Ova žena UZGAJA LJUDSKE MOZGOVE u laboratoriji i radi svašta s njima (VIDEO)

Madelin Lankaster uzgaja trista mozgova u svojoj laboratoriji u Kembridžu da bi shvatila zašto ljudi oboljevaju od autizma ili šizofrenije. Uz to, nada se da će u budućnosti moći da od laboratorijskog mozga načini misleći um. 

Preporučujemo

RUS KOJI JE PROMENIO SVET: Hteo je da dokaže da od zveri može napraviti ljubimca, pa je stvorio lisicu koja je kao pas

Dok razgovara sa novinarima Madelin drži ruku na stomaku. Plod u njoj rašće još šest ili sedam meseci. U ovom momentu, veličina ploda iznosi oko 4 milimetra. Madelin u svojoj laboratoriji uzgaja nekoliko stotina sličnih sićušnih "embriona", svaki od njih ima oko 2 miliona neurona.

Srećom, ona ne planira da uzgaja ogromnu količinu nerođenih beba - iako očekuje jedno zdravo dete. Ovih ostalih nekoliko stotina odnosi se na uzgajanje ljudskog mozga.

Madelina laboratorija deo je MRC brenda (Medical Research Council), nove moderne laboratorije koja veoma podsećaju na neki od naučno-fantastičnih filmova o svemiru. Nije ni tajna ni ilegalna, ali 212 miliona dolara uloženo je u ove futurističke projekte, dovolno zanimljive da se o njima snimi film u Holivudu.

U svojoj maloj naučnoj utopiji, Madelinin tim radi na, naizgled, apsurdnom zadatku koji zvuči pre kao čarobnjački poduhvat nego naučni eksperiment: oni naime transformišu ljudsku kožu u mozgove.

Foto: Profimedia/Sciencephoto RM

- Mozgovi se razvijaju na isti način kao i embrioni - kaže Madelin. Ovo je možda tačno, ali okruženje koje je potrebno za uzgajanje mozgova je potpuno drugačije od onog u kojem se razvija embrion. Umesto u materici, mozgovi odvojeni od tela se razvijaju u gigantskim inkubatorima. Nemaju dotoke krvi, već ih snabdevaju hranljivom tečnošću koju obnavljaju svakih nekoliko dana. Naravno, mozgovi nemaju imuno sistem: sve što dolazi u kontakt sa njima mora prvo biti dezinfikovano.

Kada je otvorila vrata inkubatora ono što se nalazilo unutra izgledalo je više kao kokice potopljene u vodu, nego moćna utočišta intelektualne aktivnosti. Ali izgled vara. U stvari, ovi "cerebralni organoidi" kako ih Madelinin tim naziva, veoma su slični mozgovima ljudi. Kao i svaki drugi mozak, organoidi su podeljeni na sivu materiju, načinjenu od neurona, i belu materiju, masno tkivo sačinjeno od njihovih tankih i dugačkih repova.Takođe su podeljeni na specifične regione. Tu je naborani korteks (središte jezičkog i svesne misli), hipokampus (centar emocija i sećanja), mišić, koordinacija malog mozga i mnogih drugih rehiona. Sve u svemu, ovi organoidi jednako su razvijeni kao i mozak devet nedelja starog embriona.

Dakle, koja je tajna njihovog nastanka? Verovali ili ne, napraviti mozak nije tako teško kako se možda zamišlja. Uz nekoliko jednostavnih sastojaka i neverovatnu dozu entuzijazma i potapanja svega čega se dohvatite u alkohol i vi sami možete načiniti minijaturni mozak.

Poput recepta za neko ukusno jelo, potrebno vam je:

Prvo, ćelije. Madelina ekipa nabavlja ćelije iz donirane kože, ali vi se možete poslužiti i noktom.

Samo stabljika ćelije je sposobna da se razvije u telesno tkivo, tako da bi sledeći korak bio pretvaranje ćelije u tkivo. Za ovaj korak, tim je koristio nešto poput ćelijskog mladalačkog seruma, proteinski koktel koji može da vrati sat u nazad i bilo koju ćeliju vrati u fazu embriona.

- Možete ih videti unutra - veoma su sićušni u ovom momentu. Kao da žele da postanu embrioni - kaže Lankasterova dok drži nešto što izgleda kao prazna posuda ispunjena rozom tečnošću.

OVO NI NAUKA NE MOŽE DA OBJASNI: Ono što su ovi ljudi preživeli je NEVEROVATNO (FOTO)

Vremenom svaka ćelija počinje da se deli na različite tipove, a neki od njih biće i moždane ćelije. Mnoge od njih će se izgubiti ostaće samo moždane ćelije.

- Moždane ćelije su veoma borbene - kaže Madelin. Na kraju, mozgove prebacuju u posudu sa želeom. Žele imitira moždano tkivo kojim bi ove ćelije uobičajeno bile okružene i omogućava ovim ćelijama da se relativno normalno razvijaju.

Zatim, sve što treba da učinite je da sednete i sačekate. Nakon tri meseca, produkt će biti dugačak oko 4 milimetra i sadržaće oko dva miliona neurona.

- Potpuno razvijen mozak odrasle osobe sadrži 4 miliona neurona, tako da možete učiniti dosta sa ovom polovinom - kaže Madelin.

Madelin upoređuje srčane ćelije sa ovima u njenoj laboratoriji. Dok su srčane ćelije programirane da pumpaju, neuroni teže "zapaljivanju".

- Ukoliko biste stavili usamljeni neuron u posudu, on bi toliko jako želeo da se zapali da bi se spojio sam sa sobom - objašnjava Madelin.

U ovom momentu njeni mozgovi nisu u stanju da razmišljaju. Niko do sada nije razumeo koja aktivnost usmerava mozak da proizvodi misli, takođe, vrlo je teško uopšte definisati misao. Ali nevešte teorije mogu se sveti na ovu: uobičajeno, kada smo izloženi stimulaciji iz spoljašnjeg sveta - mirisima, zvukovima, idejama - naši mozgovi skladište informacije učvršćivanjem veza između sopstvenih neurona. Prosečna odrasla osoba ima oko hiljadu triliona, što sve ukupno čini da je naš mozak ekvivalentan kompijuteru koji proizvodi hiljadu triliona bita u sekundi.

Evo začkoljice. Čak i uz slične komponente koje ima regularni mozak, bez tela koje može da obezbedi informaciju, mozak jednostavno ne može da se razvija normalno.

- Neuroni će raditi, ali nisu zaista organizovani na pravi način - objašnjava Madelin.

Madelin kao primer navodi ljude koji su rođeni slepi.

- Kako nisu izloženi svetlu, deo mozga koji bi se u drugoj situaciji formirao ovde neće to moći - kaže Madelin. Ukoliko biste ove laboratorijske mozgove podvrgli EEG-u verovatno ništa ne biste videli.

REVOLUCIJA U MEDICINI: Pronađen lek protiv Alchajmerove bolesti!

- Mislim da je to dobra vest. Zabrinula bih se da ovi mozgovi pokazuju potpuno normalno funkcionisanje - kaže Madelin.

Ali načiniti svesni um nikada nije ni bio deo ovog plana.Umesto toga, Lankaster koristi sopstveni um da odgonetne prastaru misteriju: genetska razlika između ljudi i šimpanzi iznosi 12 procenata. To je samo 12 puta više od razlike izmešu ljudi koja iznosi 0.1 posto. Zašto?

Da bi odgovorili na ovo pitanje, Madelina i njen tim su izdvajali ljudske gene iz laboratorijskih mozgova i na njihovo mesto stavljali gene šimpanze. Oni su pokušali da naprave hibrida čoveka i šimpanze. Dok bi se hibridni mozak razvijao, razlika je postala jasna: mozgovi sa genom šimpanze bi ostajali daleko manji od običnih ljudskih mozgova. Drugim rečima, ovi organoidi Madelininog tima omogućavaju eksperiment koji nikako drugačije ne bi bio moguć.

Lankasterova planira da napravi još jedan eksperiment ovaj put sa mozgovima šimpanze. Ovo može da bude teško izvodljivo, s obzirom da su šimpanze zaštićena vrsta. Ali Madelin namerava da nabavi ćelije preko placente koju bi pri rođenju novog majmuna svakako odbacili.

Na drugim mestima organoidi su korišćeni za proučavanje ljudskih bolesti. Za autizam ili šizofreniju, recimo. Ali ova proučavanja nikada nisu urodila nekim većim otkrićem.

Uzmite autizam na primer. Autistična deca nisu u mogućnosti da govore, kako da proučavate ovaj poremećaj na mišu ako miš svakako nikada ne može da govori?

Upoređujući mozgove nastale od kože zdrave osobe i autističnog pacijenta, naučnici su prošle godine uspeli da dokažu da je bolest najverovatnije prouzrokovana neskladom između dva osnovna tipa neurona - eksitatornih i inhibitornih.

- U mozgu zdrave osobe, postoji balans između ova dva tipa, tako da pretpostavljamo da ovaj balans ima veliki značaj za normalno funkcionisanje neurona - kaže Lankaster.

Ali pravo otkriće nije to što laboratorijski mozgovi mogu simulirati ove poremećaje, već to što omogućavaju naučnicima da se vrate u prošlost i otkriju zašto su autistični mozgovi drugačiji.

LEKARI MRZE OVU ČINJENICU O NIKOTINU, ZATO JE I KRIJU OD VAS: On je veoma koristan za jednu stvar!

- Posmatrajući razvoj mozga, možete uočiti kada počinju da se razlikuju u odnosu na one "zdrave" - kaže Madelin.

Mozgovi iz laboratorije nastali su 2013. godine ali danas već postoje hiljade naučnih istraživanja vezanih za ovu pojavu.

Šta nam dakle budućnost priređuje? Nekoliko grupa naučnika radi na usavršavanju mozga, uvode snabdevanje krvlju, tako da mogu još više da porastu. Za mnoge naučnike, pravi cilj je da ove mozgove usavrše da funkcionišu kao pravi. Ali za sad, ovi organoidi su inertni poput potopljenih kokica na koje podsećaju.

(Telegraf.rs / Izvor: BBC)