SVETI ULAV, PRAVOSLAVNI KRALJ NORVEŠKE: Donosimo vam veliku priču o njemu i ikonu sa Stefanom Dečanskim (FOTO) (VIDEO)
Preporučujemo
13 veličanstvenih slika Aja Sofije za svih 13 stvari koje niste znali o ovoj pravoslavnoj svetinji (FOTO)
Na teritoriji OVOG SRPSKOG SELA 285. godine se vodila bitka bez koje pobeda hrišćanstva ne bi bila moguća (FOTO)
Ulav II Sveti (norv. Olav den helige) rodio se u Ringeriku 995. godine, u kraljevskoj porodici; otac mu je bio Harald Grenske a čukundeda prvi norveški kralj Harald Lepokosi. Prema navodima islandskog pesnika i istoričara Snorija Sturlusona kršten je 998. godine, mada mnogi veruju da se taj čin zapravo odigrao dvanaest godina kasnije u Ruanu, u Francuskoj, od strane nadbiskupa Roberta.
U svojoj je mladosti učestvovao u vikinškim poharama Engleske, a zatim i Finske te Estonije. Mnogi je pljačkaški pohod i sam predvodio, već u svojoj trinaestoj godini. Jedna saga navodi da je on zapravo odgovoran za rušenje Londonskog mosta 1014. godine, ali za to nema potvrde u anglosaksonskim izvorima.
Istovremeno, počeo je sve više i više da se zanima za hrišćanstvo. Nešto ga je vuklo. Ono moguće krštenje u Ruanu odigralo bi se tokom zimovanja kod Ričarda II, vojvode Normandije; Normani, zapravo severnjački vikinzi, dobili su ovu oblast nekoliko generacija ranije, a vojvoda je bio gorljivi hrišćanin, kao i njegovi sunarodnici. Moguće je da su ostvarili presudan uticaj na Ulava.
1015. godine je, posle mnogo muka, izabran za vladara Norveške. Zapravo je došao i jednostavno se proglasio za kralja, obezbedivši podršku pet manjih kraljeva (pravilnije bi bilo da kažemo kneževa). Naredne godine je izvojevao pobedu nad jarlom Svenom čime je osigurao svoju vlast koju je dodatno utvrdio satiranjem kneževa na jugu i potčinjavanjem druge aristokratije, pa čak i poharama Danske i sklapanjem mira sa Švedskom.
Bio je čvrst u nameri da nastavi stazom svog prethodnika i imenjaka Ulava I Trigvasona (velikog prijatelja kijevskog velikog kneza Vladimira koji je pokrstio Rusiju) i da satre pagansku religiju te definitivno hrišćanstvo učvrsti u svojoj zemlji.
Redovno je napadao hramove stare vere, zabranjivao drevne običaje, uništavao paganske svetinje i gradio hrišćanske. U zemlju je doveo mnoge episkope i sveštenike iz Engleske, što je kasnije činio i danski kralj Knut IV. Zbog toga je crkva u Norveškoj imala snažnu anglosaksonsku crtu što se organizacije tiče.
Ulavu II se takođe pripisuje i proglašenje hrišćanskog zakonopravila koje je imalo snažan uticaj na norveški život, što svetovni što crkveni, tokom narednih vekova, i to u tolikoj meri da je recimo pokušaj pape Grgura VII da nametne celibat kao opštu praksu među sveštenicima krajem XI veka bio uglavnom ignorisan u Norveškoj jer se nigde nije pominjao u Ulavovim zakonima.
Ovakvim delovanjem — ne toliko što se nametanja hrišćanstva tiče koliko centralizacijom i ujedinjavanjem države a rušenjem starih samoupravnih okruga — na vrat je navukao bes i mržnju mnogih plemića i običnih ljudi, tako da je konačno izbila pobuna.
Pobunjenici su pozvali u pomoć kralja Knuta II od Danske i Engleske (takođe hrišćanina), a Ulav je izbegao u Kijevsku Rusiju. Usput je svratio u Švedsku gde je, po lokalnoj legendi, pokrstio mnoge žitelje u pokrajini Nerike.
Nakon dve godine vratio se iz egzila na čelu vojske i sukobio se sa neprijateljima kod Stiklestada 29. jula 1030. godine. Knut II i njegovi Danci nisu bili prisutni, ali je on svejedno izgubio. Borio se hrabro, ali je bio smrtno ranjen na bojištu. Dok je umirao, govorio je: "Bože pomozi".
Uverenje u svetiteljski karakter Ulavov nastalo je momentalno. Njegovi prijatelji episkop Grimkel (kojeg je doveo iz Engleske) i jarl Ejnar Tambeskjelver su kovčeg sa njegovim telom postavili na visoki oltar u crkvi Svetog Klimenta u današnjem Trondhajmu, Grimkel ga je već naredne godine kanonizovao, a zemljom su počele da se šire priče o čudima sa njim u vezi.
Tome je dodatno pomogla nepopularna vladavina Knutovog sina Svena; nakon Knutove smrti 1035. godine Danci su pobegli, Ulavov vanbračni sin Magnus je postao kralj, a njegov kult je počeo da se širi munjevitom brzinom.
Tako je Adam iz Bremena već 1070. godine pisao da se praznik ovog sveca slavi širom Skandinavije te da se Ulav naziva "Večitim kraljem Norveške" (lat. Rex Perpetuus Norvegiae), što je titula koju nosi do dana današnjeg. Smatra se da je upravo kult ovog svetitelja presudno uticao na unifikaciju i totalno pokrštavanje Norveške.
Tokom srednjeg veka, kult Svetog Ulava proširiće se čak do Engleske, pa tako u Londonu imamo drevnu crkvu Svetog Ulava u ulici Hart, ali i do Carigrada u kojem je postojala varjaška kapela njemu posvećena (veruje se, nedaleko od crkve Aja Irina).
1075. godine njegovo je neraspadnuto telo postavljeno u novosagrađenu Nidarosku katedralu u Trondhajmu koja je postala mesto hodočašća, sve dok tokom ikonoboračke protestantske reformacije u XVI veku nije sklonjeno i zakopano negde oko crkve, ne zna se gde tačno. Rimokatolička katedrala Svetog Ulava u Oslu čuva relikviju ovog svetitelja — česticu kostiju ruke.
Norvežanima je on danas svetac-zaštitnik kraljevstva na isti način na koji je to nama Sveti Sava. Na grbu ove zemlje je zlatni lav na crvenom štitu, sa srebrnom sekirom Svetog Ulava u šapama, dok dve Ulavove sekire iza zlatnog krsta krase grb Norveške crkve. Sekira simbolizuje i Ulavljevo mučeništvo i svetiteljstvo.
Poštuju ga i Farani, Islanđani, Danci, Šveđani, Estonci, kao i Katolička te Pravoslavna crkva u kojima je kanonizovan kao svetac.
Što se ove potonje, Pravoslavne crkve tiče, Ulav je jedan od poslednjih zapadnih svetaca čija je kanonizacija prihvaćena kao validna.
Inače, svakog 29. jula u Stiklestadu održava se pozorišna predstava na otvorenom kojom se obeležava godišnjica Bitke kod Stiklestada u kojoj je kralj Ulav II Sveti izgubio život.
Evo kako to izgleda:
(O. Š.)
Povezane vesti
Sin norveške princeze optužen za još jedno silovanje samo par dana nakon hapšenja
Da li AI može razumeti dušu? Iskustva sa digitalnim Isusom iz Švajcarske
Buduća kraljica obukla uniformu i uzela pušku, dok civilima u Švedskoj dele brošure kako da se pripreme za rat
<% post.title %>
Čime su se ljudi drogirali na dvorcu u Versaju za vreme Luja XIV
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Milanko oženio Albanku i doveo je u najhladnije srpsko selo: Za samo 8 dana promenila život iz korena, zabranio joj je odmah jednu stvar
Policija zaustavila auto, pregledali vozača, a onda su prešli na suvozačicu iz Bosne - Kad su otvorili njenu torbu, pobeleli su od šoka
Čim su zaboli ašove u zemlju, pobeleli su od straha: Radnici groblja samo što nisu pali u nesvest zbog prizora u porodičnoj grobnici
Doberman
sve je to bilo pre 1054 i raskola.
Podelite komentar
Ja
Oni slave večitog kralja Norveške na dan njegove pogibije 28.7.1030.g.Mi se stidimo 28.6.1389.g.i cara Lazara. Treba da učimo od drugih kako se poštuje mrtvi car - svetac i poraz posle 1 milenijuma.
Podelite komentar