MRAČNA TAJNA KONC-LOGORA: Priča o Jevrejima koji su mučili Jevreje zbog ljubavi Nemaca (FOTO)

Razvrstavanje Jevreja po dolasku u Aušvic. Radno sposobni na jednu stranu, oni drugi u smrt. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Preporučujemo

Aušvic, novembar 1943. godine, četiri sata i pedeset sedam minuta ujutru. Čak ni svetlost reflektora ne može da razbije gustu jutarnju maglu koja je prekrila logor.

Grupa Jevreja hrli ka svom radnom mestu, jer znaju šta ih čeka ako zakasne i jedan sekund. Ali u toj trci i smanjenoj vidljivosti, jedna žena se sapliće o cipelu one koja trči ispred i pada na smrznutu poljsku zemlju.

Pored nje se istog časa stvara mršavi, žilavi čovek srednjih godina, dobro utopljen za razliku od nje, sa žutom zvezdom na reveru.

Ali, on joj ne pruža ruku. On podiže desnicu u kojoj je bič i udara je posred leđa.

- Ustani! Požuri! - viče, urla iz dna grla.

Kapo, Jevrejin određen da bude nadzornik u logoru nad drugim Jevrejima. Fotografija nastala u Letoniji. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

On je kapo, a kapo nije običan logoraš. Kapo je izabrani logoraš, izabran od strane Nemaca, da im služi i pomaže u kontrolisanju "običnih" logoraša, bilo kao njihov vođa ili vršeći neku administrativnu ulogu, a sve u zamenu za bolji tretman. SS ih zove "Funktionshäftling", što bi se na srpski prevelo kao "funkcionalni zatvorenik".

DVOSTRUKA KORIST

Ogroman sistem nacističkih konc-logora koji je uspostavljen tokom Drugog svetskog rata bio je pod direktnom upravom SS-a, koji je davao gro trupa koje su ga obezbeđivale.

Međutim, to nije bilo dovoljno pa su morali da popunjavaju redove lokalnim pomoćnim odredima, ali i samim logorašima kojima su davali privilegovani položaj.

Razvrstavanje mađarskih Jevreja po dolasku u Aušvic, fotografija iz maja ili juna 1944. godine. Foto: Wikimedia Commons/Yad Vashem

Izraz "kapo" se prvi put pojavio u logoru Dahau, nakon čega se proširio svuda, ali zašto baš "kapo" nije pouzdano utvrđeno. Možda je pozajmica iz italijanskog, gde znači "šef" (i danas ga koristi mafija). Možda je slogovna skraćenica od "Kameradschaftpolizei", što bi značilo nešto kao "drug-policija". Ima ih koji misle i da dolazi od francuske reči za desetara - "caporal".

Uglavnom, kapoi su imali važnu ulogu u funkcionisanju logora, pošto je Nemcima bilo važno da imaju nekoga ko će neprestano nadgledati pritvorenike. A svaki kapo je imao svoju radnu jedinicu ("kommando" na nemačkom), i svi su imali zadatak da teraju svoje ljude da rade, pa makar bili bolesni i gladni.

SS je od ovoga imao dvostruku korist. Prvo, sa sebe su skidali breme jednog vrlo zahtevnog posla, a drugo, unosili su razdor u redove svojih umišljenih neprijatelja.

Logoraši u Bobreku, radnom podlogoru Aušvica, verovatno 1944. godine. Fabrika u kojoj rade je Simensova. Foto: Wikimedia Commons/United States Holocaust Memorial Museum, Photograph #95273

IDEK ISKALJUJE BES

Zbog svoje neobične pozicije, koja je bila izrazito nestabilna, zbog činjenice da su uvek bili u opasnosti da budu zamenjeni nekim ko će biti efikasniji u dodeljenoj dužnosti (nakon čega bi bili vraćeni u barake sa običnim logorašima, što niko od njih nije želeo), kapoi su bili svirepiji, okrutniji i brutalniji prema Jevrejima čak i od samih SS-ovaca, samo da bi im se umilili.

Da bi Jevrejin bio izabran za kapoa morao je da pokazuje znake ozbiljne psihopatije i sociopatije, morao je da bude patološki slučaj. Obično je imao nasilnu kriminalnu prošlost. Istina, neki preživeli Jevreji se sećaju da su im njihovi kapoi pomogli, ali većina je imala jeziva iskustva.

Viktor Frankl u svojoj knjizi "Čovekova potraga za smislom" iz 1946. godine, pominje aušvickog kapoa kojeg su jednostavno zvali "Ubitačni kapo", dok Eli Vizel u nagrađivanoj knjizi "Noć" piše o Ideku, kapou kojeg je takođe sreo u Aušvicu.

Povez koji su oko mišice nosili oberkapoi, Jevreji koji su nadzirali druge Jevreje u logorima tokom Drugog svetskog rata. Foto: Wikimedia Commons/NORLU

- Jednog dana je Idek iskaljivao svoj bes, a ja sam mu se slučajno našao na putu. Skočio je na mene kao divlja zver, tukao me po grudima, po glavi, bacao me na zemlju pa me dizao, opet me udarao još snažnije, dok nisam bio prekriven krvlju. Pošto sam grizao usnu da ne bih jaukao, on je mislio da je moje ćutanje izraz prkosa pa me je udarao sve jače i jače. Iznenada se smirio i poslao me nazad na posao kao da se ništa nije desilo.

BOLJI ŽIVOT

U situaciji u kojoj vidiš da mase tvojih sunarodnika idu u smrt, da ih se izrabljuje dok ne umru, ponašanje kapoa postaje jasnije. Ne može se ni na koji način moralno opravdati, to svakako, ali je barem jasnije. Kapo je uvek živeo bolje od običnog logoraša, bez obzira što je konkretno značenje "boljeg" zavisilo od logora do logora.

"Bolje" je moglo da znači život u toplijim dnevnim i noćnim odajama, više hrane, manje fizičkog rada, ili čak potpuno oslobođenje od takvih aktivnosti. Najvažnije od svega: nada da će preživeti, da neće biti ubijen.

Sovjetski vojnik priča sa decom nakon oslobođenja Aušvica, januara 1945. godine. Foto: Wikimedia Commons/waralbum.ru/173316

U Aušvicu je to značilo posebne sobe u barakama, kvalitetniju odeću, više životnih namirnica koje su im sledovale, i potpunu oslobođenost od ručnog rada, dakle, čist nadzor. Mnogi su uspevali da izdejstvuju sebi cigarete i alkohol, pa čak i neke specijalne prehrambene proizvode koje ni u ludilu ne bi mogli da dobiju.

Što se tiče običnih logoraša, njima je sposobnost da udovolje kapou, ili da mu potkažu nekoga, ili da mu podnesu izveštaj, predstavljalo često tanku liniju između života i smrti.

KAO DA SE NIŠTA NIJE DESILO

Postojale su četiri klase kapoa. "Lagerältester" kao šef logora upravljao je grupama blokova i bio pre svega administrator sa najviše privilegija. "Blockältester" je upravljao jednim blokom, takođe kao administrator, te uglavnom imao privatnu sobu, ili je eventualno delio sa pomoćnikom. "Stubenälteste" je kontrolisao delove baraka, dok je na terenu bio "Oberkapo".

Jevrejska deca u Aušvicu nakon oslobođenja od strane sovjetske Crvene armije. Foto: Wikimedia Commons/waralbum.ru/36511

Kada su stigli saveznički oslobodioci, logoraši su nasmrt pretukli mnoge kapoe, ali su u velikoj većini slučajeva prošli nekažnjeno, kao da se ništa nije desilo, pretvarajući se da su preživeli isti horor kao i svi ostali. Amerikancima je pošlo za rukom da tek nekoliko njih osude posle rata, a ništa uspešniji nisu bili ni Istočni Nemci i Poljaci.

Doduše, Poljaci su jedini koji su osudili neke kapoe i nad njima izvršili zakonske smrtne presude; desilo se to petorici od sedam osuđenika.

Istoričari i psiholozi se i dalje bave ulogom kapoa u logorima. Svi se slažu u dve stvari: prvo, kapo je bio od vitalnog značaja za uspeh logora, i drugo, bio je mešavina oportuniste i čoveka željnog da preživi po svaku cenu. Posebno ako neko drugi mora da je plati.

(O. Š.)