SRBIN TVORAC PRVOG RUSKOG MEHANIČKOG SATA: Dok nije došao Lazar iz Prizrena, Rusi su imali samo Sunce (FOTO)

Lazar Srbin pokazuje moskovskom velikom knezu Vasiliju I i dvojici boljara svoj časovnik u Kremlju. Ruska minijatura iz 16. veka. Foto: Wikimedia Commons/engineer-history.ru

Preporučujemo

Lazar je rođen u Prizrenu, jednoj od dve prestonice Srpskog carstva. Ne zna se kada se to tačno odigralo, ali se pretpostavlja da je u pitanju druga polovina XIV veka, možda čak i sama polovina, pred kraj vladavine cara Stefana Uroša IV Dušana Silnog.

Verovatno potiče iz vlastelinske porodice, i verovatno je postao monah u ranoj mladosti; kao što možete da vidite, postoji u vezi sa Lazarom mnogo verovatnih a malo pouzdanih stvari. Možda se, recimo, zamonašio tek posle Kosovske bitke.

Pouzdano je sledeće: pred kraj stoleća u kojem se rodio i početkom sledećeg bio je monah u Hilandaru, centru srpske duhovnosti ali i naše svetovne kulture, "našem prvom univerzitetu". Časovničarskom zanatu, ako se to tako može nazvati, verovatno se izveštio na Atosu.

Izveštio je ključna reč: budući da se oko takvih stvari ne može biti samouk, časovničarsko znanje je već moralo postojati među Srbima u tom trenutku, a Lazar je došao u Hilandar iz pravog grada što se toga tiče. Naime, upravo je u Prizrenu čini se postojala časovničarska škola iz koje je on verovatno potekao, a zna se, recimo, i da je u njemu boravio čuveni polihistor (sveznadar, čovek upoznat sa mnogim naučnim poljima) Teodor Metohit koji je tu podučavao Euklidove aksiome. Mnogo stvari se u toj priči uklapa, iako je nažalost i dalje sve nepouzdano i na nivou spekulacije.

Sabor u Prizrenu pred Kosovsku bitku. Delo Steve Todorovića iz 1899. godine. Foto: Wikipedia/Stevan Stevo Todorović

Uostalom, neko je morao da postavi časovnik na kuli na dvoru despota Stefana "čija su se zvona čula na dan hoda" od Beograda. A ako je časovničarska škola postojala u Prizrenu, zašto ne bi bilo i časovnika na Dušanovom dvoru? Imali smo vinovod koji je dopremao vino iz Velike Hoče do carske palate u tom gradu, zašto ne bi i sat-kulu? U susednoj Italiji ih je bilo, zašto ne i u Srbiji?

Prema tome, Lazar nije bio ni prvi ni jedini srpski časovničar iz XIV i XV stoleća.

Ali, Lazar jeste bio prvi u Rusiji.

Na samom početku XV veka Lazar Hilandarac (Rusi ga zovu Lazar Srbin), odlazi u Rusiju, na nečiji poziv, verovatno moskovskog velikog kneza Vasilija I. To je, međutim, bio samo neposredan povod ovog puta; posredno, verovatno je napustio svoje rodno poluostrvo zbog sve jačeg osmanlijskog prisustvo i terora.

Vitez fest na Kalemegdanu. Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Bilo kako bilo, ruske hronike pominju Lazara kao graditelja njihovog prvog mehaničkog časovnika, koji je izbijao tačno vreme, i koji je ujedno bio i prvi javni časovnik u toj zemlji.

Postavljen 1404. godine na kuli ondašnje kneževe palate iza Blagoveštanskog hrama a unutar zidina moskovskog Kremlja. Bio je među prvih deset sličnih naprednih satova u čitavoj Evropi i smatran je za tehničko čudo tog vremena. Imao je jednu nepokretnu kazaljku, a ono što se kretalo su bili diskovi brojčanika na kojima su ćiriličnim slovima bili ispisani crkvenoslovenski brojevi.

U tekstu objavljenom na sajtu Srpske pravoslavne crkve od 2. decembra 2004, u godini u kojoj se proslavljalo 600 godina od postavljanja Lazarevog sata u Moskvi, tvrdi se i da je samo prvi disk bio vezan za sate dok su ostali diskovi pokazivali položaje planeta, te da Nikonovski letopis tvrdi da je u pitanju bio model heliocentričnog sistema.

Ako je to tačno, onda je Lazar sledio neku sporednu astronomsku tradiciju za čiji se opstanak u srednjevekovnoj Evropi ne zna (postojala je šačica ljudi koji su s vremena na vreme pominjali tu mogućnost); sve do Kopernika, skoro sto pedeset godina kasnije, ceo univerzum se vrteo oko Zemlje, a tek nakon Kopernika počinje da se vrti oko Sunca (danas ne znamo oko čega se vrti univerzum, i da li se oko nečega vrti).

Grafika moskovskog Kremlja iz 1663. godine. Foto: Wikipedia/Joan Blaeu

Alternativno, Lazar Hilandarac došao je do heliocentričnog pogleda na svet vek i kusur pre slavnog poljskog naučnika koji je to i matematički dokazao, tako da više niko ne može da negira. Nemojte ni potcenjivati to, ako je istina, ali ni precenjivati: niko nikada i nije tvrdio da je Kopernik bio prvi koji je rekao da se Zemlja vrti oko Sunca, ali jeste bio prvi koji je to naučno utemeljio, i to će i ostati sa ili bez Lazara.

Bilo kako bilo, Lazar je morao da ostavi bez posla nekog udarača u zvono koji je sasvim sigurno bio ljut na Srbina zbog tog "đavolskog izuma": do juče je morao da gleda u Sunce i da udara u zvono, i za to dobijao platu, a već danas je postao tehnološki višak; pritom, ta Lazareva skalamerija izbija časove i noću kada Sunca nema, što on nikada nije mogao da radi.

Lazarev časovnik je radio "kao švajcarski sat" (ne možemo a da se ne zapitamo: da nismo pali pod Turke, da li bi svet danas govorio da nešto radi "kao srpski sat"?) bez prekida i bez greške punih 217 godina, ali ni on ni kula nisu sačuvani. Sat je zamenjen nekim drugim koji je izgubljen u požaru.

Tačna lokacija gde se nalazio u odnosu na današnje građevine unutar tvrđave ruske prestonice nije poznata, ali veruje se da je bilo negde u blizini Spasiteljeve kule.

Oblaci nad moskovskim Kremljem. Foto: flickr/Eldar Vagapov

Toliko je ovo bio bitan događaj za Rusiju, uprkos tome što nisu sačuvali sat (ko je još u ranom 17. veku razmišljao o tome; ljudi su imali totalno drugačiju predstavu o prošlosti nego što mi imamo danas), da je jedna minijatura u epohalnom "Naličnom letopisnom kodeksu" izrađenom po narudžbini cara Ivana IV Groznog bila posvećena upravo njemu.

Na toj minijaturi, koju možete videti na vrhu teksta, Lazar Srbin pokazuje velikom knezu Vasiliju i dvojici boljara svoj dovršeni časovnik na kuli.

Za izradu časovnika je bio plaćen.

Honorar mu je bio sto pedeset rubalja.

(O. Š.)