SADAM HUSEIN JE OVIM SUPER-ORUŽJEM HTEO DA OSVOJI SVET: Tragična priča o najmoćnijem topu dugom 156 metara (VIDEO)

Jedan od najambicioznijih vojnih svemirskih projekata u proteklom veku igrom je slučaja završio u rukama Iraka, a od njega na kraju nije bilo ništa, dok je njegov kreator sve platio - svojim životom.

Preporučujemo

PRE TAČNO 10 GODINA SU GA OSUDILI: Uspon i pad najpoznatijeg iračkog vođe (FOTO) (VIDEO)

Iz današnje perspektive to je pomalo teško uopšte shvatiti, ali Sadam Husein nekada je imao sasvim solidne veze sa SAD i Zapadom uopšte. Neki od dokaza o tomu se nalaze i u muzeju "Rojal Armors" (Royal Armouries) u Fort Nelsonu u Hempširu. To su dve enormne čelične cevi, jedini ostaci topa kojima je Sadam Husein planirao  da zastraši susedne zemlje, ali i napravi prvi korak prema iračkom svemirskom programu.

Krenimo iz početka, a to je bilo u Kanadi. Kanadski pronalazač, inovator i vodeći stručnjak na polju artiljerije Džerard Bul nadao se da će napraviti revoluciju u lansiranju raketa u svemir i time učiniti konvencionalne rakete  nepotrebnima.

Nadareni naučnik Bul uz pomoć američkih i kanadskih vlasti je razvijao tehnologiju "superoružja" još u 60-im godinama prošlog veka. Iako mu je životni san bio dostići svemir, Bul je iz praktičnih razloga većinu svoje karijere proveo razvijajući naoružanje.

Dokumentarac o ovom oružju pogledajte ovde:

Njegov cilj je bio da smanji troškove lansiranja raketa u orbitu jer bi se njihovim ispaljivanjem eliminisala potreba za prvom fazom lansiranja koja je ujedno i najskuplja zbog ogromne potrošnje goriva. Nažalost, SAD je ušao u Vijetnamski rat koji je bio poguban da državni budžet pa je Bul jednostavno ostao bez izvora finansijskih sredstava za svoj projekat.

Do 70-ih godina "super oružje" više nikog nije zanimalo pa je Bul odlučio da nastavi sa prodajom oružja kako bi finansirao svoj projekat. Zbog prodaje oružja Južnoafričkoj Republici i kršenja embarga UN-a Bul je uhapšen i pritvoren na šest meseci.

Čim je pušten na slobodu nastavio je sa trgovinom oružja zbog čega je kažnjen sa 55 hiljada dolara. Sit američkih i kanadskih vlasti koje su mu se mešale u poslovanje, sedište svoje kompanije preselio je u Brisel, u Belgiju. Preseljenjem u Evropu, Bul je praktično prerezao sve poslovne veze sa zapadom.

Godine 1981. kontaktirale su ga iračke vlasti s namerom da za njih projektuje artiljerijsko naoružanje koji bi koristili u ratu protiv Irana. U to je vreme ministar odbrane Iraka bio je Sadam Husein kome se Bul svideo, a njegovo se oružje pokazalo vrlo efikasnim.

Husein je tada bio vrlo ambiciozan političar koji je želeo da Irak postane lider arapskog sveta. Na putu prema tom cilju trebala mu je i vrhunska tehnologija, a to je uključivalo i neku vrstu svemirskog programa. Husein i Bul bili su zato idealan par. Husein još nije pokazao svoje pravo lice, a Bula niko nije krivio za saradnju s Iračanima iza kojih je donekle stajao i zapad.

Foto: Guliver/Chris Hondros/Getty Images

Nakon punih osam godina saradnje i pregovora, Irak je Bulu 1988. godine dao 25 miliona američkih dolara za razvoj "super oružja", topa koji će nazvati "Veliki Vavilon". U sklopu projekta "Vavilon" Bull je planirao izradu 3 super oružja: 2 "Velika Vavilona" s kalibrom od 1000 mm i jedan manji, "Dečji Vavilon" s kalibrom od 350 mm.

Kalibar prosečnoj osobi verovatno ne govori previše o monstruoznoj veličini topa koji je Husein želeo u svom dvorištu. "Veliki Vavilon" je naime trebalo da bude dug 156 metara i da teži vrtoglavih 1510 tona. S obzirom da je takvu grdosiju nemoguće transportovati, top je trebalo konstruisati na licu mesta, na padini brda pod uglom od 45 stepeni.

"Veliki Vavilon" veličinom bi višestruko zasenio sva superoružja zamišljena i konstruisana dotad. U teoriji, on je mogao da ispaljuje projektile od 600 kilograma na rastojanje od hiljadu kilometara čime bi s lakoćom gađao ciljeve u Iranu i Kuvajtu.

Što se pak tiče lansiranja satelita u orbitu, ono bi postalo mnogo jeftinije. Prema procenama, lansiranje bi po kilogramu koštalo 1700 dolara(1605 evra) dok je NASA-u koštalo 22 hiljade dolara (20774 evra) po kilogramu.

Dokumentarac o Džerardu Bulu pogledajte ovde:

Bul je jako dobro znao da bi Irak na kraju njegov top mogao da koristi isključivo u vojne svrhe, ali je znao da to ne bi potrajalo previše dugo. Naime, top se zbog svoje enormne veličine i težine ne bi mogao micati ni po jednoj osi, između 2 ispaljivanja moralo je da prođe mnogo vremena, bilo ga je lako pronaći i još lakše uništiti iz vazduha.

Svi bi znali gde se nalazi i svi bi unapred znali da je iz njega nešto ispaljeno. Sila trzaja usred paljbe iznosila bi vrtoglavih 27 hiljada tona što je ekvivalentno nuklearnoj eksploziji. Paljbu bi dakle kao seizmičku aktivnost zabeležili instrumenti širom sveta.

Irak je topu, čini se, namenio još jednu zanimljivu ulogu. General Husein Kamel al-Majed, čovek koji je nadgledao irački program razvoja oružja, rekao je da su iračani nameravali da ispale u svemir projektile koji bi eksplodirali i pritom satelite zasuli "lepljivom tečnošću" i tako ih zaslepeli.

U maju 1989. godine završen je "Dečji Vavilon", prototip dug 45 metara čiji je domet bio 750 kilometara. U isto vreme delovi za "Veliki babilon" proizvodili su se u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Švajcarskoj i Italiji.

Manje od godinu dana kasnije, projekat "Vavilon" pripadao je istoriji. Krajem marta 1990. godine nakon celog niza pretnji smrću Bul je ustreljen sa tri metka ispred svog stana u Briselu. Iako nije poznato ko ga je ubio, to je najverovatnije bio izraelski Mosad, a neke su teorije s ubistvom povezivale čak i tajne službe SAD-a, Velike Britanije i Iraka.

Dve nedelje nakon njegove smrti, Britanci su zabranili izvoz delova proizvedenih u toj zemlji, a Irak je napao Kuvajt. Šta se dalje dešavalo sa Sadamom Huseinom i Irakom nažalost svi jako dobro znamo.

(Telegraf.rs / Izvor: 24sata.hr)