TAJNA NUKLEARNA KATASTROFA SOVJETSKOG SAVEZA: Desila se pre Černobilja i bila je jednako snažna (FOTO) (VIDEO)

  • 0

Trka u nuklearnom naoružanju između dve supersile tokom Hladnog rata gotovo je dovela do uništenja sveta kakvog znamo. Neke od ovih nuklearnih katastrofa su opšte poznate i dobro dokumentovane, ali postoje i neki skriveni ili namerno zataškani slučajevi. Jedna od takvih je najveća nuklearna katastrofa pre Černobilja - i gotovo jednako snažna.

ŠUMA OKO ČERNOBILJA JE MISTERIOZNO NESTALA: Svi traže lopove, jer su RADIOAKTIVNI i predstavljaju opasnost (FOTO)

Incident koji je pogodio Sovjetski Savez 29. septembra 1957. godine do danas ostaje treća najveća nuklearna katastrofa u istoriji sa stepenom opasnosti 6 (Černobilj i Fukušima imali su najviši nivo 7 na internacionalnoj lestvici nuklearne opasnosti). Sve se odigralo negde u snegom okovanom Sibiru, odnosno u gradu Kištim, barem su tako Rusi obavestili svet. No, to baš i nije tačno.

Prava istina je kako se incident dogodio u gradu Ozjorsk (koji se još naziva i Majak), ali su Sovjeti pokušali da sakriju sve detalje, uključujući i ime samog grada. Nije ga bilo ni na zvaničnim kartama, a niko nije smeo ni da uđe, ni da izađe bez dozvole.

Foto: Darmon Richter / thebohemianblog.com Foto: Darmon Richter / thebohemianblog.com

Posle Drugog svetskog rata Sovjetski Savez je zaostajao za razvojem nuklearnog arsenala u odnosu na SAD, pa se ubrzano radilo na istraživanjima i razvojnim projektima kako bi se proizvela dovoljna količina uranijum i plutonijuma. Nuklearno postrojenje u Majaku izgrađeno je u žurbi između 1945. godine i 1948. godine, a rupe u znanju sovjetskih fizičara onemogućile su ispravnu procenu sigurnosnih odluka. Ekološki problemi nisu uzimani u obzir u tim fazama razvoja programa. Svih šest reaktora sagrađeni su na jezeru Kiziltaš, a u početku se visoko radioaktivni otpad odlagao u obližnju reku.

Foto: Wikipedia/Sergey Nemanov Foto: Wikipedia/Sergey Nemanov

Skladište za tekući nuklearni otpad dodato je oko 1953. godine, a sastojalo se od čeličnih tankova montiranih u betonsku podlogu oko 8 metara duboko u zemlji. Zbog visokog nivoa radioaktivnosti, otpad se sam grejao kroz toplotu dobijenu raspadanjem, iako lančana reakcija nije bila moguća. Iz tog razloga sagrađen je hladnjak s 20 tankova, a uređaju za praćenje rada hladnjaka bili su neadekvatni.

Sistem za hlađenje u jednom od rezervoara koji je sadržavao od 70 do 80 tona tečnog radioaktivnog otpada je zakazao 1956. godine, a njegova popravka nikako nije dolazila "na red".

Temperatura u njemu je počela da raste, rezultirajući isparavanjem i hemijskom eksplozijom osušenog otpada, koji se većinom sastojao od amonijum nitrata i acetata. Eksplozija 29. septembra 1957. godine imala je procenjenu snagu od 70 do 100 tona TNT-a, odbacila je betonski poklopac od 160 tona u vazduh bez problema.

Foto: Darmon Richter / thebohemianblog.com Foto: Darmon Richter / thebohemianblog.com

Iako nije bilo trenutnih žrtava zbog eksplozije, bilo je izmereno oko 80 PBQ-a, a većina radioaktivnosti koncentrisala se oko reke Teke. U sledećih 10 do 11 sati radioaktivni oblak se primicao prema severoistoku, oko 350 kilometara dalje od mesta eksplozije, što je rezultiralo dugotrajnom kontaminacijom područja.

Oslobođena radijacija je bila smrtonosna, a zbog tajnosti kojom je okružen grad, stanovništvo pogođenih područja isprva nije bilo informisano o nesreći. Nedelju dana kasnije, 6. oktobra, počela je evakuacija 10.000 ljudi iz zahvaćenog područja, još uvek bez objašnjenja za evakuaciju.

Foto: Darmon Richter / thebohemianblog.com Foto: Darmon Richter / thebohemianblog.com

Iako su nejasni izveštaji ukazivali na katastrofalnu nesreću Sovjeta koja je pogodila i susedne države, strani mediji su počeli o tome da pišu tek u aprilu 1958. godine, a tek je 1976. godine objavljena prava razmera katastrofe.

Pravi broj smrtnih slučajeva je i dalje neizvestan budući da je rak povezan sa zračenjem klinični teško razlikovati od "običnog raka", a broj obolelih takođe ostaje misterija.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs/Izvor:Vintage.news)

Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Više sa weba

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA