20 SVETOGORSKIH FABRIKA MOLITVI: Pažljivo birane fotke svih manastira na Atosu (FOTO)

Manastir Ksiropotam, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Fingalo

Preporučujemo

Hrišćansko prisustvo u ovom ili onom obliku na Svetoj gori traje već 1.800 godina, a monaška tradicija barem dvanaest vekova. Nekada je bilo daleko više manastira nego što ih ima sada, ali je bura istorije oduvala mnoge od njih.

Danas postoji 20 manastira, 12 skitova i veliki broj pustinjačkih kelija širom poluostrva Atos. Manastiri su, naravno, glavna središta, i poređani su hijerarhijski po važnosti i časti; u vlasti su svi isti i jednaki, svaki manastir daje po jednog člana u Svetu zajednicu koja bira četvoročlanu komisiju (Sveta vlast) na čijem se čelu nalazi prot.

Hilandar je na visokom četvrtom mestu po časti i važnosti. Evo svih manastira, i pažljivo biranih slika uz svaki od njih.

1. Velika Lavra (Prvi i najstariji manastir na Atosu, ustanovljen 963. godine. Lavra je često ime za manastire u pravoslavnom svetu, a na grčkom znači "ulica".)

Čempres Svetog Atanasija Atonskog na ulazu u katolikon manastira Velika Lavra, star preko hiljadu godina. Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/adriatikus

2. Vatoped (Po predanju, ustanovio ga je romejski car Arkadije u drugoj polovini X stoleća u čast Presvete Bogorodice koja mu je sina po verovanju spasila od brodoloma. Dete je pronađeno u grmu kupine u blizini po čemu je manastir i dobio ime: "vato" na grčkom znači "grm kupine", a "pedi" znači "dete".)

Manastir Vatoped, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Ratsas

3. Iviron (Sagrađen krajem X stoleća, u srednjem veku bio je to gruzinski manastir o čemu svedoči i njegovo ime: nekada su Gruziju nazivali Iberija, odnosno po grčki Iverija. Od kraja XIX veka opada broj Gruzina, a poslednji monah tog porekla umire 1955. godine. Danas je čisto grčki. U njemu se čuvaju delići ogrtača, trske i sunđera koje su Jevreji upotrebili za ruganje Isusu Hristu na putu ka Golgoti, kao i delovi Časnog krsta.)

Manastir Iviron, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/CosmoSolomon

4. Hilandar (Srpski manastir čiju je etimologiju imena teško ustanoviti: možda je u pitanju "hiljadu magli" koje su ovaj samostan spasili od katalonskih razbojnika, a možda i naziv za romejski tip tovarnog broda "helandion" čiji se kapetan nazivao "helandaris". Uglavnom, utemeljili su ga Sveti Sava i Sveti Simeon Mirotočivi odnosno veliki župan Stefan Nemanja.)

Manastir Hilandar, Sveta gora, Atos. Na slici je katolikon, glavna manastirska crkva Vavedenja Presvete Bogorodice koju je podigao kralj Milutin. Foto: Wikimedia Commons/Zeljkokiss

5. Dionisijat (Osnovao ga je Sveti Dionisije Svetogorski u XIV stoleću, a manastir po njemu i nosi ime. U narednom veku je postao srpski manastir, ali su danas većina ponovo Grci.)

Manastir Dionisijat, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Fingalo

6. Kutlumuš (Prvi put se pominje 1169. godine, ali njegov naziv je misterija. Po jednoj legendi, to je bilo ime Arapina koji se pokrstio, a po drugoj u pitanju je iskrivljena turska reč "kur-tur-muš" što znači "oslobođenje od dušmana". Obe hipoteze su skoro sigurno netačne. Istina je skrivena. Sagradio ga je car Aleksije I Komnin, a vlaške vojvode Vladislav i Nikolaj Aleksandru, otac Ane Besarab, poslednje srpske carice i supruge Uroša V, značajno su pomagali ovu svetinju u XIV veku.)

Dvorište manastira Kutlumuš, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Aroche

7. Pantokrator (Osnovan sredinom XIV veka, ime ovog manastira je referenca na Isusa Hrista i jedan od Njegovih epiteta: Pantokrator znači Svedržitelj, onaj koji je svemoguć, koji je svevladar.)

Manastir Pantokrator, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Aroche

8. Ksiropotam (Ime ovog manastira, osnovanog po predanju još u V stoleću, na grčkom jeziku znači "suva reka" i referenca je na usahlo rečno korito koje se nalazi nedaleko od njega. Brojni srpski vladari, od cara Dušana do despota Đurđa, darivali su ovu svetinju. Ovaj potonji je čak 1455. godine pomogao gradnju katolikona, odnosno glavne manastirske crkve.)

Manastir Ksiropotam, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Fingalo

9. Zograf (Bugarski manastir osnovan u X veku od strane tri brata kaluđera iz Ohrida: Mojsija, Arona i Jovana. Pretežno je bio bugarski od XIII veka, mada je u njemu sve do sredine XIX bilo i Grka i Srba. Naziv ovog manastira referenca je na čuvenu XIII-vekovnu ikonu Svetog Đorđa, kojem je manastir posvećen, a koja se po verovanju misteriozno sama živopisala: na grčkom je jeziku "zoe" život, a "grafos" - pisanje.)

Bugarski manastir Zograf, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Georgid

10. Dohijar (Ime ovog manastira, još jednog u nizu onih koji su koncem XV veka bili pretežno srpski, dolazi od Svetog Jeftimija Atonskog koji je prvobitno bio dohijar u manastiru Velika Lavra nakon čega je utemeljio ovaj samostan.)

Manastir Dohijar, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Fingalo

11. Karakal (Ime ovog manastira po svemu sudeći nije referenca na starorimskog imperatora već na XI-vekovnog romejskog monaha Nikolaja Karakalu koji ga je osnovao. Jedno vreme je bio zapušten, ali ga je početkom XIV veka obnovio vasilevs Andronik II Paleolog. Krajem XV veka bio je, izgleda, pretežno albanski. Vlaški vojvoda Petar Jovan ga je obnovio nakon dolaska Osmanlija, uz dozvolu sultana Sulejmana Veličanstvenog.)

Manastir Karakal, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/SKoikopoulos

12. Filotej (Ime mu dolazi od Svetog Filoteja koji ga je osnovao; samo ime Filotej znači na grčkom Bogoljub. I ovaj manastir je krajem XV veka bio pretežno albanski, a u XVI veku je obnovljen sredstvima gruzijskih kraljeva Levana i sina mu Aleksandra II.)

Osvit zore u manastiru Filotej, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/CosmoSolomon

13. Simonopetra (Osnovan je 1257. godine od strane prepodobnog Simona, a stotinak godina docnije obnovljen je sredstvima srpskog despota Jovana Uglješe iz kuće Mrnjavčević. Kasnije su darodavci i obnovitelji bile vlaški vladari, posebno knez Mihailo Hrabri. Njegovo ime, Simonopetra, znači "Simonov kamen". U njemu se čuva netruležna ruka Marije Magdalene.)

Manastir Simonopetra, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Witold Rawicz

14. Manastir Svetog Pavla (Osnovan je u X veku od strane Svetog Pavla Ksiropotamskog, a sredinom XIV veka dolazi u posed srpskog vlastelina Antonija Bagaša koji ga je preuzeo i obnovio zajedno sa Nikolom Radonjom. Krajem XV veka nesumnjivo je i dalje bio srpski. 1845. godine ruski episkop Porfirije Uspenski ukrao je iz manastira 12 listova Radoslavljevog jevanđelja, remek-dela srpske minijature srednjeg veka, koji se i dalje nalaze u Sankt Peterburgu; isti čovek je tada iz Hilandara ukrao i list iz Miroslavljevog jevanđelja koji takođe nikada nije vraćen.)

Manastir Svetog Pavla, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Mätes II.

15. Stavronikita (Ime ovog manastira osnovanog u X veku dolazi od pustinjaka Nikite koji je nekada davno živeo na mestu na kome je manastir kasnije sagrađen: Stavronikita znači "Nikitin krst". Doduše, postoji i druga legenda koja kaže da su tu živela dva pustinjaka, Stavro i Nikita, po kojima je manastir dobio ime.)

Manastir Stavronikita, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Thodoris Lakiotis

16. Ksenofont (Ksenofont je bilo ime starogrčkog filozofa i istoričara koje doslovno znači "strani govornik", odnosno "onaj koji govori stranim jezikom". Manastir se, naravno, ne zove po njemu već po romejskom vlastelinu istog imena koji je u X veku utemeljio ovu svetinju.)

Manastir Ksenofont, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Rudolf Bauer

17. Grigorijat (Nema misterije u vezi sa imenom ovog manastira. Osnovao ga je Sveti Grigorije Mlađi, učenik Svetog Grigorija Sinajita u XIV veku, i po njemu je i dobio ime. U njemu se čuvaju mošti Svetih besrebrenika Kozme i Damjana.)

Manastir Grigorijat, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Στάθης Κουτσιαύτης

18. Esfigmen (Naziv ovog manastira na grčkom jeziku doslovno znači "zategnuti", ali zbog čega se tako zove pouzdano se ne zna. Po jednom predanju, "zategnut" je zato što se nalazi između tri male planine i mora, a po drugoj, monah koji ga je osnovao imao je običaj da oko struka zateže konopac. Bilo kako bilo, danas je najpoznatiji po tome što od 1974. godine bratstvo ovog samostana odbija da tokom liturgije pominje ime carigradskog patrijarha kojeg optužuje za jeres zbog zajedničkih molitvi sa papom rimskim, što je zabranjeno kanonima. Na zidinama ovog manastira stoji zastava na kojoj piše: "Pravoslavlje ili smrt".)

Manastir Esfigmen, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Asgozzi

19. Pantelejmon (Osnovan je kao rusko monaško naselje u XI veku, ali je s padom Rusa pod tatarski jaram izgubio ruski karakter. Grci i Srbi, uglavnom Srbi, držali su ovaj manastir vekovima da bi sredinom XVIII stoleća u njemu ostala samo po dva ruska i bugarska monaha. Preporod Pantelejmona počinje u poslednjoj četvrtini XIX veka kada je stavljen po upravu ruskog cara koji je, protivno svim kanonima, tada bio poglavar Ruske pravoslavne crkve; već 1913. godine u njemu se nalazilo neverovatnih dve hiljade monaha.)

Manastir Pantelejmon, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Witold Rawicz

20. Konstamonit (Osnovan u XI veku i posvećen Svetom Stefanu, ime nosi po regiji Kastamonska Paflagonija iz koje je došao monah koji ga je osnovao. Legenda da ga je osnovao car Konstantin a dovršio njegov sin Konstans, te da po njima nosi ime, nije realna i teško da može biti istinita.)

Manastir Konstamonit, Sveta gora, Atos. Foto: Wikimedia Commons/Benjen

(O. Š.)