SEOSKE KUĆE ENGLESKIH LORDOVA: Postaje jasno zbog čega tu zemlju zovu dobrom starom Engleskom (FOTO)
Engleske seoske kuće su, na neki način, lice i naličje onoga što smatramo Engleskom. Opisane u velikim književnim delima, prikazane u filmovima i serijama, podsvesno su prva stvar koja nam padne na pamet kada pomislimo na ovo ostrvsko kraljevstvo. Kuća, i ispred nje lord na konju. Evo nekih od tih zdanja
Engleska seoska kuća (eng. country house), koja bi se mogla prevesti i kao letnjikovac, veleposednička je kuća u unutrašnjosti Engleske koja se nalazi u vlasništvu osobe koja poseduje i gradsku kuću; u prošlosti, često je bila i sedište lokalne vlasti, pre demokratizacije, a za sitno zemljoposedničko plemstvo je i nekada i sada bila glavno prebivalište.
Preporučujemo
NAJLEPŠA PRIČA NA DAN ZALJUBLJENIH: Spasio je iz Aušvica, sad proslavljaju 71 godinu zajedničkog života!
Maltretirao je devojku na semaforu i dobacivao joj sve i svašta, a onda je usledila njena brutalna osveta (VIDEO)
Za razliku od pojmova koji obuhvataju reči kao što su dvorac i zamak, koji mogu ali ne moraju da budu fortifikovane građevine (nekada su zamkovi uvek bili utvrđeni ali se tokom poslednjih vekova to promenilo), engleska seoska kuća je gotovo uvek nefortifikovana, čak i kada nosi epitet zamka.
Pre doba dinastije Tjudor, vlastelinske kuće u unutrašnjosti Engleske uvek su bile utvrđena zdanja zbog stalnim nemira i sukoba, ali se sa novonastalnom stabilnošću kao i sa reformacijom Henrija VIII koji je ukinuo manastire koje je potom predao svojim miljenicima nakon čega su oni konvertovani u kuće, sve promenilo.
Građene su u raznim arhitektonskim stilovima, u skladu sa vremenom, od renesansnih zdanja tzv. "čudesnih kuća" za vlade kraljice Elizabete I, preko paladijanizma i baroka do neoklasicizma, sve sa engleskim dodirom i ukusom.
Dele se po veličini, ali njihovi formalni nazivi ništa o tome ne govore; ogromna kuća se može jednostavno zvati "haus" a mnogo manja se može zvati "zamak"; to je zato što su često nazivi davani po prethodnim građevinama koje su se tu nalazile.
Velike kuće su, samo im ime kaže, najveće; u suštini su to palate sagrađene od strane najmoćnijih pojedinaca i porodica koji su njima želeli svima da stave do znanja ne samo kakav im je status u društvu već i čemu streme.
One su bile centar svog sveta u kojima su radile stotine (srećnih) ljudi iz okoline kojima je takav posao bio dar sa neba; imali su gde da spavaju i šta da jedu, sve o trošku gazde, i još su dobijali i platu. Posebno su se srećnicima smatrali oni koji su radili kao posluga unutra.
Pošto je engleska vlastela imala, kao i svaka druga vlastela uostalom, običaj da se ženi i udaje unutar vlastelinskih krugova, mnogi naslednici su tokom vekova nagomilali veliki broj seoskih kuća koje su koristili za različite stvari pa se tako dešavalo da se neka kuća koristi samo za lov na lisice, druga na fazane, treća na guske, četvrta samo za konjske trke.
Druga veličinska kategorija su manje kuće koje su bile u vlasništvu nižih slojeva zemljoposedničkog plemstva, u skladu sa srpskim srednjevekovnim rečnikom mogli bismo reći u vlasništvu vlasteličića. Njih je bilo daleko više, što je i za očekivati, budući da su vlasteličići uvek i svuda brojniji od vlastelina. I one su takođe bile epicentar svog kraja u kojima je razvlašćeni narod nalazio uhlebljenje.
Propast engleskih seoskih kuća nastupila je naglo, s poljoprivrednom depresijom iz 1870-ih godina, a posebno se to pogoršalo nakon Prvog svetskog rata.
Mnoge stare vlastelinske porodice ostale su bez finansijskih sredstava zbog promene ekonomskih odnosa pa njihova imanja više nisu mogla da plaćaju i održavaju ni sama sebe a ni kuće iz kojih se njima upravljalo.
Počev od 1900. godine srušeno je oko 1.200 kuća, a kamini, tapiserije, umetnine, pa čak i kamen - rasprodati. Procena je da je srušena svaka šesta. Britanci ovo zovu kulturnom tragedijom proisteklom iz nedovoljnog shvatanja vrednosti sopstvenog nasleđa i odgovornosti trenutnog pokolenja da se ono sačuva. Danas postoji vladina agencija koja se brine o onome što je preteklo.
Međutim, činjenica je da rušenje kuća nije počelo u XX veku i da je engleska vlastela to činila neprekidno od XV stoleća; mnogima je to bio i hobi, da sruše stariju kuću i na tom mestu podignu novu, što se posebno dešavalo u XVIII veku kada je odlazak na tzv. Veliko putovanje, po Francuskoj i Italiji, bio na vrhuncu popularnosti a sa njim i upijanje novih stilova života.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Potresan intervju, princa Vilijama obuzele emocije: "Ovo je bila najteža godina u mom životu"
Kuća Mione Jovanović u Kragujevcu koju izbegava: Živi sa Ša u Beogradu, svađa sa roditeljima sve promenila
Britanska Vlada odbila ponudu Najdžela Faraža da pomogne u izgradnji odnosa s Trampom
<% post.title %>
Transformacija doma od pre 100 godina oduzima dah: Bračni par je bio uporan tri godine za ovaj rezultat
Video: Vidi se da je tek postao deda: Hteo da ušuška unuče pa upao u krevetac
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Profesoru na fakultetu prišao student i rekao: "Umro mi je otac", dobio je odgovor koji će pamtiti čitavog života: "HTEO JE DA MI POKAŽE I UMRLICU"
Svetlana je ušla u apoteku i kupila lekove, a onda joj je jedan dan zazvonio telefon: "Zdravo, ja sam Mira. Brzo dođite, kod nas je nešto vaše"
Radivoj šetao sa ženom kad je iznenada kleknula nasred ulice u Šapcu: "Rekla mi je samo jednu rečenicu i legla na trotoar. Minut kasnije zakmečala je beba"
Mirko&Slavko.
Накрали се од других,па се сада кочопере.
Podelite komentar