HAG, JEDAN OD NAJLEPŠIH GRADOVA EVROPE: Svi ga znate po zlu, ni krivog ni dužnog (FOTO)

Trg u Hagu sa statuom Vilema I Oranskog zvanog Ćutalica. Ovaj trg se jednostavno zove Trg i najstariji je u Hagu. Foto: Wikimedia Commons/Rene Mensen

Preporučujemo

Hag je grad na zapadnoj obali Holandije (koju bi, po nekom pravilu koje nažalost ne sledimo, trebalo da zovemo Nizozemskom jer je Holandija samo jedna oblast te države) i glavni grad provincije Južni Holand.

Hag, suprotno opštem i uvreženom mišljenju, nije prestonica Kraljevine Holandije. Prestonica te države jeste Amsterdam, mada se kao takav pominje samo u Članu 32. ustava u kome se kaže: "Kralj će se zakleti i biti inaugurisan što je pre moguće u prestonici, Amsterdamu". To je ujedno i jedini put da se prestonica uopšte i pominje u tom najvišem pravnom aktu kraljevstva; reklo bi se, pametni ljudi se ne opterećuju nebitnim stvarima.

Palata Binenhof u Hagu, u kojoj se nalazi Staleška skupština, parlament Kraljevine Holandije. Foto: Wikimedia Commons/Christopher A. Dominic

Međutim, Hag de fakto jeste glavni grad Holandije zato što se u njemu nalaze sedišta Vlade, Staleške skupštine (odnosno dvodomnog parlamenta kraljevstva), Vrhovnog suda i Državnog saveta (ustavnog savetodavnog tela pri Vladi i Staleškoj skupštini koje se sastoji od članova kraljevske porodice i ljudi koje je Kruna imenovala zbog trgovinskog, političkog, diplomatskog ili vojnog iskustva).

Pogled sa ribnjaka Hofejfer na palatu Binenhof u Hagu, u kojoj se nalazi Staleška skupština, parlament Kraljevine Holandije. Foto: Wikimedia Commons/P. De Praetere

Čak i kralj Vilem-Aleksander planira da se trajno preseli u palatu Huis ten Boš (hol. Kuća u Šumi), koja je jedna od tri rezidencije koje su na raspoloženju kraljevskoj porodici (prva je Kraljevska palata u Amsterdamu, a druga je palata Nordejnde u Hagu).

Fontana ispred Palate mira u Hagu u kojoj se nalazi Međunarodni krivični sud, čiji se toranj vidi u pozadini. Foto: Wikimedia Commons/Rijksdienst voor het Cultureel Erfgoed

Takođe, velika većina stranih ambasada se upravo nalazi u Hagu, kao i 150 međunarodnih organizacija uključujući Međunarodni sud pravde (smešten u Palati mira), Međunarodni krivični sud, Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, Organizaciju za zabranu hemijskog oružja, i tako dalje. Zbog toga je Hag jedan od glavnih gradova-domaćina Ujedinjenih nacija, uz Njujork, Ženevu, Beč, Rim i Najrobi.

Palata Huis ten Boš, doslovno Kuća u šumi, nalazi se u Hagu i jedna je od tri zvanične rezidencije holandske kraljevske porodice. Foto: Wikimedia Commons/PeteBobb

Sa populacijom od oko pola miliona ljudi i više od milion ljudi ako se uračunaju i predgrađa, Hag je treći najveći grad u Holandiji, posle Amsterdama i Roterdama. Roterdamsko-haški metropolski rejon sa svojih 2,7 miliona ljudi dvanaesti je po veličini urbani rejon u Evropskoj uniji.

Dvorana vitezova u okviru palate Binenhof u Hagu, sagrađena u XIII veku, danas se koristi za obraćanje s trona kralja Holandije pri otvaranju godišnjih skupštinskih zasedanja. Foto: Wikimedia Commons/Ralf Roletschek

Inače, grad Hag je na mestu sela po imenu Haga osnovao 1248. godine Vilem II, isprva grof Holanda i Zelanda a potom i kralj Nemačke (zvanična titula je glasila: kralj Rimljana). Dvorana vitezova (u okviru palate Binenhof u kojoj se danas nalazi Staleška skupština) koju je on započeo a njegov sin Floris V dovršio, postoji i dalje i koristi se za godišnje kraljevo obraćanje s prestola parlamentu, čime on otvara skupštinsko zasedanje.

Gimnazija Haganum, jedna od najstarijih javnih škola u Holandiji, nalazi se u Hagu i prvi put se pominje još 1327. godine. Ova zgrada je sagrađena 1907. Foto: Wikimedia Commons/Zhongwenxuexia

Hag je postao važan kada su početkom XV stoleća vojvode Burgundije preuzele kontrolu nad grofovijama Holandom i Zelandom i kada su imenovale posebnog štathaltera (moglo bi se prevesti kao državnik) koji je iz Haga vladao u njihovo ime uz savetodavnu ulogu Staleža Holanda (parlamenta u kome su se nalazili predstavnici plemstva i običnih ljudi).

Nadaleko čuveni Pasaž, najstariji tržni centar u Holandiji, nalazi se u Hagu a otvoren je 1885. godine. Foto: Wikimedia Commons/Rijksdienst voor het Cultureel Erfgoed

Kada je 1568. počeo Osamdesetogodišnji rat, u istoriografiji poznat i kao Holandski rat za nezavisnost, kao ustanak Sedamnaest provincija protiv Filipa II od Španije, Španci su lako osvojili grad jer nije imao zidine. Zbog toga su Staleži čak razmatrali mogućnost da ga sruše, ali ih je Vilem Oranski od toga odvratio. Nakon što su ga oslobodili, 1588. je postao sedište vlade Nizozemske republike (zvanično: Republika sedam ujedinjenih nizozemskih provincija); rat se okončao tek 1648. godine pobedom Nizozemaca.

Mauritshuis, umetnički muzej u Hagu koji sadrži izvanrednu kraljevsku zbirku slika iz perioda Zlatnog doba Holandije. Foto: Wikimedia Commons/Ralf Roletschek/Fahrradtechnik auf fahrradmonteur.de

Stvari se po Hag ponovo menjaju kada nakon Napoleonskih ratova dolazi do stvaranja Ujedinjene Kraljevine Nizozemske koja je u svom sastavu imala današnju Holandiju i Belgiju; kompromis je bio takav da je prestonica svake druge godine formalno šetala između Brisela i Amsterdama, dok je vlada iz praktičnih razloga uvek ostajala u Hagu. Kada se Belgija 1830. godine otcepila, Amsterdam je ostao jedina de jure prestonica dok je sedište vlasti ostalo u Hagu.

Beatrikskvartijer, centralni finansijski distrikt u Hagu sa modernim tramvajskim vijaduktom. Foto: Wikimedia Commons/Steven Lek

Interesantno je to što je u XV veku za ovaj grad korišćen naziv "des Graven hage" što znači "Grofova šuma" (u smislu zabrana, šume u kojoj je običnom svetu zabranjeno da lovi); zatim je u XVII veku počeo da se koristi naziv "s-Gravenhage", a on se čak i danas koristi na nekim zvaničnim dokumentima poput krštenica i venčanica; sam grad ipak sebe zove jednostavno "Den Haag", dakle - Hag.

(O. Š.)