Pre tačno 100 godina desio se prelomni događaj u istoriji, a Rusi se još raspravljaju zbog toga (FOTO)

Svetac ili ženskaroš, autokrata krvavih ruku ili porodični čovek, nesposobni lider ili žrtva istorijskih okolnosti? Sto godina otkako je okončao vladavinu dinastije Romanov, poslednji ruski car i dalje izaziva usijane rasprave.

Preporučujemo

RUSKE PRINCEZE, NAJLEPŠE U ISTORIJI: Bile su anđeli u ljudskom telu, a skončale su svirepo u podrumu svoje tamnice (FOTO)

Nikolaj II Romanov abdicirao je 15. marta 1917. u kraljevskom vozu u severozapadnom ruskom gradu Pskovu, a nedavna anketa nezavisne agencije Levada pokazala je da gotovo polovina Rusa ima pozitivno mišljenje o Nikolaju.

Među njima je i predsednik Vladimir Putin koji uprkos svojoj sovjetskoj špijunskoj prošlosti otvara izložbe i spomenike posvećene poslednjem caru. Nedavno je izjavio kako bi obeležavanje stogodišnjice silaska Romanova s prestola trebalo doneti "pomirenje".

Nikolaj II abdicirao je nakon Februarske revolucije u Sankt Peterburgu, kada je vojska stala uz protestante ogorčene stanjem u zemlji.

Foto: Wikipedia/EeuHP

Car je prvo odstupio u korist maloletnog sina Alekseja i nameravao je da ode u inostranstvo, ali se nakon upozorenja lekara da mladi carević, koji je bio i hemofiličar, takav teret bez roditelja neće izdržati, predomislio se i poništio tu odluku te zatim ponovo abdicirao u korist svog mlađeg brata, velikog vojvode Mihaila. A on je, pak, preuzimanje krune uslovio podrškom Dume, koju nije dobio. Time je formalno okončana vladavina dinastije Romanov.

Po mišljenju Paula Kulikovskog, jedinog člana porodice Romanov koji živi u Rusiji, abdikacija je bila ishitrena.

- To se lako moglo izbeći. On je bio izolovan, nije imao porodicu, prijatelje i savetnike oko sebe u tom ključnom trenutku", rekao je Kulikovski, čija je praprabaka Olga bila Nikolina sestra, koji ne sanja o obnovi monarhije budući da je samo 20 odsto Rusa za tu opciju.

Vlast u Rusiji je nakon Nikolajeve abdikacije preuzela privremena vlada, koja je i sama svrgnuta osam meseci kasnije u Oktobarskoj revoluciji. Nikola i njegova porodica su pre toga bili pod zaštitom vladajućih slojeva i čekali da im neko odobri politički azil u inostranstvu. Nova boljševička vlast ga je, međutim, uhapsila i premestila u Ekaterinburg u Sibiru. Tamo su 1918. pobili celu porodicu Romanov, Nikolaja, njegovu suprugu i petoro dece, i užurbano ih pokopali.

Grupni portret ruske imperijalne porodice Romanov. S leva nadesno: Olga, Marija, Nikolaj, Aleksandra, Anastasija, Aleksej, Tatjana. Slikano 1913. Foto: Wikimedia Commons/Boasson and Eggler

Ruska Pravoslavna Crkva celu porodicu je proglasila svetom, a ekstremni vernici smatraju da to znači da se Nikolaj ne sme kritikovati. U ruske bioskope uskoro dolazi istorijska drama "Matilda" reditelja Alekseja Učitelja, koja govori o Nikolajevoj predbračnoj vezi s balerinom pa su neki zapretili napadima na mesta prikazivanja filma.

Nikolajev dvojni status kao istorijske ličnosti i sveca uticao je i na njegovu porodicu i na zemlju. Genetičari su tek 2007. godine pronašli i identifikovali tela carevića Alekseja i njegove sestre Marije, ali oni ne mogu biti pokopani dok Crkva tako ne odluči. U međuvremenu se njihovi ostaci čuvaju u državnom arhivu. Ostali članovi porodice pokopani su 1998. u Sankt Peterburgu na ceremoniji na kojoj je bio i tadašnji predsednik Boris Jeljcin.

Crkvenu istragu vodi arhimandrit Tihon, sveštenik za kojg kažu da je duhovni savetnik Vladimira Putina. Tihon se nada da će stvar biti rešena do leta.

Foto: Wikipedia/Royal Collection RCIN 2926947

Istoričari su podeljenog mišljenja o Nikolajevoj vladavini i abdikaciji.

Vladimir Lavrov iz Instituta za rusku istoriju izjavio je nedavno da je prenos vlasti sa cara na prelaznu vladu bio ilegalan, "a zatim je usledila proturuska i protivpravoslavna revolucija", kazao je.

Ali cara i dalje pamte kao "krvavog Nikolaja". Godine 1905., na "krvavu nedelju", njegovi vojnici pobili su stotine mirnih i nenaoružanih protestanata nedaleko od Zimskog dvorca u Sankt Peterburgu. Taj događaj šokirao je Rusiju i imao pogubne posledice na monarhiju.

Istoričar Kiril Solovjov s filozofskog fakulteta priseća se sovjetske šale da je Nikolaj, a ne Lenjin bio taj koji je najviše doprineo Oktobarskoj revoluciji. Solovjov veruje da je politička kriza bila neizbežna, ali se revolucija 1917. mogla izbeći da je car pristao na "radikalne promene". Nikola je to odgađao i posle više povratka nije bilo.

Foto: Wikipedia/Ras67

Složena ruska društvena i politička situacija dodatno se pogoršala tokom Prvog svetskog rata.

- Nisam siguran da li bi i mnogo bolji političar uspeo tada da odvede "ruski brod u mirne vode". Izazovi su bili preveliki" - rekao je Kolonicki.

Javnost često misli da je car bio "glupan", ali nije tako, naglašava Kolonicki. "Nije bio budala. Bio je neobično rezervisan čovek kojem je porodica bila na prvom mestu".

- Bio je prilično tvrdoglav i nije dobro sudio o osobama koje je postavljao na dužnosti. Hteo je da bude autokrata, ali nije imao karakter autokrate - zaključio je Kolonicki.

NA VLAST DOŠLI KOMUNISTI

Nezadovoljstvo ratom, velika gospodarska kriza, siromaštvo, nezaposlenost i, kao posedica svega toga, nezadovoljstvo i umor sistemom u kojem je jedna porodica imala svu vlast, uveliko su pomogli razvoju komunizma. Upravo će u Rusiji komunizam doživeti svoj veliki skok, a dolaskom na vlast nakon Oktobarske revolucije pozicioniraće se kao ozbiljan igrač na karti sveta. Do kraja 20. veka, odnosno do pada komunizma 1990. godine, upravo će Rusija, kasnija predvodnica Sovjetskog Saveza, biti nositelj ove ideologije u celom svetu.

(Telegraf.rs/ Hina)