HITLEROVI CRNI NACISTI: Kako je bilo moguće da Vermaht ima indijsku legiju koja se borila protiv naših (FOTO)

Ervin Romel 10. februara 1944. godine u Francuskoj vrši inspekciju Slobodne indijske legije. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-J16796 / CC-BY-SA 3.0

Preporučujemo

Ideja o stvaranju oružane sile sastavljene od Indijaca koja bi srušila britansku vlast u njihovoj zemlji uz podršku Nemačke, pojavila se još tokom Prvog svetskog rata, ali je London saznao za plan i osujetio ga; doduše, ne bez prolivanja krvi.

Tokom Drugog svetskog rata sve tri osovinske sile su podržavale oružane antibritanske aktivnosti indijskih nacionalista i regrutovale indijske ratne zarobljenike koji su prethodno bili u britanskoj vojsci. Japanci su tako imali najpoznatiju i najuspešniju Indijsku nacionalnu armiju, a Italijani Bataljon slobodnog Hindustana koji je bio totalni fijasko pošto su Indijci na kraju digli pobunu protiv Dučeovih pulena kada im je naređeno da se bore u Libiji.

U načelu, Indijski nacionalni kongres, vodeća politička organizacija koja se onomad borila za slobodu Indije, podržao je borbu protiv fašizma; međutim, u praksi, veliki broj njih je bio nezadovoljan što je Britanija uvukla Indiju u rat a da ih ništa nije pitala.

Jedan od njih je bio Subas Čandra Bose, bivši predsednik INK, koji je januara 1941. pobegao iz kućnog pritvora i preko Avganistana stigao u Sovjetski Savez. Tamo je potražio pomoć za dizanje ustanka, ali je već u aprilu, shvativši da mu boljševici neće pomoći, stigao u Berlin. Sreo se sa Ribentropom i samim Hitlerom, pa uspostavio Slobodni indijski centar i radio-stanicu.

Vojnici Slobodne indijske legije u sastavu nemačkog Vermahta i kasnije Vafen-SS-a. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 101I-823-2704-30 / Aschenbroich / CC-BY-SA 3.0

Nemci su prvo izabrali 27 oficira među indijskim ratnim zarobljenicima sa namerom da budu jezgro buduće formacije. Ovo se desilo već u maju mesecu. Broj će brzo porasti na 2.600 ljudi, a januara naredne godine biće zvanično formirana Slobodna indijska legija kao deo Vermahta, dakle, regularne vojske Nemačkog rajha.

Bose se izborio za izvanredne uslove za indijske legionare koji su praktično imali sva prava kao i Nemci, i više od toga: najvažnije od svega je bilo obećanje da se neće boriti za nemačke interese u Evropi već samo protiv Britanaca u Indiji. Uprkos tome, broj pripadnika ove formacije nije bio veliki; od 15.000 Indijaca u zarobljeništvu ogromna većina je ostala verna zakletvi britanskom kralju i caru Indije i sa prezirom je gledala na pripadnike SIL.

Elem, Slobodna indijska legija je bila mešana pa je tako u njoj bilo 59 odsto hindusa, 25 odsto muslimana, 14 odsto Sika i 2 odsto ostalih; Bose je imao ideju da razvije jedinstveni nacionalni identitet bez obzira na versku pripadnost i to mu je pošlo za rukom. Uniforme koje je legija nosila bila je standarni "feldgrau" nemačke vojske za jesen i zimu, a kaki na proleće i leto. Grb im je bio tigar u skoku.

Ervin Romel u Francuskoj 10. februara 1944. godine vrši inspekciju Slobodne indijske legije. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 101I-263-1598-04 / Müller / CC-BY-SA 3.0

Što se tiče Boseovih planova, čini se da je mislio da će ova legija biti prethodnica mnogo veće indo-nemačke armije koja je trebalo da izvrši upad u Indiju iz pravca Persije, ali je nakon Staljingrada postalo jasno da se to neće desiti.

Slobodna indijska legija je učestvovala u samo nekoliko operacija, ali borbu praktično da nije videla. Operacija Bajadera je počela januara 1942. godine, a učestvovalo je tek oko stotinak specijalno obučenih diverzana SIL koji su imali zadatak da vrše sabotaže tokom priprema za ustanak; sve su radili kako treba, ali bez posebnog efekta.

Ostatak legije ostao je u Evropi gde se šetkao od Holandije do Francuske preko Belgije, pritom stekavši jako lošu reputaciju kod meštana zbog nediscipline. Avgusta 1944. godine prebačeni su pod okrilje Vafen-SS-a (što je i inače bila praksa za strane vojne jedinice), nakon čega je počelo njihovo povlačenje u Nemačku zbog savezničkog iskrcavanja u Normandiji pošto su, ako se sećate, imali dogovor o isključivoj borbi u Indiji. Nije ni čudo što je Hitler rekao da je "Indijska legija vic".

Pripadnik Slobodne indijske legije u sastavu nemačkog Vermahta i kasnije Vafen-SS-a. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 101I-263-1580-06 / Wette / CC-BY-SA 3.0

U svakom slučaju, tokom tog povlačenje 15. avgusta su napokon iskusili borbu sa saveznicima i imali prvi gubitak, a nedugo potom su imali još dva nakon borbi sa francuskim pokretom otpora (dogovor koji je Bose napravio sa Hitlerom podrazumevao je da SIL ima pravo da se brani gde god bila napadnuta).

Na kraju su završili u Alzasu gde su se predali saveznicima na proleće 1945. godine; jedna četa koju su Nemci zapravo i bacili u vatru u Italiji, kršeći sporazum, predala se aprila 1945. Mnogi su pokušali da pređu u neutralnu Švajcarsku, ali su ih Amerikanci i Englezi zarobili.

Navodno su marokanske trupe u okviru francuske vojske pogubile mnoštvo pre nego što su ih predali Britancima; ovi su ih onda poslali u Indiju gde je trebalo da im se sudi zbog izdaje ali se od toga odustalo jer je indijska javnost poludela i ceo potkontinent je doveden na rub eksplozije.

Pripadnici Slobodne indijske legije u sastavu nemačkog Vermahta i kasnije Vafen-SS-a. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 101I-263-1580-05 / Wette / CC-BY-SA 3.0/Ruffneck88

Slobodna indijska legija je danas kontroverzna tema; za jedne su bili saradnici Trećeg rajha i saučesnici u zločinima, za druge su bili legitimna oružana formacija sastavljena od ljudi spremnih da urade sve što je u njihovoj moći da se oslobode od nelegitimne okupacije.

Zapravo, mnogi su nakon Drugog svetskog rata zbog dešavanja oko Slobodne indijske legije i japanske Indijske nacionalne armije, imali utisak da su se borili na pogrešnoj strani.

Ispovesti i priče pripadnika ovih formacija imali su za posledicu čitav niz pobuna u britanskoj indijskoj vojsci, toliko da je Englezima postalo nemoguće da se uzdaju u Indijce. Britanski zvaničnici su tada smatrali da su ove osovinske armije zapravo indirektno ubrzale indijsku nezavisnost, uprkos porazu ili neaktivnosti u samom ratu.

(O. Š.)