22 probrane slike Sankt Peterburga: Kako je to živeti u RUSKOJ CARSKOJ PRESTONICI (FOTO)

Admiraltejski kanal sa stambenim zgradama koje gledaju na njega i drvored. Nedaleko od Ermitaža. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

Preporučujemo

Sankt Peterburg je sa svojih pet miliona žitelja drugi najveći grad u Rusiji, posle Moskve. Najvažnija je ruska luka na Baltiku, i jedan je od tri grada sa federalnim statusom u Ruskoj Federaciji (druga dva su pomenuta prestonica i odnedavno Sevastopolj na Krimu).

Smešten je na ušću reke Neve u Finski zaliv Baltičkog mora, mada postoji još nekoliko manjih reka koje se na istom mestu ulivaju u deltu Neve. Ispresecan je brojnim kanalima, pa ga zovu i "Venecijom Severa".

Osnovan je od strane imperatora Petra Velikog 1703. godine, čoveka koji je želeo da modernizuje Rusiju i izvede je iz srednjeg veka te uvede u moderno doba. Shodno tome, prestonicu je preselio iz Moskve u svoj novi grad kojem je dao ime po Svetom Petru i to na nemačkom jeziku, što je svojevrsni presedan u ruskoj istoriji.

Nemački naziv, međutim, simptomatično govori ne samo o stremljenju ovog velikog reformatora već i o izgledu samog grada: on, naime, nije nalik nijednom drugom u Rusiji, pa se može nazvati čak i devijacijom u ruskoj kulturnoj baštini. Sankt Peterburg jeste Rusija, ali istovremeno nema ni "r" od Rusije.

Elem, sve do 1914. godine nosio je Sankt Peterburg naziv Sankt Peterburg, dok nije izbio Prvi svetski rat. Tada je, zbog bujanja antinemačkog raspoloženja, imperator Nikolaj II promenio ime grada u Petrograd.

Pogled niz reku Mojku. Okolo su stambene zgrade. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

(Da ironija bude veća, Petar Veliki je patrilinearno bio čist Rus a gradu je dao nemačko ime, dok je Nikolaj II patrilinearno bio Nemac a gradu je dao rusko ime; kome nije jasno o čemu pričamo, ukratko, Romanovi nakon Petra Velikog su bili potomci njegove ćerke Ane sa Karlom Fridrihom, vojvodom od Holštajn-Gotorpa.)

Petrograd će ostati do 1924. godine, kada će mu ime ponovo biti promenjeno. Nakon smrti Vladimira Iljiča Lenjina, poneo je ime Lenjingrad. Šest godina ranije, nešto posle Oktobarske revolucije, komunisti su prestonicu vratili u Moskvu. Uglavnom, Sankt Peterburg će se vratiti tek 1991. godine sa raspadom Sovjetskog Saveza.

Ovo je i dalje najpozapadnjačeniji grad Rusije, ali je istovremeno i njena kulturna prestonica. Istorijski centar samog grada, istorijski deo Kronštata (luke na ostrvu Kotlin), Kronštatska tvrđava, Peterhof, kao i brojne druge lokacije u oblasti koja se i dalje zvanično zove Lenjingradska oblast, nalaze se na listi Svetske baštine UNESKO-a. Tu je i Ermitaž, jedan od najvećih muzeja na svetu koji je smešten u nekadašnjem kompleksu Zimskog dvorca u centru grada.

Međutim, ceo ovaj grad je muzej, a život u njemu čaroban, ne samo zbog arhitekture već i zbog kanala i reka koji mu daju "venecijansku" ili "amsterdamsku" draž. Možda će vam slike ovog grada koje mahom prikazuju lokacije van uobičajenih turističkih ruta dočarati kako je Rusima koji u njemu žive.

Pogled na Admiraltejski nasip i Isakijevski sabor. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/Pavlikhin

Borodinska ulica. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

Zimski kanal. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

Zagorodnji prospekt, odnosno avenija, u blizini Pet ćoškova, čuvene raskrsnice. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

Novoadmiraltejski kanal. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

Boljšeohtinski most, nekada most Petra Velikog. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/Pavlikhin

Stambene zgrade uz nasip na reci Karpovki. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

Centralno šetalište na Černiševskovljevom prospektu, odnosno aveniji. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

Pogled preko reke Neve na zatvor Kresci u čijem se dvorištu nalazi crkva Svetog Aleksandra Nevskog. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

Kanal Krjukov. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

Centralna pešačka ulica Malaja Sadovaja u srcu Sankt Peterburga, njihova Knez Mihailova. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

Spomenik carici Katarini Velikoj na skveru koji nosi njeno ime, a koji se nalazi na Ostrovskovljevom trgu. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

Lomonosovljev trg i njegov spomenik u parku. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

Morski sabor svetog Nikolaja Čudotvorca u Kronštatu, gradiću na ostrvu Kotlin koji je glavna luka ruske carske prestonice, kao što je Pirej za Atinu. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

Crkva Spasitelja na Krvi, podignuta na mestu na kome je izvršen atentat na imperatora Aleksandra II. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/AndreyWi

Pogled niz reku Mojku sa južne strane, iz pravca Pečevskog mosta. Okolo su stambene zgrade. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Moroder

Bronzani konjanik, čuvena i golema statua imperatora Petra Velikog. U pozadini, iznad krošnji, vidi se kupola Isakijevskog sabora. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/Godot13

Boljšaja Konjušešnaja ulica, odnosno Ulica velikih štala. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

Reka Monastirka. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/Pavlikhin

Anglijski prospekt, odnosno Engleska avenija. Sankt Peterburg, Rusija. Foto: Wikimedia Commons/© Alex Florstein Fedorov

(O. Š.)