ŽENA JUNAŠTVOM POSTIDELA MUŠKARCE: Predstavljamo vam najveću špansku heroinu, njihovu Jovanku Orleanku (FOTO)

Agustina de Aragon, slika Avgusta Ferer-Dalmaua iz 2012. godine. Foto: Wikimedia Commons/Augusto Ferrer-Dalmau

Preporučujemo

Agustina Rajmunda Marija Saragosa i Domenek, kasnije poznata kao Agustina od Aragona ili Agustina iz Saragose, rodila se 4. marta 1786. godine u Barseloni, u radničkoj porodici.

Krštena je dva dana kasnije u bazilici Svete Marije od Mora, ulicu od kuće u kojoj je ugledala svet. Tako kažu neki izvori; drugi mesto njenog rođenja smeštaju u katalonski grad Reus u Taragoni i kažu da se s porodicom preselila u Madrid kada je bila vrlo mala.

O njenom ranom životu malo se zna. Da je svojeglava i nezavisna, da nije ono što se u tom vremenu očekivalo da žena bude, poslušna i krotka, postalo je jasno od samog početka. Bila je nestašna i neprestano je pravila neprilike svojim roditeljima, a tvrdi se i da se već u 13. godini vrtela oko artiljerijske kasarne.

Pranje biografije je ovde verovatno na delu: narodno predanje kaže da se iz ljubavi udala u 17. godini za artiljerca Žoana Roku Vilaseka, te da je venčanje obavljeno u crkvi Svete Marije od Bora u Barseloni. Međutim, to što ne znamo koje je godište njen sin kojeg su ubrzo dobili otvara mogućnost da je bila trudna i pre venčanja. Sinovljevo ime nije zabeleženo u dokumentima, mada je verovatno bilo Eugenio, sudeći po nadgrobnom spomeniku za koji se veruje da je njegov.

Pogibelj Pedra Vejarde i Santiljana tokom odbrane artiljerijske kasarne u Monteleon, tokom 2. maja 1808. godine i ustanka u Madridu. Slika Hoakina Sorolje. Foto: Wikimedia Commons/Biblioteca Museu Víctor Balaguer

Nedugo potom izbio je Španski rat za nezavisnost. Sada je neophodno pružiti istorijski kontekst tih dešavanja.

Početkom XVIII veka vodio se Rat za špansko nasleđe, odnosno za nasleđe španskog trona, iz kojeg je unuk francuskog kralja Luja XIV, Filip, izašao kao pobednik (i postao kralj Filip V). Tako je nastala španska grana Kuće Burbon koja i dalje vlada tim iberijskim kraljevstvom (trenutni kralj je Filip VI).

Trenutni kralj Španije sedi na tronu zbog jednog neisplaćenog miraza od pre 356 godina. IGRA PRESTOLA! (FOTO)

Nakon Francuske revolucije, nakon haosa koji je vladao, na površinu je isplivao Napoleon. On se krunisao za cara 1804. godine i intenzivirao već postojeći opšti evropski rat čiji je cilj bio stavljanje čitavog Starog kontinenta, direktno ili indirektno, pod francusku kapu.

Kraljevski inženjerski puk napušta Alkalu de Enares da bi se pridružio lojalistima u Valensiji, tokom Španskog rata za nezavisnost. Foto: Wikimedia Commons/Augusto Ferrer-Dalmau

Rat na Iberijskom poluostrvu je počeo tako što su Španci i Francuzi zajedno pokrenuli pohod na britanskog saveznika Portugaliju, ali su se Francuzi brzo okrenuli protiv Španaca i počeli da okupiraju najveće tamošnje gradove. Zbog toga je u Madridu izbio Drugomajski ustanak 1808, nakon čega je Napoleon naterao burbonskog kralja Ferdinanda VII da abdicira 6. maja.

Španija se podelila na patriote, koji su stajali iza Burbona, i na "afransesadose", odnosno pofrancužene. Dakle, s jedne strane rodoljubi a sa druge pofrancuženjaci. Tok rata je bio katastrofalan za tu zemlju, kao i svaki građanski rat praćen stranom okupacijom (setimo se samo Narodnooslobodilačkog rata u Jugoslaviji 1941-1945. godine), a obeležio ga je gerilski način borbe ("guerrilla" na španskom doslovno znači "ratić, mali rat"; termin je prvi put upotrebljen upravo da bi opisao ratna dejstva tokom Španskog rata za nezavisnost).

Do leta 1808. godine, Saragosa - koja rat u tom trenutku nije videla 450 godina - bila je jedan od retkih velikih gradova koji još uvek nije pao pred silom Napoleonove armije. Branila ju je mala provincijska vojska pod komandom Hozea de Palafoksa (koji će kasnije od regentkinje Marije Kristine, zbog svojih ratnih podviga, primiti titulu vojvode od Saragose). Nakon što se u nju slila reka izbeglica, našla se pod opsadom. U gradu se našla i Agustina, koja je u trenutku izbijanja rata ostavila muža koji je bio na ratnom rasporedu i sa sinom otišla kod rođene sestre.

Agustina od Aragona pali top na kapijama Saragose i preokreće tok bitke 1808. godine protiv Francuza u špansku korist. Foto: Wikimedia Commons/fundacion2008.com

15. juna francuske snage su izvršile juriš na Portiljo, drevnu gradsku kapiju koju je branila na brzinu sklepana artiljerijska baterija sastavljena od starih topova i malobrojnih dobrovoljaca. Agustina se na tom mestu našla slučajno, jer je prethodno braniteljima donela košaru s jabukama.

Užasnuta, gledala je kako padaju na francuske bajonete i kako se španski redovi rasipaju i pucaju, kako Španci beže. Sa Francuzima koji su se nalazili svega desetak metara dalje, Agustina je otrčala do najbližeg topa, napunila, upalila fitilj i raznela napadače u komadiće, iz najneposrednije moguće blizine.

Prizor usamljene žene koja hrabro rukovodi topom posramila je muškarce-pobegulje. Nadahnuti njome, vratili su se i nastavili borbu. Zajedno s njom. Na kraju su Francuzi odustali i povukli se da ližu rane. Uskoro su načisto odustali od napada na Saragosu i podigli opsadu, ali su se vratili nekoliko sedmica kasnije, probili se u grad i tukli se od kuće do kuće. Saragosa je na kraju pala, nakon junačke borbe do poslednjeg.

Crtež Fransiska Goje u okviru serije "Užasi rata" na kome je prikazana Agustina od Aragona. Foto: Wikimedia Commons/Arno Schmidt Reference Library

Iako je sve završeno porazom, Agustinino herojstvo je postalo neprestani izvor inspiracije španskih rodoljuba ne samo tokom tog rata već do dana današnjeg.

Crkva je odobrila ovo žensko uplitanje u muške poslove zato što su ateistički Francuzi zatočili kralja, Božijeg pomazanika, pa je dužnost svakog Španca bila da se bori protiv njih. Sa druge strane, stvarno nema dokaza da je Agustina uopšte bila rodoljub pre rata, pobožna svakako nije bila kao što mogli da vidimo, i čini se da je jednostavno bila devojka koju je rat motivisao.

Bilo kako bilo, Agustinina priča se ovde ne završava. Francusko osvajanje Saragose pratilo je Agustinino zatvaranje i mučenje. Sina Eugenija su joj ubili na njene oči. Nakon toga izvela je filmsko bekstvo iz zatvora i postala zapovednik jedne čete gerilaca koja je neprestano napadala Napoleonove armejce.

Rat je napredovao loše po Francuze, a španski rodoljubi su se borili rame s Britancima i Portugalcima. Neki izvori govore da je Agustina postala jedini ženski oficir u vojsci vojvode od Velingtona, a drugi da je čak učestvovala u odlučujućoj Bici kod Vitorije u kojoj su Englezi i njihovi poluostrvski saveznici iskasapili francusku vojsku i praktično pobedili u celom ratu; ovo drugo je verovatno samo mit.

Spomenik Agustini od Aragona na trgu Portilju u Saragosi. Foto: Wikimedia Commons/Roberto Abidanza

Nakon rata Agustina se udala za jednog doktora i naselila u Saragosi. Bila je poštovana i cenjena, i često je izlazila u šetnje oko kapije Portiljo, noseći svoje medalje na haljini. Ona je jedini lik u Gojinim "Užasima rata" koji je moguće identifikovati, a lord Bajron joj je posvetio stihove u spevu "Čajdl Harold" u kome tvrdi da je na kapiji Portiljo bila motivisana prizorom smrtnog ranjavanja svog ljubavnika Raula (Bajron se upoznao sa njom, ali istinitost ove tvrdnje nije potvrđena).

Preminula je u svojoj 71. godini života, u Seuti na severu Afrike, ispod Gibraltara. 1870. godine njeni su ostaci preneti u katedralnu baziliku Naše Gospe od Stuba u Saragosi, da bi 1908. bili preneti u kapelu Uspenja u okviru ove bazilike.

1929. godine snimljen je nemi film o njoj, "Agustina de Aragon", a film istog naziva snimljen je i 1950. godine u režiji Huana de Ordunje, u kojem je naslovnu ulogu imala Aurora Bautista. 2009. godine u Španiji je izdat grafički roman "Agustina" u čast 200. godišnjice njenog herojstva.

(O. Š.)