Teodori Marković je Pikaso uništio život: Napisala je u tajnu crnu svesku kako ju je silovao i slikao, ubio ju je sam demon! (FOTO)
Pikaso je u njoj potrošio ženu, a umetnički rad joj nije priznavao
Pablo Pikaso važi za jednog od najvećih umetnika XX veka. O njegovoj umetnosti se i danas priča, a vrednost njegovih slika se meri milionima. Takođe u centru pažnje je bio i njegov buran ljubavni život. Ženio se, razvodio, a pored toga je imao i brojne ljubavnice. Jedna od njih je francuska slikarka, fotograf i pesnik, hrvatskog porekla, Henrieta Teodora Marković ili svima više poznatija kao Dora Mar. Njihova veza je bila burna, ali ono što je postalo poznato tek nakon Dorine smrti jeste činjenica da joj je Pikaso uništio život. Ona je otkrila pred smrt da je Pikaso fizički i seksualno zlostavljao što je dodatno otežavalo njeno psihičko stanje jer je bolovala od depresije i anksioznosti.
Beograd čuva Pikasovu tajnu svesku: Zavirite kroz nju u um velikog umetnika (FOTO)
Od žene sigurne u sebe i svoju umetnost, postala je zavisna od njegove pažnje i priznanja koje nije dobila. Otuđila se od svih, nesposobna da posle raskida dovede svoj život u red.
Ona je rođena 22. novembra 1907. godine. Bila je jedina ćerka Jozefa Markovića, hrvatskog arhitekte koji je studirao u Zagrebu, Beču, a zatim i u Parizu gde se na kraju i nastanio. Oženio se Francuskinjom Luisom Julijom Voisin.
Tokom 1910. godine porodica se seli u Buenos Aires, u Pariz se vraćaju 1926. godine. Svoj pseudonim je odabrala na kursevima dekorativne umetnosti i školi fotografije. Potom upisuje Školu likovnih umetnosti i Akademiju Džulijan, koji nude isto obrazovanje ženama kao i muškarcima.
Pikasa je upoznala 1935. godine i od tada je postala njegov saputnik i njegova muza. Iako je uglavnom ostala zapamćena kao njegova ljubavnica, bilo je par izložbi na kojima je predstavljen njen rad, u Minhenu od 2001. do 2002. godine, u Marseju 2002. godine, kao i u Barseloni 2002. godine.
Kad je Dora Mar usred pariskoga leta 1997. umrla u stanu u kojem je u samonametnutoj samoći provela poslednjih 40 godina, uz šturi dnevnik svakodnevice i dokumente, pronađena je i beležnica sa intimnim zapisima kojima je sadržana okosnica njenog odnosa sa Pablom Pikasom. Otud, gotovo dvadeset godina kasnije, novi roman Slavenke Drakulić “Dora i Minotaur” u kojem je teško razaznati dokle seže faktografija, a gde počinje fikcija. Konačno, na to pitanje autorka ne želi ni da odgovori.
U uvodu piše da je crna beležnica Dorinih zapisa na hrvatskom, jeziku svog oca koji je govorila, danas kod nepoznatog Riječanina koji je hrvatsku književnicu zamolio da Dorine bileške pripremi za objavljivanje.
Teodori Marković, kasnije Dori Mar, hrvatski je bio jezik emocija i intime, jezik koji je govorila sa ocem, arhitektom poreklom iz Siska, kojem je bila mnogo bliža nego letargičnoj majci Francuskinji. Slavenka Drakulić prikazuje Doru Mar kao angažovanu intelektualku koju obožavanje Pikasa tera na ivicu razuma. Uloga muze bila joj je frustrirajuća, htela je da mu bude emotivna partnerka i kolegicinica po kameri i četkici. U vezi sa Pikasom ona gubi svoj krhki identitet, to je vodi u raspad ličnosti.
- Zašto nisam imala snage da mu se suprotstavim kad sam videla da me pretvara u otirač? Zašto nisam nastavila da fotografišem? - pisala je ona.
Pikaso je u njoj potrošio ženu, a umetnički rad joj nije priznavao.
Napuštenu, a o njemu emocionalno zavisnu ljubavnicu, nepriznatu slikarku, afirmisanog nadrealističkog fotografa veštih fotomontaža i poznatog portretistu koja je fotografiji sama okrenula leđa, razlaz sa Pikasom odvodi u ludnicu, gde je leče elektrošokovima.
Nakon izlaska iz bolnice pomoć traži na terapiji kod poznatog pariskog psihijatra i psihoanalitičara Žaka Lakana, za kojeg je udata njena prijateljica. U to doba psihoterapeuti su mogli raditi i sa bliskim prijateljima i poznanicima. Osamljuje se, povlači od svog društva nadrealističkih umetnika i filozofa, Andrea Bretona, Pola Elijara, Mana Reja, Žorža Batalja.
- Kažnjavam se... tako barem znam da sam živa - piše ona.
Dorini zapisi krik su o Pikasovoj mizoginiji. Opisuje ga kao egocentričnog manijaka u kojem dominira “demon stvaranja”. Radio je neprestano, a ako je u životnim obavezama sprečen, tone u depresiju. Drugima nije poklanjao ni vreme, ni osećanja, tu vrstu privržene ljudske pažnje uskraćuje i vlastitoj deci i majci.
U Pikasovom svetu žena koja misli je muškarac, ne čudi zato da prijateljima govori da u Doru nikad nije bio zaljubljen, ali ju je voleo kao - muškarca.
Kako se Frida Kalo oduprla Dijegu i njegovom egu
Dora i njena vršnjakinja Frida Kalo srele su se u Parizu u koji meksička slikarka stiže na poziv Andrea Bretona, koji njeno slikarstvo proglašava nadrealističkim. Poređenja su neminovna. Dora propituje Fridu kako se oduprla kapricioznom muralisti Dijegu Riveri, kako je uspela da zadrži lični integritet i umetničku samostalnost. Zavidi toj ženi slomljenog tela koja se makar i u mrskom joj zimskom Parizu, među blaziranim ljudima, teško bolesna, nikada ne žali, prenosi Vijesti.me.
- Frida se nije sasvim predala Dijegu, nije postala zatočenica poput mene. Ostala je svoja... Frida , kako izdržavaš, reci kako ti uspeva? Trebala sam da je pitam... Možda nema recepta. Je li zaista svaka od nas umetnica prepuštena sama sebi u pronalaženju načina da preživi, a ne ostane sama? - zapisuje Drakulićeva u romanu.
Dve ljubavnice
Pikaso je njen portret naslikao godinu dana nakon što je počeo vezu sa ovom avangardnom umetnicom hrvatskog porekla (pravim imenom Henrieta Teodora Marković). Zna se i tačan datum njegovog nastanka - 23. novembra 1937. godine, dan nakon njenog tridesetog rođendana.
Istovremeno kad i sa Dorom Mar, Pikaso je bio u ljubavnoj vezi i sa Marijom-Terezom Valter. Njen portret nastao je tek desetak dana kasnije (2. decembra 1937.godine). Dora Mar sa Pikasom je bila u vezi do 1943. godine, a njihov odnos bio je vrlo buran.
Sklona depresijama i čestim izlivima plača, Mar je španskog slikara inspirisala za seriju slika žena koje plaču.
Najskuplja slika
Ona na slici ima tamnu kosu, a mogu da se vide oštri kontrasti boja. Po sredini lica prolazi joj zelena (tužna) senka. Portret “Dore Mar sa mačkom” iz 1941. godine na aukciji u Sotheby’su 2006. godine je prodat za rekordnu cenu od 87 miliona evra. Tada je to bila druga najskuplja slika prodata na nekoj aukciji, prenosi Jutarnji.hr.
Prošle godine portret Dore Mar iz 1939. godine (“Glava žene”) prodat je za 6,3 miliona evra.
Video: Vidi se da je tek postao deda: Hteo da ušuška unuče pa upao u krevetac
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.