LENJIN O SRBIMA: Jedini narod koji zna da se bori i koji hoće da se bori za svoju slobodu! (FOTO)

"Lenjin u Kremlju", slika Nikolaja Baskakova iz 1960. godine, primer je socijalističkog realizma u slikarstvu. Foto: Wikimedia Commons/leningradschool.com

Preporučujemo

Maksim Gorki je jedan od najznačajnijih ruskih pisaca XX stoleća, uz Bulgakova možda i najznačajniji. Rođen kao Aleksej Maksimovič Peškov u Nižnjem Novgorodu 1868. godine, petnaestak godina pre nego što će postati poznati i uspešni pisac proveo je u lutanjima po nepreglednoj i beskrajnoj Ruskoj imperiji.

A onda je, nakon toga, veći deo života proveo u egzilu, prvo bežeći od carističkog režima na ostrvo Kapri, a onda, nakon što je počeo da kritikuje boljševike zbog njihovih zločina, i bežeći od "svojih". Jer, Maksim je Gorki - pisac takvih dela kao što su "Mati", "Na dnu" i "Deca sunca", čovek koji je pet puta bio nominovan za Nobelovu nagradu - celoga života bio komunista po ubeđenju, otac socijalističkog realizma u književnosti.

Da kritikuje Lenjina i boljševički režim počeo je još 1918. godine u svom dnevniku "Novi život" koji mu je zabranjen, a onda i u zbirci eseja koji su objavljeni tek nakon raspada Sovjetskog Saveza, u kojima je vođu revolucije nazvao tiraninom i "hladnokrvnim prevarantom kojem nije stalo ni do časti ni do života proleterijata".

Prekipelo je 1921. godine, kada je njegov prijatelj i pisac Nikolaj Gumilev uhapšen zbog monarhističkih pogleda od strane petrogradske Čeke (tajne policije); Gorki je otišao u Moskvu i lično od Lenjina dobio naredbu za oslobađanje, ali kada se vratio u Petrograd mogao je samo da sazna da je Gumilev već streljan.

Slavni ruski i sovjetski pisac Maksim Gorki oko 1900. godine. Foto: Wikimedia Commons/Gallen-Kallelan Museo

U tom i takvom raspoloženju Gorki se vratio u Italiju, ali se nije zadržavao na jednom mestu. Tako se krajem jula i početkom avgusta 1924. godine obreo u Srbiji, u Vrnjačkoj Banji. To je kuriozitet koji malo ljudi zna, ali koji je potvrđen na osnovu njegovih pisama koja su naknadno skupljena i objavljena (oko 20.000 pisama u 18 tomova).

Reči kojima je Gorki pisao o Srbima i Srbiji su neverovatne.

U jednom pismu on kaže: "Ovo je naša zemlja. Toliko je slična Rusiji da mi izgleda kao da sam sa severa Rusije prešao u Ukrajinu. Greje me ovde jug i divni ljudi! Istorija ove zemlje koračala je samo za slavom. Ta zemlja je patila, živela, preživela i ostala tu, da uvek bude tu.

Lenjin drži govor u Petrogradu tokom revolucije. Foto: Wikimedia/Goldshtein G

Čini mi se da su Srbi isto toliko Rusi koliko i mi. Sve u nama je toliko isto, da ja nisam sposoban da nađem razliku. Isto toliko su široki kao i mi, i isto toliko veliki. Sećaš se da je jednom Lenjin rekao da je to jedini narod koji zna da se bori i koji hoće da se bori za svoju slobodu. Zaista, 'zamečateljni' (izvanredni) narod".

Ovo je zanimljivo iz dva razloga. Prvo, postavlja se pitanje da li je Srbija slična Rusiji ili Ukrajini? Ili samo Ukrajini koju Gorki tretira kao Rusiju? To je, međutim, manje važno. Drugi deo je mnogo interesantniji: Lenjinovo mišljenje o Srbima, glorifikacija Srba zapravo, koja je potpuno nepoznata i koja je očito bila izneta od strane boljševičkog vođe u nekom privatnom razgovoru kojem su prisustvovali i Gorki i osoba kojoj je pisma slao.

Oni koji su sreli Maksima Gorkog u Vrnjačkoj Banji, a koji su tek kasnije shvatili ko je u pitanju, sećaju ga se kao nasmejanog i prijatnog čoveka koji je voleo ljude i prirodu, neposrednog i otvorenog starca koji se nije libio da se kod seljaka raspituje o tome kako se sprema kajmak, koji je pio kozje mleko, koji je - a o tome takođe piše u jednom svom pismu - obožavao planinu Goč, koji je redovno svraćao na roštilj u kafanu "Dva jelena".

Vrnjačka Banja. Foto: Tanjug/Rade Prelić

Gorki je u Srbiji boravio inkognito. Kraljevski režim nije blagonaklono gledao na komuniste, ni naše ni tuđe, a slavni pisac je, uprkos svom dobrovoljnom egzilu u kojem je živeo, svejedno bio komunista.

Nažalost, kada se za to napokon saznalo, nakon skoro mesec dana, neko iz Beograda je naredio da se Gorki protera iz Vrnjačke Banje i kraljevstva, a danas bezimeni i istorijski nebitni sreski načelnik iz Trstenika je to revnosno izvršio. Tako da je naša gostoljubivost koju je hvalio u pismima na kraju našla zvaničnu "potvrdu".

Elem, Gorkog je na kraju Staljin 1929. godine pozvao da se vrati u SSSR, uz sve počasti, što je ovaj i uradio. Umro je 1936. godine.

(Telegraf.rs / Izvor: Politikin Zabavnik br. 3366)