Rat koji se vodio zbog krađe bunarske kofe (FOTO)

Od XII veka pa sve do perioda renesanse, sever Italije je bio bojno polje dve suprotstavljene političke frakcije: gibelina, koji su podržavali interese i držali stranu svetog rimskog cara, i gvelfa, koji su držali stranu pape i podržavali interese Svete stolice.

Preporučujemo

Tako je barem bilo na samom početku, ali se kao i u svakom ratu to vrlo brzo odmetnulo od prvobitne motivacije i postalo pro forme: stvarni interesi su bili potpuno drugačiji od proklamovanih jer su Papska država i Sveto rimsko carstvo u jednom trenutku prestali da budu toliko suprotstavljeni kao što su bili u XII stoleću tokom takozvane kontroverze zbog investiture, odnosno prava svetog rimskog cara da imenuje nadbiskupe i biskupe na svojoj teritoriji.

Koliko je taj sukob skrenuo sa originalnog kursa možda najbolje svedoči podatak da je 1334. godine papa Benedikt XII (koji pritom uopšte i nije bio na teritoriji Italije već je vladao iz francuskog grada Avinjona a Rim u životu nije video; u XIV veku bilo je sedam papa koji su stolovi u Avinjonu) zapretio ekskomunikacijom svakome ko bude koristio nazive gvelfa ili gibelina. Zašto? Jer je ta podela postala kancerogena.

Elem, gibelini su uglavnom dolazili iz redova zemljoposedničkog plemstva, gvelfi iz redova bogatih trgovačkih porodica, a gradovi su se uglavnom delili na gvelfske i gibelinske, s tim što su u velikom broju gradova postojale obe struje koje su se smenjivale na vlasti, u zavisnosti od situacije i okolnosti.

Sukob između gvelfske i gibelinske frakcije u samoj Bolonji oko 1369. godine. Foto: Wikimedia Commons/Le Croniche di Giovanni Sercambi lucchese

Tako je Modena bila gibelinski grad, dok je Bolonja bila gvelfski. Teritorije ova dva grada su se graničile, pa je 1296. godine Bolonja okupirala Bazano i Savinjo koje je prethodno držala Modena, što je papa Bonifacije VIII potvrdio.

Modena, koju je tada kontrolisao Azo VIII d'Este, markiz od Ferare, pokušavao je da se bori protiv Bolonje, kao i njegov od plemstva izabrani naslednik Paserino Bonakolsi, inače poverenik svetog rimskog cara Ludviga IV Bavarskog iz kuće Vitelsbah (koja, uzgred budi rečeno, i dan-danas postoji), koji je takođe kontrolisao i Parmu te Ređo Emiliju. Papa Jovan XXII proglasio je Bonakolsija pobunjenikom protiv Crkve i ponudio oproštaj grehova svakome ko u svojstvu krstaša povredi njegovu ličnost ili imovinu.

Jula 1325. godine Bolonjci su stupili na tlo Modene i počeli da uništavaju pogranična polja i useve, a sa tim su nastavili i u avgustu. U septembru je bio red na Modence koji su, između ostalog, uspeli da zauzmu ključu tvrđavu na teritoriji Bolonje, Monteveljo, koju su predala dva nezadovoljnika.

U ovakvoj uzavreloj atmosferi dva vojnika Modene neprimećeno su se ušunjala u centar Bolonje i ukrala komunalnu drvenu kofu sa glavnog gradskog bunara. Zvuči potpuno smešno kada se tako ispriča nakon skoro sedam stotina godina, ali Bolonjezi su bili poniženi zbog toga, zahtevali su da im se kofa vrati, a onda, kada taj zahtev nije ispunjen, objavili su rat.

Tore Girlandina, zvonik Modenske katedrale u kojem se do dana današnjeg čuva drvena kofa zbog koje je ovaj grad ratovao sa Bolonjam u XIV veku. Foto: Wikimedia Commons/ManueleMalacarne

Bolonja je već u novembru u marš na Modenu poslala 32.000 vojnika. 7.000 boraca Modene na čelu sa samim Bonakolsijem izašlo je na bojište da im se suprotstavi.

Dve armije sukobile su se kod Zapolina, na zemljištu Bolonje. Modenci su se, iako malobrojni, mnogo bolje snašli: veštom taktikom su razbili redove neprijatelja koji je pobegao na sigurno, iza zidina grada. Oko 2.000 ljudi je izgubilo živote na obe strane, a neki izvori kažu da su Modenci kao ratni trofej uzeli i kofu sa bunara koji se nalazio van gradskih zidina.

Stara drvena kofa se do dana današnjeg čuva u Modeni, u tornju Girlandina u sklopu Modenske katedrale. Navodno je to ista ona kofa zbog koje je i izbio ovaj rat koji se danas u istoriografiji prirodno naziva Rat zbog kofe.

Nakon ovog kratkotrajnog konflikta moć gibelina je ponovo porasla na severu Italije, ali rat nije bio završen. Zapravo, sukob između gvelfa i gibelina okončaće se tek 1529. godine kada je sveti rimski car i španski kralj Karlo V intervenisao tokom Italijanskih ratova i potčinio Italiju svojoj volji.

(O. Š.)