Uništavamo sve polako: Zagadili smo i jedno od najdubljih i najudaljenijih mesta na planeti!

Marijanski rov u severnom Pacifiku najdublji je deo svetskih okeana, mesto toliko nepristupačno da bi svako pomislio da je nedirnuto i imuno na ljudske aktivnosti. Ali Marijanski rov je kontaminiran.

Preporučujemo

NAJDUBLJE TAJNE OKEANA: Gledajte kako su istraživani mračni Zemljinih ponori (VIDEO)

Marijanska rov jedno je od najdubljih i najtamnijih mesta na Zemlji, naučnicima manje poznata nego površina Meseca.

Na dnu, na dubini od 11 kilometara, temperatura vode je blizu tačke smrzavanja, a pritisak je toliki da bi čoveka zdrobio kao insekta. Naučnici su je tek nedavno istražili.

- Mislili smo da se radi o izolovanom "kraljevstvu", sigurnom od ljudskog uticaja. Nažalost, to ne može biti daleko od istine - napisao je vodeći autor studije o zagađenosti Marijanske brazde Alan Džejmison sa univerziteta u Njukastlu.

Marijanski rov je za četvrtinu dublji nego što je Mont Everest visok.

Foto: Wikipedia/ Brocken Inaglory

Plastični otpad i mrtve životinje

Zagađivači su do tih dubina verovatno stigli u obliku plastičnog otpada i mrtvih životinja koje su potonule na dno, napisali su naučnici u časopisu Nature Ecology & Evolution.

Oni su na dno Marijanskog rova spustili posebnu podmornicu opremljenu mamcima za hvatanja amfipoda, sićušnih stvorenja nalik račićima. Amfipodi su među retkim bićima koja mogu preživeti u tako negostoljubivom okruženju ekstremnog napona. Naučnici su ih testirali na prisustvo hemikalija.

Rezultati su pokazali visok nivo kontaminiranosti zagađivačima, uključujući poliklorirani bifenil (PCB), koji je zabranjen pre gotovo 40 godina zbog kancerogenosti i štetnog uticaja na hormone.

Foto-ilustracija: Profimedia/National Geographic

Nivo kontaminacije PCB-om pronađena kod amfipoda u Marijanskom rovu čak je 50 puta viša nego ona detektovana među račićima u reci Liaohe, jednoj od najzagađenijih u Kini.

- Činjenica da smo pronašli visok nivo tih zagađivača u jednom od najizolovanijih i najnepristupačnijih mesta na Zemlji pokazuje koliko je dugoročan i razoran učinak čovečanstva na ovoj planeti - kazao je Džejmison.

Kako su zagađivači tamo dospeli?

Veruje se da je 1,3 miliona tona PCB-a, koji u ekosastavu ostaju decenijama, proizvedeno između 30-ih i 70-ih godina prošlog veka. Taj hlorid se koristio u rashladnim tekućinama električnih aparata i u indigo papiru, na primer. Naučnici su na amfipodima pronašli i tragove još jednog dugovečnog zagađivača, polibromiranog difenil etera.

- Svi uzorci su ih imali, svi - rekao je Džejmison.

Foto: Wikimedia / wallace

- Jednom kad potonu, tonu dublje, dublje i dublje, nemaju gde drugde jer nema mehanizma kojih bi ih ponovo vratio na površinu - objasnio je Džejmison.

- Još ne znamo što to znači za širi ekosastav - rekao je Džejmison, jer su amfipodi na dnu lanca ishrane.

To što zagađivače ne vidimo, ne znači da je beznačajno, upozorio je.

- Moramo zapamtiti da je planeta Zemlja uglavnom duboko more.

(Telegraf.rs / Hina)