Poznati svetski pisac otkrio veliku tajnu "antibiblioteke": Evo zašto su nepročitane knjige mnogo vrednije za naše živote od pročitanih (VIDEO)

Još u Platonovoj alegoriji o pećini naučili smo istinu da "većina ljudi ne samo što se oseća ušuškano u svom neznanju, već su i neprijateljski raspoloženi prema svima koji to ističu". Nauka se vodi "temeljnim i nesvesnim neznanjem", dok nas duhovni put opominje da se suprotstavimo iluziji temeljnog razumevanja, da se držimo dosadašnjih saznanja, nepotpunog, nesavršenog znanja kao što se držimo i samog života.

Preporučujemo

Neobjavljena dela FRANCA KAFKE premeštena u BIBLIOTEKU i SVI ĆE MOĆI DA IH VIDE

Libansko-američki naučnik, statističar i esejista Nasim Nikolas Taleb istražuje ova pitanja. Taleb koristi Ekov neobičan odnos prema knjigama i čitanju kao parabou "najplodonosnijeg odnosa prema znanju":

"Umberto Eko, legendarni književnik, pripada maloj grupi naučnika koji poseduju enciklopedijsko znanje i uvid u stvari. Pisac je vlasnik velike biblioteke (koja sadrži čak 300 hiljada knjiga) i razdvaja posetioce u dve kategorije: one koji reaguju "Oh! Sinjore profesore doktore Eko, kakvu biblioteku imate! Koliko ste knjiga odavde pročitali?" i drugu grupu, manjinu, koja shvata da privatna kolekcija knjiga nije hrana za ego već alat za istraživanje. Pročitane knjige su manje vredne u odnosu na nepročitane. Biblioteka treba da sadrži i literaturu koja vam nije poznata i koju tek treba da istražite, naravno u odnosu na finansijske mogućnosti. Znanje se akumulira iskustvom i godinama, te će nepročitana literatura vremenom početi da vas "posmatra preteći". Nazovimo te nepročitanje knjige antibibliotekom."

Umberto Eko se bavio zanimljivim odnosom poznatog i nepoznatog u ljudskoj svesti i našom kompulsivnom tendencijom da "popunjavamo rupe" u našem znanju, koristeći stvari koje su spoznatljive i njima zamenjujući ono što ne možemo da razumemo, prenosi brainpickings.org.

NACISTA OPSEDNUT OKULTIZMOM: Ovu Himlerovu tajnu svet nikada nije smeo da otkrije!

Taleb dodaje da je naša namera da često tretiramo znanje kao privatno vlasništvo, da ga štitimo i čuvamo. Znanje za nas često predstavlja ukras, koji nam omogućava da rastemo u društvenoj hijearhiji. Ljudi se ne šetaju sa "anti-biografijama" govoreći nam šta nisu pročitali ili studirali ili iskusili (to je posao za njihove konkurente), ali bilo bi lepo da to ponekad čine.

Taleb konstatuje da se njegov "Crni labud" tiče našeg "nerazumevanja verovatnoće iznenađenja", baš zbog toga što često podcenjujemo ono što ne znamo, a ono što znamo smatramo "ipak malo ozbiljnijim". Taleb zamišlja savršen tango sa znanjem:

"Nazovimo ovo antinaučnikom – onaj ko se koncentriše na nepročitane knjige, onaj ko ne tretira svoje znanje kao blago ili vlasništvo, ili alat za izgradnju samopoštovanja, što je odlika skeptičnog empiričara."

(Telegraf.rs)