DA LI JE OVO GROB ALEKSANDRA VELIKOG? Niko ne zna kome pripada ovaj sarkofag čija je lepota bez premca (FOTO)

Aleksandrov sarkofag koji je pronađen u Libanu, a koji se čuva u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Apasova

Preporučujemo

U Istanbulskom arheološkom muzeju, u pažljivo osvetljenoj prostoriji koja se nalazi nedaleko od glavnog ulaza u centralno zdanje ove institucije, nalazi se objekat koji Turci drže za grobnicu Aleksandra Velikog, tog najuspešnijeg i najslavnijeg od svih osvajača u istoriji.

Aleksandar je umro u Vavilonu 323. godine pre nove ere, ali tačan uzrok njegove smrti nikada nije utvrđen. Imao je svega 33 godine, tako da nije umro od starosti.

Plutarh i Diodor sa Sicilije donose dva različita ali u dobroj meri slična izveštaja; sve se vrti oko neke zabave i alkohola. Plutarh prenosi da je 14 dana pre smrti pio dan i noć nakon čega je dobio groznicu, dok Diodor kaže da je 11 dana ranije popio veliku činiju nerazređenog vina nakon čega je počeo da oseća veliku slabost, ali da nije dobio temperaturu. Da li od vina ili nečega što je u vinu bilo, svejedno, umro je.

Smrt ga je stigla posle samo 13 godina na tronu Makedonskog kraljevstva i samo deset godina nakon što je pokrenuo osvajački pohod bez presedana u povesti čovečanstva, kako tada tako i sada.

Aleksandrovo telo je položeno u zlatni antropoidni sarkofag koji je potom ispunjen medom i stavljen u zlatni kovčeg. Vidovnjak je prorekao da će zemlja u kojoj Aleksandar bude počivao zauvek biti srećna i neuništiva. To, kao i činjenica da je sahrana prethodnog vladara bila kraljevski prerogativ, svaki od njegovih generala i potencijalnih naslednika je želeo to telo za sebe.

Rekonstrukcija prvobitnog izgleda prizora sa Aleksandrovog sarkofaga koji se nalazi u pozadini. Foto: Wikimedia Commons/Dave Proffer

Dok je telo putovalo ka Makedoniji njegov ga je general Ptolemej I Soter — jedan od onih satrapa koji su nakon careve smrti podelili imperiju — oteo i doneo u Egipat, prvo u Memfis pa potom u Aleksandriju, gde će ostati do kasnoantičkog perioda. Znamo da su Pompej, Cezar, Avgust i Kaligula posetili njegovu grobnicu na prelazu iz stare u novu eru. Septimije Sever je 200. godine zatvorio mauzolej za javnost. Gde je telo sada, i gde je sarkofag u kome se nalazio, niko ne zna.

Zato otkriće ovog sarkofaga koji se čuva u Istanbulu i jeste značajno. Otkrila su ga dva otomanska arheologa (jedan grčkog a drugi jermenskog porekla) krajem XIX veka u blizini Sidona, u današnjem Libanu. Većina stručnjaka je smatrala da je pripadao Abdalonimu kojeg je sam Aleksandar postavio za kralja Sidona, ali to je danas odbačeno jer je izrađen pre njegove smrti koja je došla 311. godine.

Zbog čega ga Turci tretiraju kao izgubljeni Aleksandrov sarkofag? Pa, zato što je to turistički magnet, ali i zbog onoga što je na njemu prikazano.

Bareljef na bočnoj strani Aleksandrovog sarkofaga pronađenog u Libanu, koji se čuva u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/G.dallorto

Naime, na jednoj od dve duže strane nalazi se bareljef sa prizorom koji izgleda kao Bitka kod Isa u kojoj je 333. godine Aleksandar potukao persijskog cara Darija III. Ovaj bareljef je po konstrukciji sličan onom čuvenom mozaiku pronađenom u Pompeji.

Na suprotnoj strani je bareljef sa prikazom Aleksandra i njegovih Makedonaca u lovu, u kojem učestvuju i Persijanci (a veruje se da je prikazan i Abdalonim).

Na kraćim stranama je čovek koji lovi pantere (moguće opet Abdalonim), a na drugoj možda Bitka kod Gaze koja se vodila 312. godine između Ptolemeja i Demetrija Poliorketa, skoro deceniju nakon Aleksandrove smrti. Međutim, ne znamo pouzdano.

Rekonstrukcija prvobitnog izgleda bareljefa na bočnoj strani Aleksandrovog sarkofaga koji se čuva u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Marsyas

Drugim rečima, da li je ovo Aleksandrov sarkofag ili nije otvoreno je pitanje, a ono što se na njemu nalazi može da ide i u prilog i kontra tome. Objektivno, ovo najverovatnije nije sarkofag cara Aleksandra Velikog.

Ali na stranu istorijska dimenzija ovog sakorfaga, njegova umetnička dimenzija je takođe od velikog značaja, jer je u pitanju pravo pravcato remek-delo.

A ono što ljubitelje antike posebno raduje jesu obimni ostaci boja koje su sačuvane na mermeru, pošto nepobitno dokazuju da je naša stara predstava o grčko-rimskoj civilizaciji kao svetu čistog i bledog mermera potpuno pogrešna: svi kipovi koje danas znamo zapravo su nekada bili živopisno obojeni u slavu života.

(O. Š.)