Kako je Bah pomogao češkoj devojčici da preživi Aušvic: Čudesni život Zuzane Ruzickove (VIDEO)

Zuzana Ruzickova je bila u tri koncentraciona logora za vreme Drugog svetskog rata, uključujući i Aušvic, a nakon rata su joj sudili komunisti u Čehoslovačkoj, ali ona ne samo da se izvukla živa već je postala jedna od najboljih čembalista na svetu.

Preporučujemo

DOBROVOLJNO ZAVRŠIO U AUŠVICU: Neverovatna priča poljskog vojnika u čije jezive priče niko nije verovao

- Nisam bila jako dete ali sam volela da živim sa muzikom od početka - rekla je Zuzana za BBC, koja će za mesec dana napuniti 90 godina.

Rođena je u Čehoslovačkoj 14. januara 1927. godine u bogatoj jevrejskoj porodici. Imala je srećno detinjstvo, ali je bila bolešljiva i patila je od tuberkuloze. Jednoga dana kada se oporavila od bolesti, zamolila je roditelje da joj kupe klavir i da unajme učitelja klavira. Doktori su joj naredili da se odmara, ali ona je pronašla način da dobije ono što je toliko želela. Njen učitelj klavira je bio toliko impresioniran, da je ohrabrio da ode u Francusku i nastavi školovanje.

1939. godine nacisti su napali Čehoslovačku te Zuzana nije otišla na studije u Francusku, a tri godine nakon toga je sa porodicom prebačena u logor Terezin.

- To je bio kraj mog detinjstva - kaže ova hrabra žena. Njen otac, kao i baka i deka su umrli u logoru, kao i hiljade drugih Jevreja. Zuzana i danas tvrdi da joj je muzika pomogla da preživi. Seća se da je kada su ih prebacivali iz Terezina u Aušvic u kamionu zapisivala po sećanju delove Bahove kompozicije na malom parčetu papira.

Jevrejska deca u Aušvicu nakon oslobođenja od strane sovjetske Crvene armije. Foto: Wikimedia Commons/waralbum.ru/36511

MRAČNA TAJNA KONC-LOGORA: Priča o Jevrejima koji su mučili Jevreje zbog ljubavi Nemaca (FOTO)

- Osećala sam se sigurnije uz delić Baha blizu mene, mislila sam da mi je to talija i da će me čuvati od budućih opasnosti - kaže ona.

Njen broj je bio 72389 u Aušvicu i iako je tetovaža sada izbledela, ona ga nikada neće zaboraviti. Takođe se seća koliko je bila uplašena. Zuzana je bila samo tinejdžer tada i priželjkuje da je bila snažnija.

- Gledati gasne komore, dim svakoga dana. Nikada neću sebi oprostiti što sam predveče uvek odlazila mojoj majci i plakala, stalno sam ponavljala da ne želim da umrem - priča ona.

Ona kaže da je trebala da ode u gasnu komoru 6. juna 1944. godine, ali su je spasili saveznici koji su tog dana izvršili čuvenu D-Day invaziju u Aušvicu. Ipak, to nije kraj njenih muka. Ubrzo nakon toga poslata je u Bergen-Belsen kamp smrti, gde je bila zaražena bubonskom kugom. Kada se konačno vratila smrtno bolesnoj majci u Čehoslovačku njene ruke su bile užasno oštećene od rada. Predloženo joj je da odbaci bilo kakvu ideju o muzičkoj karijeri.

UBIO JE 170.000 LJUDI U AUŠVICU: A dobio je kaznu od 5 godina zatvora! (FOTO) (VIDEO)

- Ne mogu da živim bez muzike - rekla je ona tada i počela da vežba klavir 12 sati dnevno da bi nadoknadila vreme koje je provela u logorima.

- Nije dovoljno da budete odličan muzičar. Morate da budete ludi za muzikom, da imate osećaj da ne možete da živite bez nje - kaže ona.

Posle nacista došli su komunisti u Čehoslovačku, još 40 godina totalitarne vladavine.

- Nisam mogla da verujem da može da postoji još jedan režim sličan nacističkom, toliko orkutan, glup, pun mržnje. Prvo sam bila naivna, verovala sam da tako nešto ne može da se dogodi - priča ona.

Ona je sa ostatkom porodice živela u malom dvosobnom stanu u Pragu, a njena porodica je bila pod stalnim nadzorom. Ipak, i pored svih poteškoća, Suzana je nastavila da radi na svojoj karijeri u muzici. I nakon svih godina mučenja, Zuzana se probila 1956. godine na Internacionalnom muzičkom takmičenju u Minhenu. Između 1956. i 1975. godine ona je bila prva osoba koja je celokupno Bahovo delo odsvirala na dirkama.

Zuzana je ostala zahvalna kompozitoru koji je kako kaže "imao presudnu ulogu u njenom životu i pomogao joj da se oporavi od užasnog iskustva".

Printskrin: Youtube/Terezin Music Foundation

- Bahova muzika mi je davala snagu. U svakoj njegovoj kompoziciji možete osetiti prisustvo božanskog - objašnjava ona.

Prestala je da nastupa 2006. godine kada je napunila 79 godina. Kaže da joj neverovatno nedostaje. Iste godine je umro njen muž, kompozitor Viktor Kalabis.

- To je potpuno promenilo moj život - kaže ona.

I sada, u finalnom udarcu sudbine, ona ne može da svira više.

- Moje ruke više ne funkcionišu normalno, imam rak i idem na hemoterapije - kaže Zuzana.

Za njen 90. rođendan izaći će dokumentarac o njenoj interprentaciji celokupnog Bahovog dela, ali ona kada se osvrće na ceo svoj život i sjajnu karijeru kaže da nije ponosna ni na šta, kaže da je njen najveći uspeh činejnica da je uspela da doživi 90. godinu.

- Čudo je da sam preživela - zaključuje ona.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)