Zbog čega britanska kraljica Elizabeta II nema pasoš svoje zemlje? (FOTO)

Kraljica Elizabeta II čita čestitke povodom svog 80. rođendana na fotografiji 2006. godine. Foto: AP/Tanjug

Preporučujemo

Nakon stupanja na presto 6. februara 1952. i krunisanja u Vestminsterskoj opatiji koje se odigralo 2. juna naredne, u njenoj već 28. godini života — budući da je rođena 21. aprila 1926. — Elizabeta Aleksandra Meri Vindzor postala je kraljica Elizabeta II, suveren ne samo Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske već i Australije, Kanade, Novog Zelanda i još dvanaest drugih država koje su postale nezavisne nakon njenog zakraljičenja.

Tokom njenih decenija na prestolu jedne od dve najcenjenije još uvek postojeće svetske monarhije (druga je, u to nema nikakve sumnje, japanska) njena je zemlja prošla kroz velike promene. Dekolonizacija Afrike, devolucija vlasti u samom UK, patrijacija Kanade kojom je 1982. godine ta zemlja stekla puni suverenitet, i tako dalje.

Toliko je dugo na vlasti da je monarh sa najdužim stažom u britanskoj istoriji te najduže vladajuća samosvojna kraljica i ženska glava države u istoriji sveta (u svemu je tome prestigla svoju čukunbaku kraljicu Viktoriju); oktobra lane je postala najduževladajućiji trenutni monarh i glava države nakon smrti tajlandskog kralja Rame IX.

Tokom svog života se naputovala kao malo ko na kugli zemaljskoj; sretala se sa petoricom papa rimskih, sa američkim i ruskim predsednicima, sa nigerijskim poglavicama, sa Titom, sa ovim, sa onim.

Buduća kraljica Elizabeta II na svom venčanja sa grčkim princom Filipom, budućim vojvodom od Edinburga, 1947. godine. Foto: Tanjug/AP

A za sve to vreme — u trenutku pisanja ovog teksta 22. marta govorimo o 23.786 dana odnosno tačno 65 godina 1 mesec i 14 dana — Njeno Veličanstvo nije izvadilo pasoš svoje zemlje kojom suvereno vlada.

Kraljica Elizabeta II, drugim rečima, ne poseduje pasoš Ujedinjenog Kraljevstva, ali ni Kanade ni Australije ni Novog Zelanda niti bilo koje druge njene države.

Zašto? Zbog toga što je Elizabeta II sama po sebi na neki način — pasoš. Razume se, u vrlini činjenice da je suveren te zemlje.

Evo šta piše na zvaničnom sajtu britanske monarhije.

Kraljica Elizabeta II i Džon Kenedi. Foto: Tanjug/AP

"Kada putuje u inostranstvo (bukvalan prevod sa sajta je «kada vrši prekomorsko putovanje» pošto je Englezima inostranstvo uvek preko mora; prim. nov.) kraljici ne treba britanski pasoš. Naslovnica britanskog pasoša prikazuje kraljevski grb a prva stranica sadrži drugu reprezentaciju grba, skupa sa ovim rečima:

«Državni sekretar Njenog Britanskog Veličanstva traži i zahteva u ime Njenog Veličanstva od svih onih kojih se to tiče da dozvole nosiocu slobodan prolaz bez sputavanja i preprečivanja i da obezbede nosiocu pomoć i zaštitu ako je neophodno».

Pošto se britanski pasoš izdaje u ime Njenog Veličanstva, nije potrebno da i kraljica poseduje jedan. Svi ostali članovi kraljevske porodice, uključujući i vojvodu od Edinburga (njenog supruga; prim. nov.) i princa od Velsa (njenog sina i prestolonaslednika; prim. nov.), poseduju pasoše.

Kraljica Elizabeza II na svom omiljenom imanju u Škotskoj, zamku Balmoral, zajedno sa svojim psima. Njena omiljena rasa je velški korgi pembrok. Foto: Tanjug/AP/2016 Annie Leibovitz

U ostalim državama (zemljama Komonvelta u kojima je kraljica suveren) slična se formula koristi, osim što se izdaje u ime generalnog guvernera koji je kraljičin predstavnik u toj državi. U Kanadi, zahtev se izdaje u ime Njenog Veličanstva od strane ministra spoljnih poslova".

Eto, dakle, zbog čega kraljica Elizabeta II nema pasoš svoje zemlje. Ne samo što je ona na taj neki čudan način sama po sebi pasoš, nego bi na njenom pasošu moralo da piše da se u njeno sopstveno ime moli da se ona koja je nosilac pasoša pusti u drugu zemlju. Drugim rečima, ona ne može da bude istovremeno i suveren i (sama sebi) podanik. To bi značilo da se vrtimo u krug, i vrlo je redundantno i pravno nelogično, zbog čega nema ni vozačku dozvolu niti bilo koju drugu javnu ispravu.

Naravno, moglo bi da se desi i da pri nekoj poseti stranoj zemlji neki revnosni birokrata napravi problem, i da navuče bedu i sebi i svojoj zemlji na vrat. Hoćemo da kažemo, pitanje je koliko bi minuta ta zemlja opstala.

(O. Š.)