Na ovu planetu bismo mogli da se preselimo, ali samo pod jednim uslovom (FOTO) (VIDEO)

Francuski naučnici obavili su nove proračune veličine Proksime b, planete u orbiti nama najbliže zvezde, koja je postala i najizgledniji kandidat za novo mesto života u svemiru.

Preporučujemo

ŠTA SE NALAZI U CENTRU UNIVERZUMA? Odgovor vam se neće dopasti! (VIDEO)

Nedavno otkrivena planeta Proksima b mogla bi biti prekrivena okeanima.

Ali, naučnici nisu sigurni jesu li njihovi najnoviji proračuni oko veličine i svojstava planete koja je prozvana 'drugom Zemljom' dobra ili loša vest za one koji se nadaju da ćemo u nekoj budućnosti otići tamo da živimo.

Oni kažu da bi prisutnost vode mogla značiti da je Proksima b stenovita planeta sa okeanima kao i Zemlja, ali i da je to planeta koji je u potpunosti prekrivena okeanom.

Proxima b se nalazi na 7,5 miliona kilometara od svoje zvezde, što je otprilike desetina udaljenosti Merkura od Sunca. No, ta udaljenost ne bi trebala biti prepreka zadržavanju vode na površini.

Foto: NASA

Proksima Centauri je manja zvezda od Sunca i oko 1.000 puta slabija, a astrofizičari francuskog instituta CNRS kažu da je u orbiti koja mu omogućuje da se voda zadrži na površini, čime se može postaviti pitanje oko nastanjivosti te planete.

Astrofizičari su izračunali kako je poluprečnik planete između 0,94 i 1,4 poluprečnika Zemlje, a uz 1,3 Zemljine mase oni zaključuju da planeta verovatno ima tekuću vodu na površini te da može imati i oblike života.

Tek kad se potpuno izmeri poluprečnik ove planete znaće se kako ona izgleda.

Naučnici imaju teorije za maksimalnu i minimalnu procenu.

U jednoj je planeta izuzetno gusta i voda na površini bi verovatno zauzela 0,05 posto njegove mase. U drugom, Proksima b je pola vodeni svet, a pola stenovita, odnosno prekrivena slojem okeana dubokog do 200 kilometara.

Iz CNRS-a kažu da bi u tim ekstremnim uslovima planetu mogao prekrivati tanki sloj atmosfere zbog čega bi Proksima b mogla biti potencijalno nastanjiva.

Proxima Centauri nama je najbliža zvezda, udaljena 4 svetlosne godine, a sa sadašnjim pogonima i dalje je prilično nedostižna. No, ove godine smo videli najave projekata za razvoj brzih sićušnih robotskih letelica koje bi teoretski za našeg života mogle doći do te planete.

(Telegraf.rs / 24 sata.hr)