ZAŠTO SE NIČE POVEZUJE SA NACIZMOM: On je najneshvaćeniji mislilac na svetu, a samo jedna osoba je kriva za to

Na groblju u Rukenu, malom mesto južno od Lajpciga, stoje dva nadgrobna spomenika: jedan pripada Fridrihu Ničeu, jednom od najvećih i najneshvaćenijih filozofa, a drugi obeležava grob njegove sestre Elizabet, doživotne antisemitkinje. 

Preporučujemo

30 knjiga koje svako treba da pročita pre nego što napuni 30 godina! (FOTO)

Elizabet je otela rukopise svog brata  nakon njegove smrti i iskoristila ih kao podršku nacizmu i tako na njegovoj filozofiji ostavila mrlju koja nikada nije izbrisana, kako prenosi Tajms.

Pre nego što je 1889. godine poludeo u 44. godini života Niče je živeo u strahu od toga da će biti pogrešno shvaćen. Bio je konzervativni elitista, briljantni astrofizičar koji se borio za individualnu veličinu usred osrednjosti. Njegovi rukopisi su eksplozivni, apokalitpični i često šokantni u svojoj nasilnosti. Možda je zato Elizabet videla u njima potencijal da budu iskorišćeni za podršku nacizmu. Ali niče nije bio nacista. Žestoko se suprotstavljao nemačkom nacionalizmu, odbacivao je sve masovne pokrete, ismevao je pojam tevtonske više rase i gnušao se antisemitizma u svim njegovim oblicima.

Elizabet je, s druge strane, bila oduševljeni fašista. U mladosti je bila pomagačica Riharda Vagnera, pa je sa svojim mužem antisemitom Bernhardom Fersterom pokupila jednu od kompozitorovih ludih ideja, pa je sa mužem otišla u Paragvaj da osnuje novu republiku usled džungle, Novu Nemačku. 

Niče se jako suprotstavljao rasističkom projektu od početku, izjavljivao je da "ne želi da ima ama baš ništa sa tim antisemitskim poduhvatom, radovaće se ako propadne". Svoju sestru je nazvao "moralno naduvenom, osvetoljubivom antisemitskom guskom". 

Foto: Wikipedia/Elsteraue

Kada je kolonija u džungli propala Elizabet se vratila u Staru Nemačku i pokušala da preobrazi i brata, sada već nepovratno poludelog. Izdavala je njegova dela, pisala svoje verzije njegovog života pune predrasuda i sakupljala njegove odbačene beleške i objavljivala ih kao knjige, a naročito "Volju za moć" koja će biti prihvaćena kao vrsta udžbenika za totalitariste. Kada je umro, sahranila ga je u Rukenu po punom luteranskom obredu.

Ovu veliku srpsku naučnicu osporavali su samo zato jer je žena!

Foto: Wikipedia/Anton~commonswiki

Ona je ponudila bratovljeve rukopise Musoliniju koji je po njenim rečima bio "genije koji je ponovo otkrio vrednosti Ničeovog duha".  Hitlerova volja za moć dovela je Elizabet do ekstaze, to što je Niče upozoravao na opasnost od nacionalizma i antisemitizma potpuno je ignorisano. Nacisti nisu prigrlili Ničea, već njegovu osakaćenu verziju koju je stvorila njegova sestra: a Hitler koji verovatno nikada nije pročitao ni jednu reč koju je Niče napisao, fotografisan je kako zamišljeno zuri u bistu ovog čoveka. 

Foto: Wikipedia/Quibik

Otimanje Ničeove misli dovršeno je kada je primerak dela "Tako je govorio Zaratustra", poetskog dela o antidogmatizmu i vrhuncu Ničeove filozofije koju je objavio za života, objavljen zajedno sa Hitlerovim Mein Kampf-om. Ničeov ugled se nikada nije oporavio od Elizabetinog štetnog uplitanja. Nacisti su uz Elizabet obmotali Ničea nacističkim simbolizmom.

- Pustite me da siđem u grob kao časni paganin - bio je jedan od poslednjih zahteva Ničeovih koje je Elizabeta ignorisala.

(Telegraf.rs)