Cela istina o gradu u kom je plata 1200 evra a kirija 15: Ljudi hrle tamo, a tek kad stignu, shvate u šta su se uvalili (FOTO)
U ovoj zajednici istomišljenika vlada direktna demokratija sa jakom antikapitalističkom ideologijom...
Sećate se Marinalede, grada-utopije gde nema nezaposlenosti i kriminala? Otkrivene su informacije koje će možda konačno razbiti mit o savršenom gradu.
PLATA 1.200 EVRA, KIRIJA 15 EVRA: Nikada ne biste pretpostavili u kom gradu je ovo moguće!
Andaluzijski grad Marinaleda osnovan je 1991. godine od strane revolucionara i učitelja Huana Manuela Sančeza Gordilja na njegovom imanju od 1.200 hektara koje je dobio eksproprijacijom, i čiji je i dalje gradonačelnik. Njegov političko-socijalni projekat je rođen kao pokret daleke 1979. godine, od kada se borio da osnuje svoju zajednicu.
On je u u svoju zajednicu istomišljenika uveo direktnu demokratiju sa jakom antikapitalističkom ideologijom i jakim socijalnim sistemom. O funkcionisanju grada se raspravlja na nedeljnim sastancima koje obično posećuje oko 300-400 ljudi, piše "temi.repubblica.it".
- Zadruge su ekonomski motor našeg "puebla" jer smo želeli da svakome damo mogućnost da radi. Svi rade manje, ali skoro nema nezaposlenosti. Grad nudi besplatno zemljište i mogućnost za gradnju tako što se od komune uzme zajam koji se zatim vraća u iznosu od 15 evra mesečno, dok je prosečna plata oko 1.200 evra - priča Huan.
U ovom gradu sa jedva 2.700 stanovnika internet je besplatan, a svi sportski tereni su takođe besplatno na usluzi građanima. Grad ima i svoju vlastitu televiziju i radio kanale, a ulična umetnost u vidu grafita i murala je vrlo rasprostranjena. Kriminala uopšte nema te nema potrebe ni za policijom.
Međutim, jednu sasvim drugačiju priču govori Antonio, tridesetogodišnji stanovnika Marinalede.
- Dosta kuća se gradi za strance, a domaći ljudi ne mogu da izgrade svoju kuću. Evo na primer ja koji nisam oženjen i nemam decu, tražio sam od grada da mi daju zeleno svetlo za izgradnju, ali mi ga još uvek nisu dali, pa moram da živim u kontejneru. A da ne pričam o tome da je diskriminacija po bilo kojoj osnovi po idealima grada nedozvoljena kao i to da je pravo na dom neprikosnoveno, što se sve grubo krši - objašnjava on.
Antonio takođe otkriva da su mladi ljudi u gradu vrlo kritički nastrojeni prema upravi grada i sistemu. Oni koji se usuđuju da govore javno otkrivaju da u gradu vlada diktatura, manjak transparentnosti i nejednakosti prilikom raspodele radnih sati.
- Svi na sastancima predlažu ideje vrlo slične važećim u zajednici, skoro niko se ne usuđuje da misli drugačije a kamoli da predloži neku izmenu ili iznese drugačije mišljenje od gradonačelnika, jer odmah bivaju proglašeni za nesposobne, a u malim zajednicama osuda stanovnika može voditi u izloaciju - priča Eladio, koji je rođen u Marinaledi i koji živi od iznajmljivanja nekoliko soba u svojoj kući.
Sam Huan Manuel sa druge strane opravdava diskriminaciju mladih ljudi time da oni nisu bili ni rođeni kada je cela ideja grada-utopije nastajala i kada se gradila, te da "mlade sile uvek teže promenama, za šta imaju i više snage, ali i nesvesti o značaju održanja zajednice". Inače, da je podrška postojećem sistemu ipak velika svedoči to što je na poslednjim izborima gradonačelnik, koga zovu "otac" i "učitelj" dobio 70 odsto podrške, dok u poređenju sa njim svi ostali pokušaji ljudi da se istaknu bivaju ugušeni.
Kao i zemlje na koje se ugleda, među kojima su i Kuba i Venecuela, i Marinaleda je utopija nastala pre mnogo decenija, a njen sada već ostareli lider na sve moguće načine pokušava da je održi u životu, međutim izgleda da mu se san urušava.
Prema rečima novinara koji su ovaj grad posetili, gradonačelnika su čekali tri sata i nije se udostojio da ih primi. Prema rečima jedne od stanovnica grada, upravo odsutnost i sve veća zatvorenost lidera ove zajednice, pre ili kasnije dovešće do njenog obesmišljavanja, jer je "samo pitanje vremena kada će se svi oni koji su protiv režima i oni koji se boje da priznaju da su protiv režima, ujediniti, jer su stari čuvari sistema postali previše istrošeni i umroni a mlade snage su željne promene".
Dok se ostatak Španije bori sa domaćom oligarhijom i stranim bankama koje su preuzele zemlju, navala za useljenjem u Marineladu je tolika da je uvedena lista čekanja za useljenje. Do sada je izgrađeno oko 350 kuća, a u iduće dve godine trebalo bi da se izgradi oko još 250, što je rezultat pisanja medija o savršenom gradu-utopiji. Međutim, iako Marinelada izgleda kao san, ipak je izgleda sve "suviše dobro da bi bilo istinito.
(Gordana Ćosić)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mito
Tipičan gest svetskih močnika, koji sve što ima iole humani karakter, gde ljudi žive sa manje frustracija i u donekle pravednijem društvu treba uništiti. Najbolji primer je Libija, koja je imala fenomenalne socijalne programe, ali se zapadnjacima koji su morali da vraćaju kredite, (čitaj Blerovi i ostali) najviše isplatilo da unište Gadafija, a da novac strpaju u svoj džep, možda ne direktno, ali pošto se radi o neverovatnim ciframa, oni će na tom novcu zarađivati beskamatno, a uništenoj i obezglavljenoj Libiji će vratiti mrvice, pokazujući svoju velikodušnost.
Podelite komentar
Cika Velja
Kako grad ili politicko uredjenje da bude savrseno kad taj grad,i tu politiku cine nesavrseni ljudi???
Podelite komentar