U OVOJ ZEMLJI IMA SVE VIŠE ISTERIVAČA ĐAVOLA: Mnogi strahuju da tu stanuje SOTONA, upravo tamo gde je vera najsnažnija

Često se vodi rasprava da li natprirodno postoji ili ne. Postoje ljudi koji veruju u postojanje đavola pa se samim tim trude da budu bolji i posvećeniji vernici ali i ljudi. Spisateljica Nadine Vojčik koja je studirala političke nauke u Berlinu, nedavno je objavila knjigu "Tamo gde stanuje đavo" koja je izašla u berlinskoj izdavačkoj kući "Mikroteks". Sa njom je o temi njene knjige ali i i fenomenu egzorcizma razgovarao DW.

Preporučujemo

ON UČI LJUDE DA ISTERUJU ĐAVOLA: Spasao sam 1.200 osoba, SOTONA i ja se dobro znamo (VIDEO)

DW: Gospođo Vojčik, na osnovu naslova vaše knjige nameće se pitanje: da li nečastivi stanuje u Poljskoj?

Nadine Vojčik: U svakom slučaju – bar ako se sledi logika mnogih poljskih katolika. Procenjuje se da u Poljskoj ima oko 130 egzorcista (isterivača đavola, prim. red). Kako tvrde egzorcisti, „đavo se pojavljuje tamo gde je vera najsnažnija" – a Poljska se smatra uporištem katolicizma. Isto tako, isterivači đavola tvrde da se Sotona pokazuje samo tamo gde se vodi borba protiv njega. Zato se čini da se baš u Poljskoj đavo može sresti svuda. Ja lično ne želim da isključim mogućnost da đavo postoji, ali sam prilično sigurna da on ne stanuje u Poljskoj. Ono što sam istraživala, deluje mi kao fenomen koji se lako može objasniti racionalnim ljudskim razumom i medicinskim i psihološkim saznanjima.

DW: Kako tačno izgleda proces isterivanja đavola?

Vatikan je taj obred propisao još 1614. To je tada imalo smisla, jer se u to vreme činilo da spaljivanje veštica i javni progon nečastivog prevazilaze sve granica. Obred se sastoji od određenog reda molitvi, citata Biblije i blagoslova. Obred je reformisan 1999. i egzorcisti otada moraju najpre da utvrde da li je eventualno u pitanju neka psihička bolest i da po potrebi poslušaju mišljenje psihijatra pre nego što nekoga proglase posednutim. Obred je pojednostavljen tako da počinje blagoslovom, a na kraju je komanda koju sme da izrekne samo egzorcista: „Odstupi Sotono!" (lat: Apage Satanas, prim. prev).

DW: Najčešća kritika egzorcizma glasi da su ti „posednuti" zapravo najčešće osobe sa psihičkim poremećajima. Da li Crkva uzima za ozbiljno takve kritike?

Čini se da ih zaista uzima za ozbiljno. Egzorcisti s kojima sam razgovarala rekli su mi da veoma tesno sarađuju s psiholozima. Jedan od njih mi je rekao da sarađuje sa hrišćanskim psihologom. Ali od 630 osoba sa kojima je radio, njih čak 580 na kraju je ipak završilo kod egzorciste.

Foto: Profimedia, Mary Evans Picture Librar

DW: Ljudi pre misle da su posednuti nego da su psihički bolesni?

Da, tačno tako – i to ne važi samo za Poljsku. Ali baš zbog toga što su katolicizam i vera tamo toliko prisutna, gotovo da je normalno da neko kaže: „Idem kod sveštenika, on će da se pomoli za mene". Sveštenici su prve osobe kojima se vernici obraćaju.

DW: U Poljskoj ima sve više egzorcista i to ne samo zato što je Katolička crkva tamo toliko snažna, već i zbog jednog sasvim suprotnog razloga: broj katoličkih vernika se smanjuje.

To je veoma složeno pitanje. U čitavom svetu povećava se broj članova Pentakostalne crkve – na svakih deset sati negde u svetu otvori se jedna nova crkva. Ona se širi i u Poljskoj i predstavlja ozbiljnu konkurenciju Katoličkoj crkvi. Pri tom se i među samim katolicima širi konzervativni pokret pod imenom „Karizmatska obnova". Ona je izuzetno snažna i u Poljskoj. U tom, kako je jedan stručnjak s kojim sam razgovarala rekao, „hibridnom ratu" koji potresa Crkvu u Poljskoj, pojavljuju se i novi oblici vere, između ostalog i egzorcizam.

Foto: Profimedia/Alamy

DW: Isterivanje đavola je tako neka vrsta re-evangelizacije Poljske?

Da, jedan egzorcista s kojim sam razgovarala rekao mi je da to nije ništa drugo nego evangelizacija ljudi.

DW: I ko su ti egzorcisti?

Oni nisu ništa drugo nego sveštenici, i oni imaju važnu ulogu. Neki župnik od biskupa dobija dozvolu i tako postaje egzorcista. Oni ne prolaze ni kroz kakvo posebno školovanje, već jednostavno dobijaju potvrdu i postaju sveštenici s posebnim zadatkom. U Crkvi, naravno, tvrde da biskup ne imenuje bilo kog seoskog župnika za egzorcistu, već da se po pravilu bira neki ugledan i iskusan sveštenik.

DW: Pišete da vaše istraživanje nije bilo lako. Šta je vaš zaključak iz te pojave?

Svedoci smo radikalizacije u svim društvima. Svaka zemlja ima svoj oblik radikalizacije: u SAD biraju Trampa, u muslimanskim društvima imamo posla sa ISIS-om, a u Poljskoj se uočava da vera postaje u određenoj meri fundamentalistička. Rekla bih da racionalnost i razumno intelektualno razmišljanje, kakvo poznajemo iz vremena prosvetiteljstva trenutno očigledno ne prolaze baš dobro.

(Telegraf.rs)