Hitler je NDH smatrao "go*narskom državicom", a evo šta je hteo da uradi sa Hrvatima

Knjiga “Hitlerovi razgovori za stolom" izdata je još pedesetih godina, a 2000. doživela je reizdanje. To je zbirka monologa Adolfa Hitlera, kao i razgovora koje je vodio sa bliskim saradnicima u razdoblju od 1941. do 1944. godine. Sve njegove reči zabeležili su Hajnrih Heim, Henri Pikter i Martin Borman. Hitler je govorio o religiji, filozofiji, politici i brojnim drugim temama, gde iznosi svoje mišljenje i o Hrvatima i NDH.

Preporučujemo

Pijani Hitler sa golim Nemicama: Fotografije bluda i razvrata sa plavušama, ovako je harao poslednji bludnik Berlina (FOTO)

Na nekoliko mesta spominje Hrvate u kontekstu koji za baš i nije naročito laskav. Iako nikada nije bio u Hrvatskoj, kaže kako je to sjajna turistička destinacija.

- Kada bi Hrvati bili deo Rajha, kao izvrsni vojnici nemačkog Firera čuvali bi močvarna područja. Prema njima ne bi trebali da se ponašamo onako kako to sada čini Italija. Hrvati su jako ponosan narod i trebalo bi ih zakletvom vernosti vezati za Firera. U tom slučaju mogli bismo se na njih potpuno osloniti - rekao je Hitler u jednom od svojih govora.

Ipak, istorijske okolnosti pokazuju kako je Hrvatska za njega bila izvor za pljačku i besplatnu radnu snagu, prenosi Express.hr.

- Svaki trideseti čovek išao je u Nemačku na prisilni rad, a mnogi se nisu vratili. Reč je o više od 200.000 ljudi iz Hrvatske i sa područja BiH. Iz NDH su nacisti eksploatisali poljoprivredne proizvode i rudu. Uopšteno, Hitler je na NDH gledao kao na koloniju - objasnio je istoričar prof dr Ivo Goldstein.

Foto: Wikipedia/Malus Catulus

Njegov kolega Tvrtko Jakovina pojasnio je kako je Hitlerovo mišljenje variralo i bio je sklon onima koji su mu bili saveznici, iako je imao loše mišljenje o Slovenima.

- Mađarima se lakše upravlja nego Rumunima. Kakva šteta da umesto Rumuna ne možemo da postavimo Hrvate - sanjario je Veliki Vođa o pokornosti drugih naroda.

Ubrzo potom otkriva skrivene želje.

- Govoreći opet o Hrvatima, privlačna mi je ideja, gledano sa etničkog stanovišta, da ih treba germanizovati. Sa političkog gledišta ipak ta ideja nije ostvariva - objašnjava Hitler.

U NDH nemački državljani bili su u bitno boljoj poziciji od ostalog stanovništva.

- Oni su imali ključnu, privilegovanu ulogu pa nisu morali da plaćaju porez, nisu morali da idu u vojsku, a čak su izbegavali i kazne ako su morali da idu u zatvor zbog kriminala - objasnio je Goldštajn.

Foto: Wikimedia

Iz svega toga jasno je vidljivo da uprkost pojedinim rečima pohvale, kažu istoričari, Hitler Hrvate gleda samo kao oruđe u stvaranju nove Evrope, a nikako kao ravnopravne.

- Kad je govorio o strategiji, tvrdio je da u ovom trenutku u jugoistočnoj Evropi postoje "go*narske državice" (misleći pritom na Mađarsku, NDH, itd.), ali će se one nakon rata posle nemačke pobede temeljno preurediti - smatrao je Goldstein.

NDH mu nije bila blizu misli, a ni srca

Gotska teorija smatra Hrvate slovenskim Gotima. Splitski arhiđakom Toma u 13. veku je govorio o toj teoriji, ali na vrlo klimavim i nimalo naučnim utemeljenim činjenicama.

Međutim, oni su za vreme NDH hteli da se dodvore novom gosporadaru, pa su tu teoriju koristili kao službenu u tom periodu. Ona nije imala veliku podršku, a kasnije je čak bila i ismevana.

Adolf Hitler i čelnici nacističke partije. Prkosni čovek sa šeširom, jedini koji nije digao ruku i koji nije u uniformi, je Gregor Štraser, levičar među nacistima. Foto: Wikipedia/public domain

Hitleru NDH nije bila blizu misli, a ni srca, jer je tom periodu bilo i većih problema od osvajanja evropskog tla.

Trudio se da pokaže svoje znanje

Istoričar Maks Domarus kaže kako je Hitler insistirao na potpunoj tišini dok govori i nije dopuštao upadice ni potpitanja.

- Uvek je Hitler taj koji govori! On može da bude Firer koliko god hoće, ali uvek ponavlja priče i dosađuje gostima - navodno je jednom prilikom izjavila Magda Gebels, supruga Hitlerovog ministra Jozefa.

Savremenici su takođe tvrdili kako se u društvu učenih ljudi Hitler jako trudio da pokaže svoje znanje.

Knjiga “Hitlerovi razgovori za stolom" osim na nemačkom, dostupna je na francuskom i engleskom jeziku. U Rusiji su 2008. godine zakonom zabranili njeno posedovanje i distribuciju, zbog rasističkih komentara punih mržnje prema Rusima i Jevrejima.

Adolf Hitler na zboru svoje Nacional-socijalističke nemačke radničke partije. Foto: Profimedia/AKG

(Telegraf.rs)