Jedini čovek u narodnoj nošnji na krunisanju ruskog cara Aleksandra III je bio Srbin! (FOTO)

Svako ko nešto zna o istoriji Crne Gore zna i da se elita ove države sve do relativno nedavno tvrdoglavo držala svoje narodne nošnje i nosila je gordo nedeljom i praznicima, kada je viši sloj u Evropi ili glumio gospodu i imitirao aristokratiju koju je zbacio sa vlasti ili, ako je sam bio aristokratski, onda bio međusobno naraspoznatljiv.

Preporučujemo

Knjaz a potom i kralj Nikola I iz Kuće Petrović-Njegoš nije bio izuzetak. Šta više, može se reći da je bio "barjaktar" takve "mode"; nosio je svečanu nošnju iz svoje Crne Gore ne samo o nedeljama i praznicima, ne samo na svoja dva ustoličenja, prvo za knjaza a potom i za kralja, već i kada je putovao po Starom kontinentu i posećivao druge krunisane glave.

Kada je posetio britansku kraljicu Viktoriju u zamku Vindzor, kada je održao sastanak sa francuskim imperatorom Napoleonom III (velikim pobornikom ujedinjenja svih srpskih zemalja), kada je išao po Beču, Berlinu, Sankt Peterburgu... i Moskvi.

Kao stara ruska prestonica, kao "Treći Rim" na kome su Rusko carstvo a potom i Ruska imperija zasnivali svoje pravo da vladaju ne samo pravoslavnim i hrišćanskim svetom već i svetom u celini budući jedini istinski "vasilevsi", Moskva je uvek bila mesto u kome su se krunisali i bili miropomazani svi ruski carevi i imperatori.

Krunisanje ruskog cara Aleksandra III i carice Marije Feodorovne, slika G. Bekera iz 1888. godine. Krupniji kadar sa knjazom Nikolom I od Crne Gore levo. Foto: Wikimedia Commons/hermitagemuseum.org

Petar Veliki jeste preneo prestonicu u novi grad na ušću Neve u Baltičko more, ali nije preneo srce Rusije. Srce Rusije je bilo i ostalo u Moskvi.

27. maja 1883. godine, unutar zidina Kremlja, u Uspenskom saboru, crkvi u kojoj su se tradicionalno vršila krunisanja ruskih careva i imperatora, odigralo se i krunisanje Aleksandra III, koji je prerano došao na vlast nakon što su pripadnici revolucionarnog pokreta Narodna volja izvršili atentat na njegovog oca Aleksandra II, čoveka koji je oslobodio seljake-robove.

Krunisanju je prisustvovao i crnogorski knjaz Nikola I.

Krupni kadar knjaza Nikole I od Crne Gore na krunisanju ruskog cara Aleksandra III i carice Marije Feodorovne. Slika G. Bekera iz 1888. godine. Foto: Wikimedia Commons/hermitagemuseum.org

Bio je obučen u crnogorsku narodnu nošnju, gorštački ponosno, jedini koji se izdvajao iz mase prisutnih, obučenih onako kako se to očekivalo od više klase. Zašto bi glumio nešto što nije? Zašto bi bio pokondirena tikva? Zašto bi ga bilo sramota? Čega da ga bude sramota? Studirao je u Trstu i Parizu i video je sveta, i znao je da nema nijednog razloga da se oseća inferiorno. Šta više.

Narod bez iskrene vere u svoju superiornost ili barem u jednakost sa drugima, bez iskrene kulturne samouverenosti koju ne manifestuje praznim busanjem u grudi, hvalisanjem svojim dostignućima, preuveličanjem svojih vrlina i negiranjem svojih mana, već čvrstom verom u vrednost duhovnih i materijalnih proizvoda svoje kulture, dopuštanjem da misli, reči i dela govore sami za sebe, neprestanim naporom da se vrline umnože, mane unište a gresi operu - samo takav narod ima budućnost.

Knjaz Nikola je, obučen u gorštačku nošnju svog naroda (a on je čvrsto verovao da je to srpski narod), upravo iskazao tu kulturnu samouverenost koja ovom narodu danas hronično nedostaje.

(K. H.)