SRBIN TVORAC PRVOG RUSKOG MEHANIČKOG SATA: Dok nije došao Lazar iz Prizrena, Rusi su imali samo Sunce (FOTO)
Lazar Hilandarac je verovatno bio učenik i izdanak časovničarske škole koja je izgleda postojala u našoj carskoj prestonici, i time nastavljač tog zanata u Srba. Stoga ne možemo da se ne zapitamo: da nismo pali pod Turke, da li bi svet danas umesto "švajcarskog" govorio da nešto radi "kao srpski sat"?
Preporučujemo
UZNEMIRUJUĆE PROROČANSTVO SA SVETE GORE: Evropa će goreti, Rusiju će slomiti izdaja, Amerika će biti uništena
Najveća teorija zavere oko vraćanja sata: Nemojte da to zaboravite noćas
Lazar je rođen u Prizrenu, jednoj od dve prestonice Srpskog carstva. Ne zna se kada se to tačno odigralo, ali se pretpostavlja da je u pitanju druga polovina XIV veka, možda čak i sama polovina, pred kraj vladavine cara Stefana Uroša IV Dušana Silnog.
Verovatno potiče iz vlastelinske porodice, i verovatno je postao monah u ranoj mladosti; kao što možete da vidite, postoji u vezi sa Lazarom mnogo verovatnih a malo pouzdanih stvari. Možda se, recimo, zamonašio tek posle Kosovske bitke.
Pouzdano je sledeće: pred kraj stoleća u kojem se rodio i početkom sledećeg bio je monah u Hilandaru, centru srpske duhovnosti ali i naše svetovne kulture, "našem prvom univerzitetu". Časovničarskom zanatu, ako se to tako može nazvati, verovatno se izveštio na Atosu.
Izveštio je ključna reč: budući da se oko takvih stvari ne može biti samouk, časovničarsko znanje je već moralo postojati među Srbima u tom trenutku, a Lazar je došao u Hilandar iz pravog grada što se toga tiče. Naime, upravo je u Prizrenu čini se postojala časovničarska škola iz koje je on verovatno potekao, a zna se, recimo, i da je u njemu boravio čuveni polihistor (sveznadar, čovek upoznat sa mnogim naučnim poljima) Teodor Metohit koji je tu podučavao Euklidove aksiome. Mnogo stvari se u toj priči uklapa, iako je nažalost i dalje sve nepouzdano i na nivou spekulacije.
Uostalom, neko je morao da postavi časovnik na kuli na dvoru despota Stefana "čija su se zvona čula na dan hoda" od Beograda. A ako je časovničarska škola postojala u Prizrenu, zašto ne bi bilo i časovnika na Dušanovom dvoru? Imali smo vinovod koji je dopremao vino iz Velike Hoče do carske palate u tom gradu, zašto ne bi i sat-kulu? U susednoj Italiji ih je bilo, zašto ne i u Srbiji?
Prema tome, Lazar nije bio ni prvi ni jedini srpski časovničar iz XIV i XV stoleća.
Ali, Lazar jeste bio prvi u Rusiji.
Na samom početku XV veka Lazar Hilandarac (Rusi ga zovu Lazar Srbin), odlazi u Rusiju, na nečiji poziv, verovatno moskovskog velikog kneza Vasilija I. To je, međutim, bio samo neposredan povod ovog puta; posredno, verovatno je napustio svoje rodno poluostrvo zbog sve jačeg osmanlijskog prisustvo i terora.
Bilo kako bilo, ruske hronike pominju Lazara kao graditelja njihovog prvog mehaničkog časovnika, koji je izbijao tačno vreme, i koji je ujedno bio i prvi javni časovnik u toj zemlji.
Postavljen 1404. godine na kuli ondašnje kneževe palate iza Blagoveštanskog hrama a unutar zidina moskovskog Kremlja. Bio je među prvih deset sličnih naprednih satova u čitavoj Evropi i smatran je za tehničko čudo tog vremena. Imao je jednu nepokretnu kazaljku, a ono što se kretalo su bili diskovi brojčanika na kojima su ćiriličnim slovima bili ispisani crkvenoslovenski brojevi.
U tekstu objavljenom na sajtu Srpske pravoslavne crkve od 2. decembra 2004, u godini u kojoj se proslavljalo 600 godina od postavljanja Lazarevog sata u Moskvi, tvrdi se i da je samo prvi disk bio vezan za sate dok su ostali diskovi pokazivali položaje planeta, te da Nikonovski letopis tvrdi da je u pitanju bio model heliocentričnog sistema.
Ako je to tačno, onda je Lazar sledio neku sporednu astronomsku tradiciju za čiji se opstanak u srednjevekovnoj Evropi ne zna (postojala je šačica ljudi koji su s vremena na vreme pominjali tu mogućnost); sve do Kopernika, skoro sto pedeset godina kasnije, ceo univerzum se vrteo oko Zemlje, a tek nakon Kopernika počinje da se vrti oko Sunca (danas ne znamo oko čega se vrti univerzum, i da li se oko nečega vrti).
Alternativno, Lazar Hilandarac došao je do heliocentričnog pogleda na svet vek i kusur pre slavnog poljskog naučnika koji je to i matematički dokazao, tako da više niko ne može da negira. Nemojte ni potcenjivati to, ako je istina, ali ni precenjivati: niko nikada i nije tvrdio da je Kopernik bio prvi koji je rekao da se Zemlja vrti oko Sunca, ali jeste bio prvi koji je to naučno utemeljio, i to će i ostati sa ili bez Lazara.
Bilo kako bilo, Lazar je morao da ostavi bez posla nekog udarača u zvono koji je sasvim sigurno bio ljut na Srbina zbog tog "đavolskog izuma": do juče je morao da gleda u Sunce i da udara u zvono, i za to dobijao platu, a već danas je postao tehnološki višak; pritom, ta Lazareva skalamerija izbija časove i noću kada Sunca nema, što on nikada nije mogao da radi.
Lazarev časovnik je radio "kao švajcarski sat" (ne možemo a da se ne zapitamo: da nismo pali pod Turke, da li bi svet danas govorio da nešto radi "kao srpski sat"?) bez prekida i bez greške punih 217 godina, ali ni on ni kula nisu sačuvani. Sat je zamenjen nekim drugim koji je izgubljen u požaru.
Tačna lokacija gde se nalazio u odnosu na današnje građevine unutar tvrđave ruske prestonice nije poznata, ali veruje se da je bilo negde u blizini Spasiteljeve kule.
Toliko je ovo bio bitan događaj za Rusiju, uprkos tome što nisu sačuvali sat (ko je još u ranom 17. veku razmišljao o tome; ljudi su imali totalno drugačiju predstavu o prošlosti nego što mi imamo danas), da je jedna minijatura u epohalnom "Naličnom letopisnom kodeksu" izrađenom po narudžbini cara Ivana IV Groznog bila posvećena upravo njemu.
Na toj minijaturi, koju možete videti na vrhu teksta, Lazar Srbin pokazuje velikom knezu Vasiliju i dvojici boljara svoj dovršeni časovnik na kuli.
Za izradu časovnika je bio plaćen.
Honorar mu je bio sto pedeset rubalja.
(O. Š.)
Povezane vesti
Ruski naučnici prvi na svetu povezali mozak pacova sa AI: Nakon toga je tačno odgovorio na stotine pitanja
Do proleća nema ulaza u Potpećku pećinu: Oglasili se iz Užica
3 predloga za super vikend izlet: Nije skupo, nije daleko, a savršen je predah od svakodnevnih obaveza
<% post.title %>
NATO: Raspoređivanje trupa Severne Koreje opasna ekspanzija podrške rata Rusiji protiv Ukrajine
Video: Vidi se da je tek postao deda: Hteo da ušuška unuče pa upao u krevetac
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Profesoru na fakultetu prišao student i rekao: "Umro mi je otac", dobio je odgovor koji će pamtiti čitavog života: "HTEO JE DA MI POKAŽE I UMRLICU"
Svetlana je ušla u apoteku i kupila lekove, a onda joj je jedan dan zazvonio telefon: "Zdravo, ja sam Mira. Brzo dođite, kod nas je nešto vaše"
Radivoj šetao sa ženom kad je iznenada kleknula nasred ulice u Šapcu: "Rekla mi je samo jednu rečenicu i legla na trotoar. Minut kasnije zakmečala je beba"
Dejan
I onda su došli divljaci iz Male Azije !
Podelite komentar