MORBIDNA ISPOVEST KANIBALA: Isekao sam mu penis da ga pojedemo, iskomadao sam njegovo telo dok je vrištao i krvario (VIDEO)
Snimljen je dokumentarac u kom kanibal govori o svom detinjstvu, dominantnoj majci, osećaju odbačenosti i razvoju seksalnih perverzija koje su dovele do monstruoznog čina zbog kog sada služi doživotni zatvor
Kanibal iz Rotenburga u Nemačkoj, Armin Mejvs 2001. godine stavio je na internet oglas, na koji se javilo nekoliko stotina ljudi iz Evrope i sveta, u kojem je tražio muškarca između 18 i 30 godina da ga pojede.
Armin je na kraju odabrao Bernda Jirgena Brandesa i nekoliko dana kasnije, 9. marta ugostio ga je u kući u Rotenburgu. Dogovor je bio da Brandesu prvo odseče penis pa da ga obojica pojedu sirovog. Brandes je insistirao da mu Mejvs odgrize penis, no kako to nije išlo, na kraju ga je odsekao, isekao na komadiće, skuvao, a potom ispekao uz dodatke bibera, soli i belog luka. Ceo čin su snimali.
Brandes je krvario satima u kadi. U jednom trenutku je uspeo da se podigne i dođe do kreveta u koj je ležao Mejvs. Muškarac se onesvestio, a Mejvs je uzeo nož i prerezao mu grkljan. Mejvs ga je obesio za kuku, odvojio glavu od tela, izvadio unutrašnje organe, raskomadao telo i ostavio ga u skriveni pregradu u zamrzivaču. Meives je Brandesa jeo tokom 10-ak meseci, iz najfinijeg servisa sudova, dok je pijuckao crno vino i jeo pečene krompire kao prilog.
Brandesov partner prijavio je njegov nestanak, no kako je izbrisao sve podatke sa računara ništa ga nije povezivalo s kanibalom iz Rotenburga. Mejvs se ubrzo polakomio i krenuo je da traži nove žrtve. Kada ga je jedan austrijski student putem interneta upitao koliko je ljudi dosad pojeo, Mejvs mu je odgovorio da je iskusan i da mu ne bi bio prvi. Student je alarmirao policiju koja je ubrzo, uz sudski nalog, upala u kuću u Rotenburg. Mejvs je uhapšen u decembru 2002. Ostatke Brandesa našli su u zamrzivaču, a Mejvs je u bašti zakopao lobanju i kosti.
S obzirom da nemački zakon ne predviđa kaznu za kanibalizam, Mejvs je u prvom suđenju dobio 8,5 godina zatvora za ubistvo. Nakon uložene žalbe tužilaštva, u ponovljenom postupku, Mejvs je osuđen na doživotni zatvor zbog teškog ubistva. Ključni dokaz na suđenju bio je snimak monstruoznog čina koji pokazuje da je Brandes bio još živ nakon što mu je Mejvs prerezao grkljan. Snimak je bio dokaz da je Mejvs Brandesa ubio radi sopstvenog seksualnog užitka. Ginter Stampf snimio je dokumentarac "Intervju sa kanibalom" u kojem Mejvs govori o svom detinjstvu, dominantnoj majci, osećaju odbačenosti i razvoju seksalnih perverzija koje su dovele do monstruoznog čina zbog kojeg sada služi doživotni zatvor. Na prvi pogled Mejvs je bio običan muškarac. Po zanimanju je bio kompjuterski inženjer. Družio se s prijateljima, išao na jedrenje, brinuo se o bolesnoj majci sve do njene smrti.
- Nije mu bilo lako da se brine za nju, ali činio je to iz ljubavi. Često je čuvao moju decu. Bila su srećna kad bi došao, zabavljali su se. Verovala sam mu - kaže komšinica i prijateljica Nikol i dodaje da niko nije ni slutio da skriva mračnu tajnu koja vuče korene još iz detinjstva.
S roditeljima i dvoje polubraće Mejvs je živeo u Esenu. Praznike je provodio u kući u Rotenburgu gde se sa braćom igrao indijanaca, lopova i policajca, gradio kućice na stablu. Bio je poput ostale dece. No idila je prekinuta kad je imao samo osam godina. Bilo je kasno leto 1969. Jednog dana njegov otac je ispraznio bankovne račune, seo u automobil i napustio porodicu.
- Igrao sam se sa susedovom decom. Sećam se tog dana. Trčao sam za autom i vikao sam, pokušavao sam da ga zaustavim. No on se nije ni okrenuo. Nastavio je dalje da vozi. Bilo je to traumatično iskustvo - kazao je Mejvs, kojeg su nedugo zatim napustila i polubraća. On je ostao sam uz majku.
- Bio sam jedini muškarac u porodici. Morao sam da se brinem o majci i o domaćinstvu. Teret koji sam preuzeo na sebe bio je pretežak - dodaje Mejvs i otkriva kako je silno hteo mlađeg brata sa kojim bi razgovarao i kojeg bi voleo kao što su njega volela starija polubraća.
No njegova majka je već imala 50 godina i tri propala braka iz sebe. Nije htela da se upušta u nove veze. Mejvs je znao da se njegove želje o bratu neće ostvariti. Dominantna majka stvorila je imaginarni svet u koji je povukla i svog sina. Oblačili su se u srednjevekovne kostime i zamišljali da žive drugi život.
Mejvs se sve više povlačio u sebe i svoj izmišljeni svet u kom je imao mlađeg brata. U pubertetu je razvio snažne seksualne nagone, a imaginarni brat postao je predmet žudnje.
- Zamišljao sam kako moram da ga pojedem da bi postao deo mene, kako bi zauvek ostali zajedno - kaže Mejvs.
To je bio njegov način borbe s usamljenošću. No imao je jedan uslov, pre samog čina jedenja, osoba je morala da da svoj pristanak.
- Mejvs pati od parafilije, mentalnog poremećaja koji se ogleda u ponavljajućim i intenzivnim fantazijama koje uzrokuju seksualno uzbuđenje, nagone ili ponašanja što uzrokuju poteškoće u seksualnom životu i u drugim oblastima života pacijenta. Fantazije mogu uključivati nežive objekte, decu, odrasle osobe koje nisu saglasne sa takvim pristupom, ili uključuju povređivanje, patnju i ponižavanje samog sebe ili partnera - smatra Klaus Mihael Beier, direktor Instituta za seksologiju i seksualnu medicinu, dodajući da je kanibal iz Rotenburga mogao da kontroliše svoje nagone. Fantazije o jedenju ljudi Mejvsa su istovremeno plašile i opčinjavale. Na kratko im je stao na kraj kad se priključio vojsci. To je bila prilika i da se udalji od majke koja ga je kontrolisala. Napokon je bio slobodan čovek. U vojsci je brzo napredovao, promovisan je nekoliko puta, bio je prihvaćen. Čak se jedno vreme viđao s devojkom po imenu Petra, ali to nije dugo trajalo.
- Želeo sam da pronađem pravu ženu, no nije išlo - kaže Mejvs.
Jedan od problema bio je i taj što njegove odabranice nikad nisu bile po ukusu majke, koja je imala svoju viziju prave žene za svog sina. Nakon 12 godina, napustio je vojsku i vratio se kući i majci. Ona se nikad nije potpuno oporavila od saobraćajne nesreće koju je imala 1996. i konstantno je zavisila od Mejvsa.
- Svakih pet minuta je nešto htela, čaj, supu ... bilo je grozno - govori kanibal iz Rotenburga.
Tri godine kasnije majka je umrla od srčanog udara, a Mejvs se zauvek oslobodio njenih okova. Sada je dobio priliku da udovolji svojim porivima. Sate i sate je provodio na internetu, posećivao stranice na kojima su se okupljali kanibali ili osobe koje su htele da ih neko pojede. Nakon duge potrage, Mejvs je odabrao Brandesa, koji je kao i on nosio ožiljke iz detinjstva. Naime, kad je imao pet godina majka je počinila samoubistvo, a otac je odbijao da o tome razgovara. Kada mu je Brandes priznao da je homoseksualac, prestali su da komuniciraju. Brandes je 9. marta 2001. godine seo na voz. Mejvs ga je pokupio automobilom i odvezao do kuće u Rotenburg. Unapred su se dogovorili da će sve snimati.
- Otišao je u trpezariju i skinuo se kako bi se, kako je rekao, mogao diviti se svojoj večeri. Izgledao je dobro, bio je sportski građen, kako sam i zamišljao. Bio je vrlo draga osoba - priča Mejvs.
Brandes je hteo da ga Mejvs živog pojede, što on nije mogao da učini. Krenuli se nazad prema železničkoj stanici u nameri da se Brandes vrati kući, ali onda se Mejvs predomislio. Svratili su u apoteku i kupili lekove za uspavljivanje.
- Rekao mi je: Ne mogu to više podneti, iseci ga. Uzeo sam nož u ruke i odsekao mu penis. Krvi je bilo svuda. Brandes je 30-ak sekundi vrištao od bola, a onda je rekao da više ništa ne oseća. Rekao mi je da ga isečem na komade. Učinio sam to. Odneo sam odsečeni penis u kuhinju, oprao ga i narezao, skuvao u vodi, pa ispekao u tiganju. Meso je bilo toliko sveže, nije bilo jestivo. Brandes je probao da jede, ali je brzo odustao. Bio je razočaran - kazao je Mejvs.
- Počeo je da se žali da mu je hladno. Legao je u kadu, bio je srećan jer je krv špricala na sve strane kao voda iz fontane. Bio je srećan što leži u vlastitoj krvi - ispričao je kanibal u intervjuu.
- Oko pola tri ujutro čuo sam kako se penje na sprat, došao je do kreveta na kom sam ležao i srušio se. Isprva sam oklevao. Poljubio sam ga, a onda sam uzeo sam nož. Nisam znao šta da učinim. Pitao sam se da li treba da se molim đavolu ili Bogu. Molio sam Boga za oproštaj. Onda sam uzeo nož i prerezao mu grkljan - kazao je Mejvs koji je mesecima jeo meso nesrećnog muškarca.
- Prvi zalogaj je bio jako čudan, ne mogu da opišem taj osećaj. Godinama sam o tome sanjao. Meso ima ukus poput svinjetine, ukus je snažniji, ali jako dobar - zaključuje.
Mejvs je danas svestan da je učinio nešto što nije trebalo.
- Znam da ono o čemu sanjam ne može biti ništa više nego san - zaključuje kanibal iz Rotenburga.
Dokumentarac sa nemačkim kanibalom pogledajte ovde:
(Telegraf.rs / Izvor: 24sata.hr)
Video: Radnika milimetar delio od smrti: Sam Bog ga je pogledao
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Muhammad
Bolesnih li ljudi , u vreme starog rima I grčke kad bi se rodio rakav izrod on bi bio bačen sa litice u more .
Podelite komentar
Realno
Boze dragi dokle ces tepeti ovakav svet?
Podelite komentar
Mako
Spaliti,a pepeo rasuti.
Podelite komentar