PUTIN IMA NAJVEĆI BAZEN NA SVETU: Ovo rusko more je celo u plićaku (FOTO)

Azovsko more je jedno od najčudnijih mora na svetu. Kerčkim prolazom je povezano sa Crnim morem, tako da se često smatra njegovim produžetkom ili čak i zalivom. Njene severne obale drži Ukrajina, istočne Rusija, a južne i zapadne Krim (stoga ili Rusija ili Ukrajina, zavisi da li priznajete aneksiju ili ne).

Preporučujemo

PUTIN OTKRIVA: Da li će se Rusi zaista teleportovati?

Više od dvadeset reka se ulivaju u njega što utiče ne samo na salinitet već i na izgled dna i njegovu dubinu, pa i na floru oko njega i na faunu unutar njega. Obilje planktona, recimo, ima za posledicu veliko riblje bogatstvo.

Azovsko more. Foto: Wikimedia Commons/Aleksandra130799

Dno je glatko i ravno, i tek se blago produbljuje kako se ide ka sredini mora, ali nikada nije dublje od 14 metara. Prosečna dubina je 7 metara, a ogromni delovi ovog mora, u zalivima, zatonima, limanima, lagunama, na prirodnim nasipima, imaju prosečnu dubinu od jednog metra. Neke lagune čak imaju dubinu i od pola metra. Zamislite more koje je velikim delom u plićaku. Zapravo, Azovsko more je najpliće na svetu.

Turisti na Azovskom moru. Foto: Wikimedia Commons/Konstantin Kč

Posebno je interesantan kompleks laguna koji se zove Sivaš i koji ima tipičnu dubinu od pola metra do metar, najviše tri, a koji pokriva oko 2.560 kvadratnih kilometara na severoistoku Krima. E sad, Sivaš primi 1,5 kubnih kilometara vode godišnje, a zbog velike površine i plitkosti te lagune, u njoj voda brzo isparava što rezultuje u visokom salinitetu od 170 promila, zbog čega je već dugo značajan za proizvodnju soli.

Rt u Azovskom moru. Foto: Wikimedia Commons/Kurgus

Tamansko poluostrvo ima 25 blatnih vulkana, od kojih je većina aktivna, i njihove su erupcije česte. Ali bez brige, oni ne izbacuju lavu već blato. Recimo, erupcija 6. septembra 1799. godine trajala je dva sata i napravila ostrvo 100 metara u prečniku i dva metra visoko. Onda ga je more odnelo. To se desilo još barem pet puta od tada.

Bokser zamišljeno posmatra pučinu Azovskog mora. Foto: Wikimedia Commons/Елена Берюшева

Što se tiče imena Azovskog mora, ono je predmet spora. Najverovatnije je da dolazi od turkijske reči "asak" što znači "nizina"; rusko narodno predanje kaže da dolazi od imena kumanskog kneza Azuma ili Asufa.

U skorije vreme se pojavila i teza da dolazi od naziva prvog slova u staroslovenskom jeziku, "Az", u smislu da je prvo po redu more koje Sloveni naseljavaju. Sufiks "-ov" bi označavao onda pripadnost. Ovo je simpatična i malo verovatna teorija.

(Telegraf.rs)