PRAVA ISTORIJA O BRATSTVU SRBA I RUSA: Od prvog cara do Putina, ovo je priča o velikim izdajama i još većim žrtvama (FOTO) (VIDEO)

Spomenik grofu Mihailu Miloradoviću u Sankt Peterburgu. Foto: gov.spb.ru

Potom izbija Prvi srpski ustanak, paralelno sa crnogorskim vojevanjem protiv Napoleona. Rusi pomažu Crnogorcima da odbrane Boku i čak osvoje Brač i Korčulu, ali 1807. godine se dogovaraju sa Bonapartom, sklapaju mir i predaju "nevestu Jadrana" Francuskom carstvu. Nakon toga, Turci i Francuzi pokušavaju da osvoje Crnu Goru, ali bez uspeha. Kada su Rusija i Francuska obnovili neprijateljstva, Rusi i Englezi pomažu Crnogorcima da uspešno povrate Boku, ali ih ponovo ostavljaju na cedilu kada na Bečkom kongresu zaliv daju Austriji, bez insistiranja na protivusluzi, odnosno nezavisnosti Crne Gore (ne bismo da sudimo, ali budući da su ruske trupe ušetale u Pariz i bile spasioci Evrope, možda su mogli da traže šta god).

Negde u vreme borbi s Napoleonom, Petar Cetinjski je nudio ruskom caru tron obnovljenog srpskog carstva u kojem bi on bio suvladar, ali to nikada ne odlazi dalje od puke ideje.

Što se tiče zbivanja u Šumadiji, Rusija ustanicima pomaže prvo materijalno a zatim ulazi i u rat sa sultanom 1806. godine, čime nas oslobađa direktnog pritiska; u tom ratu će ostati sve do 1812, kada je prinuđena da se povuče sa ratišta na severoistoku i istoku Balkana (njihove borbe s Turcima su se uglavnom vodile na prostoru današnje Rumunije) zbog Bonapartine invazije.

Slika Paje Jovanovića "Takovski ustanak" iz 1895. godine

I ne samo da se povuče: Rusi s Turcima potpisuju Bukureštanski mir kojim priznaju vlast Turaka nad Srbijom, ali i traže da se poštuju prava hrišćana; naravno, teško da je iko razuman stvarno verovao da će se to desiti, tako da je - nakon sloma Prvog srpskog ustanka usled obrušavanja na nas celokupne otomanske sile - došlo i do druge biološke katastrofe koja je Srbe pogodila samo stotinak godina nakon one koja je pokrenula Seobe.

Po izbijanju Drugog srpskog ustanka, knez Miloš (knjaz je slavenosrpska forma nastala pod ruskim uticajem jer nam je zvučalo svečanije) nudio je imperatoru Aleksandru da nas uzme pod zaštitu ali od toga nije bilo ništa jer Rusija nije želela novi sukob s Osmanlijskim carstvom; na kraju je morao da se osloni na svoje diplomatske veštine i par vojnih pobeda kako bi Srbiji obezbedio autonomiju (apsolutna nezavisnost za koju smo se borili i kojoj smo se nadali u prethodnom ustanku doći će tek kasnije).

Međutim, naredne decenije Rusija i Turska obnavljaju neprijateljstva, a Sankt Peterburg sve čini da dodatno oslabi "mrtvaca sa Bosfora". Tako je nakon novog rata Jedrenskim mirom Rusija uspela da Srbiji obezbedi dodatnu autonomiju kao i anektiranje šest nahija koje smo držali tokom prvog ustanka.

Ali Riza Paša, poslednji turski zapovednik Beogradske tvrđave, predaje ključeve Beograda knezu Mihailu. Foto: Wikipedia

Rusija će ostati naša, uslovno rečeno, zaštitnica i narednih decenija, ali neće imati nikakvu priliku da se pokaže u vojnom smislu jer nikakvog vojevanja Srbija neće imati s Turskom, barem ne do 1862. godine. Tada će, nakon incidenta na Čukur-česmi, dođi do puškaranja sa Turcima koji su i dalje bili u Kalemegdanskoj tvrđavi i njihovog bombardovanja grada.

Ovo će dovesti do međunarodne konferencije u Kanlidži kod Istanbula, gde će Rusija biti jedna od evropskih sila koje će naterati Turke da se povuku iz svih gradova u kojima su se i dalje nalazili (osim iz Beograda, Šapca, Smedereva i Kladova; tek će pet godina kasnije napustiti i ta utvrđenja), i koje će naterate sve muslimane da se isele iz Knjaževstva Srbskog.

Bilo bi zgodno i iskreno bismo voleli da možemo da kažemo da je to bila ruska zasluga, ali, kao što rekosmo, sve evropske sile su učestvovale u tome; pritom, veruje se da je ključno bilo to što je knez Mihailo poslao Filipa Hristića u London da se izbori za podršku Ujedinjenog Kraljevstva. Imajući u vidu da su Englezi s Francuzima i Turcima samo šest godina ranije pobedili Rusiju u Krimskom ratu, možemo zaključiti da ruski uticaj na povoljno rešenje ove krize po nas nije bio ključan.

U nastavku pročitajte kad su to Rusi dali mnogo dobrovoljaca Srbima