Ispod islamske svetinje još veća jevrejska, ispod nje pećina, a ispod pećine BUNAR DUŠA I DOKAZ DA BOG POSTOJI (FOTO)

Kupola na steni, islamsko svetilište na Hramovnoj gori u Jerusalimu koje se nalazi iznad Kamena temeljca. Foto: Wikimedia Commons/idobi

Preporučujemo

Rešenje najveće misterije u istoriji sveta krije se možda ispod mesta na kome se nalazio srušeni jevrejski Hram u Jerusalimu.

Ispod islamske Kupole na steni nalazi se Kamen temeljac, ispod njega se nalazi prirodna pećina, a ispod pećine hipotetička tajna komora u koju su Jevreji možda sakrili Zavetni kovčeg u kome su se nalazile originalne ploče koje je Bog dao Mojsiju a na kojima je bilo ispisano Deset zapovesti.

ŠTA JE KAMEN TEMELJAC?

Kamen temeljac je naziv za stenu koja se nalazi ispod Kupole na steni, islamskog svetilišta koje je po toj steni i dobilo ime a koje je smešteno na Hramovnoj gori, brdu u Starom gradu Jerusalima. Poznat je i kao Probušeni kamen pošto se na njegovom jugoistočnom uglu nalazi rupa iz koje se ulazi u pećinu ispod.

Kamen temeljac je najsvetije mesto judaizma, a jevrejsko predanje drži da je u pitanju duhovna spojnica Neba i Zemlje. Toliko je važan ovaj kamen da se svi Jevreji na svetu okreću ka njemu tokom molitve, kao što se muslimani okreću ka Kabi u Meki.

Kamen temeljac, najsvetiji jevrejski objekat. Iz te tačke je Bog stvorio svet, na njemu je Avram hteo da žrtvuje Isaka, na njemu se nalazila Svetinja nad svetinjama sa Kovčegom zaveta u Prvom i Drugom hramu. Iznad Kamena temeljca danas je islamska Kupola na steni. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Postoji nekoliko razloga za to. Talmud uči da je Kamen temeljac tačka iz koje je Bog stvorio čitavu Zemlju u njenom sadašnjem obimu i obliku, da je on, taj kamen, bio prvi deo Zemlje koji je nastao. "Zohar", osnovna knjiga jevrejske mistične misli Kabale, kaže: "Svet nije bio stvoren dok Bog nije uzeo kamen pod imenom Even haShetija i bacio ga u dubine gde se ustalio odozgo do dole, i iz njega se svet proširio. To je središnja tačka sveta i na tom mestu je stajala Svetinja nad svetinjama".

Talmud takođe uči da je sa mesta na kome je bio oltar, iz neposredne blizine Kamena temeljca, Bog zagrabio prah zemaljski od kojeg je stvorio Adama, prvog čoveka. Na tom su kamenu Adam i kasnije Kain, Avelj i Noje, prinosili žrtve Bogu. Takođe, na tom kamenu je Avram bio spreman da Bogu na žrtvu prinese sopstvenog sina Isaka.

Konačno, Kamen temeljac je identifikovan kao onaj kamen na kome je Jakov usnio svoj čuveni san u kome su se anđeli peli i spuštali lestvicama i na kome je nakon toga prineo žrtvu, kao i mnogo posle njega David kome nije bilo od Boga dozvoljeno da na njemu podigne trajni hram, već je to mogao da učini tek njegov sin Solomon.

Solomon posvećuje Hram u Jerusalimu, slika Džejmsa Tisoa, oko 1896-1902. godine. Foto: Wikimedia Commons/thejewishmuseum.org

Kamen temeljac je prema tome bio tlo, pod na kome je bila smeštena Svetinja nad svetinjama, prostorija koja je bila najunutarnjije svetilište jevrejskog Hrama u koje je samo prvosveštenik mogao da uđe jednom godišnje (ovo se simbolično prenelo u hrišćanstvo u vidu ikonostasa koji štiti oltar od pogleda laika; to je tradicija koja i dalje postoji i postojaće u Pravoslavnoj crkvi, a koju su katolici napustili).

U Svetinji nad svetinjama i samim tim na Kamenu temeljcu bio je položen i Kovčeg zaveta tokom perioda Prvog hrama koji je cirka 950. godine p.n.e. sagradio pomenuti car Solomon a koji su srušili Vavilonci 586. godine p.n.e., nakon čega se Kovčegu zaveta gubi trag a jevrejski sveti spisi prestaju da ga pominju. Zato je tokom perioda Drugog hrama prvosveštenik samo Kamen temeljac kadio tamjanom i po njemu prskao krv prinesene žrtve tokom službe o prazniku Jom kipuru, sve dok i Drugi hram nije uništen 70. godine od strane Rimljana.

Dok je sudbina Hrama dakle jasna, sudbina Zavetnog kovčega je ostala misterija. "Gubi mu se svaki trag" i "jevrejski sveti spisi prestaju da ga pominju" ne znači ništa. Ne postoji definitivni dokaz o sudbini ovog ultimativnog sakralnog objekta.

Drugi jevrejski hram, rekonstrukcija. Foto: Wikipedia Commons/Juan R. Cuadra

Možda je uništen tokom tog pomenutog vavilonskog osvajanja, a možda je negde skriven ili sklonjen daleko od Jerusalima. Ako je bio skriven ili sklonjen, možda je i vraćen nakon povratka iz vavilonskog ropstva, pa uništen tek tokom pomenutog rimskog pohoda.

Možda ni tada nije uništen.

Možda i dalje negde postoji.

BUNAR DUŠA

U širem smislu, u pitanju je pećina koja se nalazi ispod Kamena temeljca. U užem smislu, Bunar duša je hipotetička komora koja se nalazi ispod te pećine; u ovom tekstu koristiće se ovaj izraz samo u tom užem smislu.

Fotografija Kamena temeljca snimljena iz pećine koja se ispod njega nalazi. Kamen temeljac je najsvetija stvar u judaizmu, a nalazi se na jerusalimskoj Hramovnoj gori. Iznad njega već milenijum i po uzdiže se islamska Kupola na steni. Foto: Wikimedia Commons/Yaron1m

Niko ne zna da li Bunar duša uopšte i postoji. Udaranje po dnu pećine izaziva šuplji odjek, ali komoru niko nikad nije video, barem ne da se za to zna. Treba međutim imati u vidu da se ispod Hramovne gore nalazi na desetine rezervoara, komora, tunela i pećina, tako da nije nemoguće da Bunar duša postoji.

Međutim, nikada temeljno i naučno arheološko ispitivanje ni pećine ni ovog lokaliteta u celini nije izvršeno pošto muslimanski vakuf koji upravlja kompleksom Hramovne gore još od Krstaških ratova to nikada nije dozvolio.

- Od XIX veka nijednom Zapadnjaku nije odobren pristup podzemnim odajama Hramovne gore. Rado bih se maskirao u lokalnog vakufskog radnika i infiltrirao na lokalitet, ali ne želim da rizikujem međunarodni incident - kaže Šimon Gibson, arheolog iz Jerusalima i autor knjige o podzemnim odajama Hramovne gore.

Pećina ispod jevrejskog Kamena temeljca, ispod islamske Kupole na steni, na Hramovnoj gori u Jerusalimu. Postoji mogućnost da se ispod ove pećine krije tajna komora u kojoj je skriven Zavetni kovčeg. Ilustracija iz XIX veka. Foto: Wikimedia Commons/Harry Fenn

ZAVETNI KOVČEG

Petoknjižje, prvih pet knjiga Svetog pisma, sadrži vrlo detaljan opis Kovčega, opis koji je po jevrejskom i hrišćanskom verovanju Bog dao Mojsiju na Sinaju. Bio je sačinjen od drveta i obložen zlatom te raskošno ukrašen sa dva zlatna kipa heruvima spojenih krila.

Zlato ne propada, ali drvo propada. Naučnici se slažu da je barem jednom prilikom Kovčeg zaista bio sklonjen na sigurno u neku od podzemnih odaja ispod Hramovne gore, možda čak i u pećinu ispod Kamena temeljca, a možda čak i u tu hipotetičku komoru ispod pećine, u Bunar duša.

Međutim, ne može se tvrditi da je nešto bilo skriveno u komori čije postojanje nije ni dokazano, drugo, nema pisanih dokaza koji bi ukazali na to o kojoj se komori radilo, i treće, većina naučnika se slaže da bi se kovčeg raspao za dve ili dve i po hiljade godina, zbog drveta.

Mojsije i Isus Navin se klanjaju Zavetnom kovčegu iza zavesa Svetinje nad svetinjama. Foto: Wikimedia Commons/thejewishmuseum.org

MEĐUTIM

Ako bi se na kraju pokazalo da Bunar duša ispod pećine koja se nalazi ispod Kamena temeljca koji se nalazi ispod Kupole na steni, zaista postoji, i ako bi se u tom Bunaru duša otkrio Zavetni kovčeg, onda bi to zaista bilo čudo.

- Kovčeg se do sada verovatno raspao. Osim ako naravno nema sveta svojstva. Ali ja, kao arheolog, ne mogu da pričam o teoretskom svetom svojstvu drvene kutije - rekao je Gibson.

Prema tome, ako se ta "drvena kutija" nije raspala, onda ona zaista ima sveta svojstva. A ko može da podari sveto svojstvo "drvenoj kutiji" ako ne Bog?

(O. Š.)