Titanik će za 14 godina biti pojeden!

Jasmin Foks-Skeli podsetila je u članku za BBC na naučnu činjenicu da najslavnija brodska olupina na svetu, Titanik, za nekoliko godina više neće postojati. Razlog se na prvu loptu čini neverovatan, poješće ga do poslednje mrvice jedna vrsta bakterije.

Preporučujemo

Istina otkrivena 105 godina kasnije: Titanik nije udario u santu leda (VIDEO)

Čovečanstvu je trebalo čak 73 godine da bi Titanik nakon brodoloma 1912. godine uopšte pronašli. Zasluge za to pripadaju Robertu Balardu, okeanografu sa Univerziteta Roud Ajlend, ali je uglavnom nepoznato da su na Titanik nabasali skoro pa slučajno, tragajući za dvema potonulim nuklearnim podmornicama. Na njihovo oduševljenje Titanik se našao između dve podmornice. 3,8 kilometara ispod morske površine, u mraku, pod strašnim vodenim pritiskom, Titanik je u tom trenutku bio uveliko očuvan.

Samo šest godina posle, ekipa naučnika iz Halifaksa u Novoj Skotiji na brodu je uočila rđave tvorevine i ništa im nije bilo jasno. A nakon što su ih pogledali pod mikroskopom, ispalo je da su pune života. I to kakvog, bile su pune bakterije halomonas titanikae, hemosintetske, gram-negativne proteobakterije koja je najsrećnija kad na meniju ima gvožđe.

Titanik na dnu okeana za ovaj mikrob bio je raj na zemlji i 2011. godine naučnici su ostacima Titanika dali još samo 20 godina pre nego što potpuno nestane zbog proždrljive bakterije. Danas mu je, dakle, preostalo još samo 14 godina pre nego što nestane. Naučnici su nastavili da istražuju bakteriju i pronašli su još svu silu njenih neverovatnih svojstava. I to je ono što je fasciniralo Foks-Skeli.

Foto: unesco.org

Ispalo je da je bakterija jako otporna na visoke koncentracije soli u svojoj okolini. Za žive ćelije so je po pravilu smrtonosna,i one nastoje da pobegnu u okolinu u kojoj je koncentracija vode niža.

To se zove osmoza, a kad se to dogodi, ćelija se skuplja zbog dehidracije. Pa i ako je okolina sa puno nižim nivoom soli takođe je problematično. Voda iz okoline prodire u ćelije, a one toliku navalu ne mogu podneti i raspadaju se, prenosi Express.hr.

Mnogi oblici života zato su u svojim grupama razvili razne šećere ili amino kiseline koje ih svojom koncentracijom štite od takve smrti. A Titanikova bakterija? E, ona je šampion u toj disciplini.

Foto: Wikipedia/Antonynizh

Džo Zakai sa Instituta Laue-Langevin u Grenobleu u Francuskoj pronašao je da je ovoj bakteriji adut to što koristi molekulu "etoin" kako bi se održala u slanoj okolini i visokim temperaturnim udarima, kao i visokim pritiscima.

- Ako ćelija želi da preživi u promenljivoj slanoj okolini, ona mora nadoknaditi koncentraciju svoje unutrašnje tečnosti. Halomonas to čini pomoću etoina čija se koncentracija menja kako se menja slanost u okolini bakterije - kazao je Zakai.

Foto: Tanjug/AP

Nije to i jedina bakterija koja voli da se zakači na brodsku olupinu čim ova dodirne morsko dno. Kratko nakon brodoloma olupinu prekriva balterijski "biofilm", a onda kreće žurka. Takve biofilmove naprosto obožavaju korali, sunđeri, mekušci, a za njima se na ono što za vrlo kratko vreme postaje svojevrsni veštački greben, na to mesto doseljavaju sve složenije životinje i u kratko vreme sve vrvi od života.

Drvene brodove naravno da u prvom talasu ne naseljavaju bakterije koje vole teške metale, nego one koje vole drvo. Mada, vrlo često takve olupine opstaju još od antičkih vremena, čak iz 14. veka pre nove ere, ako ih bakterije koje ih svojim biofilmom štite od spoljašnjih uticaja i raspadanja, ne proždiru previše brzo. U tom slučaju se ispostavlja da takve bakterije olupine štite od raspadanja.

Foto: Tanjug/AP

Na tom mestu Foks-Skeli došla je do još jedne zanimljive primedbe - šta ako u okolini dođe do zagađenja koje pobije takve bakterije? Nakon jezive ekološke kataklizme kada je naftna platforma Dipvoter Horizont u Meksičkom zalivu izbacila jezive količine nafte, ispalo je da je sva ta nafta usput pobila jako puno bakterija koje su praktično naselile procenjenih oko 2.000 olupina brodova u zalivu, koje potiču još od početka 16. veka.

Pored pomora životinjskih i biljnih vrsta bez presedana, to je dovelo i do sve bržeg propadanja neprocenjivog arheološkog i kulturnog blaga na dnu mora.

(Telegraf.rs)