Danas su SAD i Rusija "zakleti neprijatelji" po pitanju Krima, a nekada su baš tamo bili saveznici

  • 0

Dok je Rusija bila u ratu protiv evropskih saveznika i borbe su kuljale na Krimu, SAD su im poslale svu potrebnu pomoć, od lekarske do potrepština. Dobro došli u 1850-e godine, kada su dve najveće današnje sile bile u prijateljskim odnosima.

Studenti na Krimu obeležili godišnjicu ujedinjenja sa Rusijom (VIDEO) 

- Devetnaesti vek je sigurno najbolje vreme u istoriji, što se tiče veza između Rusije i SAD - rekao je Ivan Kurila, profesor istorije na Univerzitetu u Sankt Peterburgu.

Dok danas Amerikanci imaju antagosnitički stav prema Rusiji, ove dve nacije su nekada bile i te kako bliske. Koncept je bio jednostavan. Neprijatelj mog neprijatleja je moj prijatelj. Velika Britanija je tokom rata iz 1812. godine izvršila invaziju na SAD i spalila Kapitol i Belu kuću, piše Ozy.

- Obe zemlje, i Rusija i SAD, su videle prednosti u međusobnom dobrom odnosu, kako bi neutralizovali britanske pomorske snage - rekao je Dejvid Foglesong, profesor istorije na Rutgers univerzitetu.

Dok Amerika nije imala toliko vojnih snaga, njihova trgovina je cvetala. Rusija i SAD su potpisale trgovački ugovor 1832. godine kako bi formalizovale svoj odnos. Uskoro, Amerika je tako pronašla odlično tržište za mašine za šivenje, a Rusija je uz pomoć američkog iskustva i znanja gradila prugu Sankt Peterburg-Moskva, kao i mrežu telegrafskih linija, tokom modernizacije pod carom Nikolajem I.

U oktobru 1853. godine, Krimski rat je počeo kada se Turska, kasnije pridružena Velikoj Britaniji, Francuskoj i italijanskoj kraljevini Pijemont, borila protiv ruskog upada na teritoriju duž reke Dunav.

Foto: wikipedia/public domain Foto: wikipedia/public domain

Povod za rat je bio religijski spor koji je kulminirao i prerastao u otvoren oružani konflikt. Prema tada važećim ugovorima iz 18. veka Francuska je bila zaštitnik rimokatolika, a Rusija pravoslavnih vernika na teritoriji Osmanskog carstva. Međutim, duži period trajao je sukob između rimokatoličkih i pravoslavnih sveštenika u Osmanskom carstvu oko polaganja prava na Crkvu Rođenja Hristovog i Crkvu Vaskrsenja Hristovog u Palestini.

Početkom pedesetih godina 19. veka obe strane postavile su zahteve koje sultan nije mogao da ispuni istovremeno. Godine 1853. sultan je presudio u korist Francuza, uprkos žestokim protestima lokalnih pravoslavnih sveštenika.

Većina borbi u Krimskom ratu se vremenom premestila preko Crnog mora na Krim, kad su saveznici krenuli u ofanzivu i dugogodišnju opsadu Sevastopolja. Amerika je bila odlučna da bude isključena iz rata, međutim, na kraju je odlučila da pomogne Rusima, sa kojima je imala dobre odnose.

Foto: wikipedia/public domain Foto: wikipedia/public domain

Lekari iz Amerike su došli na borbene linije i pomagali ruskim ranjenicima, a takođe su slali i pregršte potrebnih potrepština. Međutim najveća uloga Amerike nije bila materijalna već ta da je američka javnost bila na strani Rusije.

- Bez tadašnje američke podrške, Rusija bi se osećala totalno otuđeno od cele Evrope - naveo je profesor Kurila.

Rusija je na kraju rata prihvatila gubitak nekih teritorija mirovnim sporazumom iz 1856. godine. Tada je izgubila deo Besarbije, protektorat nad dunavskim kneževinama i pravo držanja flote u Crnom moru.

Daljinac baner

(Telegraf.rs)

Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Više sa weba

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA