Istina o "vlažnim poslovima" KGB-a: Kako su Putinove ubice otrovale dvostrukog agenta i kritičara (VIDEO)

Priče o ruskim tajnim agentima uvek su interesantne i gotovo uvek obavijene velom misterije. Jedan od njih, bivši agent ruske obaveštajne službe, Aleksandar Litvinjenko ubijen je u Londonu 2006. godine. On je umro 23. novembra od trovanja radijacijom i to šest godina nakon bega iz Rusije, nakon čega je počeo da sarađuje sa britanskim obaveštajnim agencijama. I dan danas se nagađa da je njegovo ubistvo naručio Vladimir Putin lično, ali to nikada nije dokazano. U novoj knjizi Lukea Hardinga "Vrlo skup otrov" navodno može da se pročita kako je došlo do smrti ovog čoveka, kao i to ko su bile njegove ubice, a odlomak tog romana objavio je Dejli Bist.

Preporučujemo

Evo kako je ubijen RUSKI ŠPIJUN za čiju smrt su opužili Putina (VIDEO)

U knjizi se navodi da je Spenser Skot, pomoćni detektiv na aerodromu u Londonu, odmah uočio dvojicu Rusa, navodnih ubica, čim su izašli iz aviona. Na njima nije bilo ništa sumnjivo ali on ih je ipak zaustavio da porazgovara sa njima kada su prošli sve kontrole, prenosi Express.hr.

"Prvi Rus bio je srednje visine, u 30-im godinama, slovenske svetle kose. Na sebi je imao jednostavnu jaknu, u ruci skupu kožnu torbu za laptop. Drugi je bio tamnokos, sa prvi naznakama ćelavljenja, pomalo žutog tena, očigledno u društvu onog prvog.

Skotu niko nije rekao da treba da ih proveri ali je to uradio na osnovu nekog svog instinkta. Pitao ih je za imena.

Jedan je govorio engleski i predstavio se kao Andrej Lugovoj. Njegov prijatelj, kazao je, bio je Dmitri Kovtun. On nije rekao ništa. Činilo se da govori samo ruski. Skot je na brzinu uzeo njihove fotografije niske rezolucije.

Priča Lugovoja i Kovtuna činila se dovoljno uverljiva. U London su doleteli na poslovni sastanak. Lugovoj je rekao da poseduje firmu "Global Prodžekt", a njegov prijatelj bio je član finansijskog odbora u uglednoj moskovskoj banci. Njihov putni agent rezervirao im je dve noći u Best Vestern Hotelu. Hotel nije bio jeftin: 355 evra za noć.

Lugovoj je pokazao rezervaciju koja je bila originalna. Ipak, Skot je imao utisak da nešto sa njihovim odgovorima nije bilo u redu.

- Kao da su ostajali na distanci na pitanja poput zašto dolaze u Veliku Britaniju - rekao je on.

Uobičajeno je bilo da se oni koje zaustave, raspričaju o porodici, planovima za odmor, o jezivom vremenu u Engleskoj. Dvojica Rusa, naprotiv, bila su vrlo suzdržana.

Rusi su mu rekli da poslovni sastanak imaju u firmi "Kontinental Petroleum Limited" u Ulici Grosvenor 58 u Londonu. Skot je telefonom nazvao firmu, tamo su mu odgovorili i potvrdili da su obojica registrovani kod britanskih finansijskih vlasti. Zamenik detektiva proverio je potom policijske baze podataka.

Foto: Tanjug/AP

Ništa. Potom i britanske obaveštajne agencije, MI5 i MI6, i opet nije bilo ni Logovoja ni Kovtuna. Činilo se da ipak nisu bili zanimljivi. Nečiji utisak bio je jedno, ali tvrde činjenice drugo.

Pošto više nije imao razloga da ih zadržava, Rusi su pokupili svoj prtljag i uputili se ka centru Londona. Skot je njihovu fotografiju stavio u dosije sa oznakom - samo za obaveštajne potrebe.

PUTIN UBIJA SVE REDOM ILI MU PODMEĆU? Oni su svi kritikovali ruskog predsednika, a sada su MRTVI! (FOTO)

Samo nešto više od mesec dana kasnije Skotland Jard je, suočen sa situacijom međunarodnog užasa bez presedana, shvatio da je Skotov predosećaj bio na mestu. Dvojica Rusa nisu bili poslovni ljudi. Bili su ubice.

Bili su uvežbavani mesecima unapred, možda i godinama. I upalilo im je. Tog jutra su Lugovoj i Kovtun u Veliku Britaniju uneli nešto što nadležne službe nisu uspele da otkriju. Nije bila reč ni o drogi ni o velikim iznosima novca u gotovini. Nešto tako retko i neuobičajeno, toliko da u tom obliku nikad ranije nije viđeno u Evropi ili SAD-u. Bio je to, kako je Kovtun u poverenju rekao prijatelju u Hamburgu -vrlo skup otrov.

Toksin je svoje tajno putovanje prema Londonu započeo iz tajnog nuklearnog postrojenja u jugozapadnom Sibiru. Nevidljivo visokotehnološko sredstvo za ubijanje. Lugovoj i Kovtun trebali su ga iskoristiti za ubistvo Aleksandra Litvinjenka, ruskog emigranta koji je u Britaniju pobegao šest godina ranije. Postao je stalan izvor nevolja ruske vlade. Bio je nemilosrdan kritičar Vladimira Putina, ruskog tajnog policajca koji je postao predsednik. Do 2006. Litvinenko je bio sve veća anomalija, jer su u Rusiji mnogi izvori opozicije bili zgnječeni.

Postojao je poseban razlog zašto je Putin želeo Litvinjenkovu smrt. Pre bega 2000. godine, Litvinjenko je radio za FSB... A sada je Litvinjenko imao drugog poslodavca: Britansku obaveštajnu agenciju MI6. Vlada Njenog Veličanstva mu je dala lažan pasoš, zaštićeni mobilni telefon i platu od 2370 evra mesečno, što mu je stizalo na anonimni račun u HSBC-u.

Imao je i tajno ime u MI6, "Martin". Litvinenko nije bio baš poput Džejmsa Bonda. Ali je britanskim obaveštajcima prosleđivao osetljive informacije o ruskim mafijaškim grupama i njihovim vezama po Evropi, kao i moćnih ljudi iz samog vrha vlasti Rusije, poput Putina. Prema Litvinjenku, ruski ministri i njihovi mafijaši bili su, suštinski, deo iste zločinačke organizacije. Mafijaška država.

Foto: Tanjug/AP

Bila je to njegova tvrdnja da je kriminalna organizacija zamenila disfunkcionalnu ideologiju komunizma. Litvinjenko je znao i o mafijaškim aktivnostima u Španiji; bio je, kako je posvedočio jedan od njegovih prijatelja, hodajuća enciklopedija organiziranog kriminala. U toliko meri da ga je MI6 u jednom trenutku iznajmila kolegama Špancima u Madridu. Sve to učinilo je Litvinjenka izdajicom, a KGB-ova kazna za izdaju domovine bila je jasna. Od samih početaka boljševičke revolucije 1917. Moskva je koristila otrove, metke, bombe skrivene u kolačima i ostale smrtonosne metode za uklanjanje svojih neprijatelja.

Bilo kod kuće ili u inostranstvu, od Leona Trockog do Georgija Markova, bugarskog disidenta i pisca otrovanog na Mostu Voterlu 1978. genijalnim kišobranom sa vrhom koji je sadržao otrov. Kako je Staljin čuveno primetio: "Nema čoveka, nema problema".

Postojao je spektar. Išlo se od ubistava koja su bila demonstrativna, do onih u kojima se KGB-ovi tragovi nikako nisu mogli pronaći koliko god da se tražilo. Boris Jeljcin prekinuo je u postkomunističkim 90-ima s takvim metodama, KGB-ova fabrika otrova sklonjena je u naftalin, ruske demokrate su bile u usponu.

No, pod Putinom su se takve metode vratile. FSB je postao ruska najmoćnija institucija; svemoćna, iznad zakona i, kao u slučaju lenjinističke prethodnice, oruđe države terora. U slavnim danima Sovjetskog Saveza KGB je angažovao profesionalce i ilegalce za obavljanje ubistava, poznatih u špijunskom žargonu kao "vlažni poslovi". Lugovojeva i Kovtunova misija u Londonu trebala je biti tačno takva; bezobzirna, cinična, neuhvatljiva, čelična pesnica u baršunastoji rukavici.

PUTIN JE UBICA? Ruski predsednik naredio likvidaciju špijuna u Velikoj Britaniji

Jednom kad bi otrovali svoju žrtvu, pobegli bi nazad u Moskvu, ostavljajući tek retke tragove na površini užurbanog života Londona. Njihova meta, naravno, jezivo bi umrla, ali bi ruka Kremlja ostala u tajnosti. Britanci bi njegovu smrt vodili kao posledicu gastroenteritisa, oni koji su ubistvo počinili mogli bi da se vrati u anonimnost svoje senke.

Istraženo je mnoštvo dokaza koje je prikupila gradska policija; od hotela, restorana, sedišta iz automobila, čak sve do noćnog kluba koji su ubice posetile u Sohou. Skotland Jard je uspeo da rekonstruiše ceo događaj.

Foto: Profimedia, Eyevine

Njegova istraga dostupna javnosti postala je osam godina posle i pokazala se kao jedna od najširih u istoriji zločina. Uprkost svemu tome, ubrzo je bilo i drugih žrtava; oponenti su padali u mutnim okolnostima, uključujući i one u SAD-u. Ili, kao što je bilo slučaj sa opozicionim liderom Borisom Njemcovim, ubijani su na samim vratima Kremlja.

Zajednička tema ovde je prezir: otrovno nepoštovanje ljudskog života. Kritičari Vladimira Putina imaju neobičnu naviku da naglo umiru."

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)