ŠTA BI BILO DA JE NAPOLEON POBEDIO: Otkrili smo interesantni video koji se bavi i sudbinom Srbije (VIDEO)

Napoleon prelazi Alpe, slika Žaka-Luja Davida. Foto: Wikipedia Commons/DIREKTOR

Preporučujemo

Francuska revolucija — koja je pokrenuta 1789. godine, a koja je ušla u šestu brzinu početkom 1793. kada je Nacionalni konvent osudio na smrt i pogubio kralja Luja XVI — prelomni je događaj moderne istorije Evrope i čovečanstva. Pre i posle njega ništa nije bilo isto, iako je zapravo mnogo šta ostalo isto.

Pitanje o tome da li su proklamovani sloboda, jednakost i bratstvo zaista došli među Francuze a kasnije i ostale Evropljane, još uvek je otvoreno. Sve zavisi od toga kome to pitanje postavljate. Ono što se pouzdano zna jeste da je revolucija u svojim prvim republikanskim godinama pojela na giljotini tačno 16.594 čoveka tokom jakobinskog Terora, među kojima je bilo i mnogo njene sopstvene dece.

Takođe nema sumnje da je Francuska revolucija — čak i ako uzmemo za gotovo da je izdala većinu svojih ideala te da je jednu vladajuću klasu zamenila drugom — korenito promenila društvene i političke odnose, psihološki doživljaj sveta, državu kao takvu. Prvo Francusku, a onda i ostale zemlje. Feudalizam je vremenom ukinut, ceo sistem je modernizovan.

Međutim, bilo je možda malo prerano za demokratiju jer je Prvoj francuskoj republici nedostajala postojanost pravca, a narodu čvrsta ruka. Ona se pojavila u svojstvu Napoleona Bonaparte, Korzikanca koji se probio kroz revolucionarne vojne redove i postao general a nakon državnog udara 1799. godine i prvi konzul. Pet godina kasnije krunisao se za imperatora.

Njegovu vladavinu obeležilo je trajno ratovanje protiv Velike Britanije, Austrije, Pruske i Rusije. Dobio je praktično sve bitke do 1812. godine, od kojih su mnoge ušle u anale vojevanja pa se i danas izučavaju na akademijama.

Francusko carstvo je uspostavljalo čitav niz marionetskih kraljevina na čijim su tronovima često bila njegova braća. Ipak, i pored tog monarhističkog sistema uprave, države su bile liberalne i sekularne, moderne u svakom smislu, sa građanskim zakonicima koji su iz korena promenili društvene odnose u zemljama u kojima su uvedeni, baš kao što se prethodno desilo u Francuskoj (recimo, čovek i žena su napokon mogli da se razvedu).

A onda je došao katastrofalni pohod na Rusiju koji se završio fijaskom, pa je nakon dve godine koalicija gorepomenutih država Napoleona zbacila sa vlasti i prognala na Elbu. On je sa ovog ostrva pobegao, vratio se na tron, i kod Vaterloa sukobio sa istim neprijateljima. Umalo nije pobedio. Zapravo je sve bilo vrlo gusto, i moglo je da prevagne i na njegovu stranu.

O tome šta bi bilo kad bi bilo, teško je pričati, ali mnogi ozbiljni ljudi su se bavili tim projekcijama. Najbolje je uopšte ne kretati od Vaterloa već od invazije na Rusku imperiju. Šta bi bilo da je uspela? U video-klipovima priloženim u ovom tekstu možete videti kako Francuska oslobađa Balkan od Turaka i uspostavlja Vojvodstvo Srbiju, ali to nije suštinski odgovor na pitanje iz naslova.

Savremeni istoričari smatraju da bi evropska civilizacija (uključujući i Rusiju) imala neprocenjive koristi od Napoleonovog trijumfa. Reakcionarna Sveta alijansa sastavljena od Rusije, Pruske i Austrije, kao i Engleske, ne bi uništila liberalne konstitucionalne pokrete u Španiji, Italiji, Nemačkoj, Poljskoj, Rusiji (setimo se Dekabrističkog ustanka 1825. godine), Grčkoj, konačno i u Srbiji (ne zaboravimo da je naš progresivni, moderni, demokratski Sretenjski ustav iz 1835. godine srušen od strane Austrije i Rusije, te da ga je ruski ambasador uvredljivo nazvao "francuskim rasadom u balkanskoj šumi").

Meritokratija bi mnogo brže smenila feudalizam, ropstvo u Aziji, Africi i na Karibima bi mnogo brže bilo ukinuto, nauka i umetnost bi u mnogo većoj meri bili podržavani. Konačno, Evropa bi danas bila potpuno ujedinjena i nikada ne bismo doživeli strahove Prvog i Drugog svetskog rata. A prednosti ujedinjene Evrope su očigledne svakome ko razborito posmatra savremeni svet. Nijedan evropski narod sam ne može da se nosi sa izazovima globalnog sela, kao ni sa Amerikom i Kinom; ali ako su skupa, mogu sve.

(O. Š.)