NAJVEĆA SABORNA CRKVA NA SVETU: Srušila sa trona Aja Sofiju, a nju niko već 500 godina (FOTO)

 
 ≫ 
  • 3

Legenda kaže da je eparhijsko sveštenstvo u Sevilji 1401. godine, nakon donošenja odluke o gradnji nove katedrale, reklo: "Hajde da sagradimo crkvu toliko lepu i toliko veliku da će oni koji je budu videli završenu pomisliti da smo ludi"

Seviljska katedrala najveća je saborna crkva na svetu. Njen naupečatljiviji element je zvonik Hiralda koji je konvertovani minaret mavarske džamije. Foto: Wikimedia Commons/DAVID ILIFF. License: CC-BY-SA 3.0 Seviljska katedrala najveća je saborna crkva na svetu. Njen naupečatljiviji element je zvonik Hiralda koji je konvertovani minaret mavarske džamije. Foto: Wikimedia Commons/DAVID ILIFF. License: CC-BY-SA 3.0

Puni zvanični naziv Seviljske katedrale, smeštene u glavnom gradu Andaluzije koji mnogi smatraju najlepšim u čitavoj Španiji, glasi Katedrala Svete Marije od Stolice.

Treća je najveća crkva na svetu, ali pošto Bazilika Svetog Petra u Vatikanu i brazilska Bazilika Nacionalnog svetilišta Naše Gospe u Aparesidi nisu saborne crkve ova seviljska o kojoj je danas reč najveća je katedrala na svetu.

Dveri princa od San Kristobala. Seviljska katedrala u Španiji. Foto: Wikimedia Commons/Paquitoalfaro73 Dveri princa od San Kristobala. Seviljska katedrala u Španiji. Foto: Wikimedia Commons/Paquitoalfaro73

Odluka da se počne sa njenom gradjom doneta je 1401. godine, a lokalno predanje kaže da je zbor eparhijskog sveštenstva tom prilikom kazao: "Hajde da sagradimo crkvu toliko lepu i toliko veliku da će oni koji je budu videli završenu pomisliti da smo ludi".

Seviljska katedrala je najveća saborna crkva na svetu. Tu laskavu titulu otela je carigradskoj Aja Sofiji. Foto: Wikimedia Commons/Ingo Mehling Seviljska katedrala je najveća saborna crkva na svetu. Tu laskavu titulu otela je carigradskoj Aja Sofiji. Foto: Wikimedia Commons/Ingo Mehling

Već naredne godine počelo se sa radovima koji su trajali naredne 104; drugim rečima, katedrala je završena 1506. i za sve to vreme eparhijsko sveštenstvo davalo je pola svojih primanja za plate arhitekata, umetnika, zanatlija, zidara, rezbara i ostalih kojih su u ovom poduhvatu učestovali.

Dvorište narandži u Seviljskoj katedrali. Pogled sa zvonika Hiralde. Foto: Wikimedia Commons/Jebulon Dvorište narandži u Seviljskoj katedrali. Pogled sa zvonika Hiralde. Foto: Wikimedia Commons/Jebulon

Kada je završena, nadmašila je veličanstvenu carigradsku Aja Sofiju i postala najveća katedrala hrišćanskog sveta, laskava titula koju je vizantijska lepotica držala više od hiljadu godina. Doduše, u tom trenutku Konstantinopolj je pod Turcima bio već više od pola veka a crkva Svete Mudrosti u njemu odavno pretvorena u džamiju.

Hiralda, zvonik Seviljske katedrale, konvertovani je minaret mavarske džamije iz XII veka. Pogled iz Dvorišta narandži. Foto: Wikimedia Commons/Jialiang Gao Hiralda, zvonik Seviljske katedrale, konvertovani je minaret mavarske džamije iz XII veka. Pogled iz Dvorišta narandži. Foto: Wikimedia Commons/Jialiang Gao

Nažalost, samo pet godina nakon završetka radova urušila se kupola pa su radovi morali ponovo da se vrše (zanimljivo je što se ovo desilo i Aja Sofiji po završetku gradnje u VI veku). Kupola se urušila ponovo 1888. godine kao posledica zemljotresa (što se opet i Aja Sofiji desilo nekoliko puta, mada više ne sa glavnom kupolom) i uništila sve ispod, a obnova je trajala narednih petnaestak.

Hor Seviljske katedrale, najveće saborne crkve na svetu. Foto: Wikimedia Commons/Diego Delso, delso.photo, License CC-BY-SA Hor Seviljske katedrale, najveće saborne crkve na svetu. Foto: Wikimedia Commons/Diego Delso, delso.photo, License CC-BY-SA

Seviljska katedrala ima najveći brod od svih sabornica u Španiji, a centralni brod se uzdiže na visinu od 42 metra i raskošno je dekorisan velikom količinom pozlate.

Impozantna unutrašnjost Seviljske katedrale, najveće sabornice na svetu. Foto: Wikimedia Commons/Diego Delso, delso.photo, License CC-BY-SA Impozantna unutrašnjost Seviljske katedrale, najveće sabornice na svetu. Foto: Wikimedia Commons/Diego Delso, delso.photo, License CC-BY-SA

Oltarna pala na kojoj su rezbareni prizori iz života Isusa Hrista životno su delo jednog jedinog zanatlije, Pjera Dankara, možda su najupečatljiviji detalj unutrašnjosti i generalno se smatraju remek-delom.

Tavanica Seviljske katedrale, najveće hrišćanske saborne crkve. Foto: Wikimedia Commons/Diego Delso, delso.photo, License CC-BY-SA Tavanica Seviljske katedrale, najveće hrišćanske saborne crkve. Foto: Wikimedia Commons/Diego Delso, delso.photo, License CC-BY-SA

Inače, graditelji su iskoristili neke stubove i nekolicinu drugih elemenata džamije koja je stajala na tom mestu (Sevilja je oslobođena od Mavara 1248. godine), a najprepoznatljiviji i najveći od tih elemenata svakakako je minaret koji je pretvoren u zvonik poznat kao Hiralda.

Skulpture i detalji u unutrašnjosti Seviljske katedrale. Foto: Wikimedia Commons/Anual Skulpture i detalji u unutrašnjosti Seviljske katedrale. Foto: Wikimedia Commons/Anual

Hiralda je danas simbol grada Sevilje. Zvonik je visok 105 metara, sa stranama osnove dugim po 13. Mavrima je krajem XII veka kao uzor za njegovu gradnju poslužio minaret marakeške džamije Kutubija, pa su dve građevine kao bliznakinje, premda doduše gornji deo Hiralde datira iz perioda renesanse.

Vitraž u Seviljskoj katedrali. Foto: Wikimedia Commons/Jebulon Vitraž u Seviljskoj katedrali. Foto: Wikimedia Commons/Jebulon

Seviljska katedrala ima petnaest dveri na svoje četiri fasade, kao i osamdeset kapela u kojima se nekada držalo i po pet stotina misa dnevno.

Oltarna pala u Seviljskoj katedrali životno je delo Pjera Dankara na kojem su prikazani događaji iz života Isusa Hrista. Foto: Wikimedia Commons/Diego Delso, delso.photo, License CC-BY-SA Oltarna pala u Seviljskoj katedrali životno je delo Pjera Dankara na kojem su prikazani događaji iz života Isusa Hrista. Foto: Wikimedia Commons/Diego Delso, delso.photo, License CC-BY-SA

U ovoj su katoličkoj svetinji sahranjeni, među ostalima, Kristifor Kolumbo i njegov drugi sin Fernando, kao i nekoliko kraljeva Kastilje i Leona poput Alfonsa X Učenog, Pedra I Pravednog i Fernanda III Sveca.

Grob Kristifora Kolumba u Seviljskoj katedrali. Foto: Wikimedia Commons/Pom² Grob Kristifora Kolumba u Seviljskoj katedrali. Foto: Wikimedia Commons/Pom²

Tu takođe počiva i jedna kraljica-supruga Kastilje i Leona — Elizabeta od Švabije, ćerka vizantijske princeze Irine i unuka cara Isaka II Anđela.

(O. Š.)

Video: Radnika milimetar delio od smrti: Sam Bog ga je pogledao

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Više sa weba

Komentari

  • комуниста

    9. april 2017 | 11:24

    Катедрала и црква нису исто. Разлика је огромна.

  • Перагеније

    9. april 2017 | 09:31

    Ако је црква и велика, не морате се много крстити.

  • Herakulanum

    10. april 2017 | 22:25

    Postoji razlika katedrale i konkatedrale.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA