DA LI OVO TREBA I SRBI DA URADE: Italijani dali migrantima napušteno selo, sad je živnulo i sve je obnovljeno (FOTO)
Srednjevekovno selo Riace nalazi se na vrhu brda na italijanskoj južnoj obali, a već više od 15 godina smatraju ga gradom duhova.
GRAD DUHOVA POSTAO PUSTINJA: Ljudi ga napustili pre 60 godina, danas izgleda ovako (FOTO)
Kuće su zapuštene, a škola je blizu zatvaranja. Selo je bilo u opasnosti od nestanka kada su se stanovnici, u toku ekonomske krize, masovno preselili u severnu Italiju, ili u inostranstvo radi posla, prenosi bbc.com.
Sudbina sela Riace se promenila kada su otvorili svoja vrata i uputili dobrodošlicu kontolisanom broju migranata koji sada tu žive i rade u okviru zajednice. Ovu promenu je pokrenuo sam gradonačelnik Domeniko Lućano, koji je uspostavio plan, finansiran od strane italijanske vlade, da se izbeglicama ponude napušteni stanovi. To je pomoglo da se obnove i stanovništvo i ekonomija ovog sela.
- Ne radim ništa više od onoga što smatram da je dobro za našu zajednicu - rekao je Lućano, koji je započeo ovaj program 1998. godine.
- Multikulturalnost, raznovrsnost veština i lične priče koje su ljudi doneli u Riace su napravili revoluciju u mestu koji je postajao grad duhova. Imali smo ljude bez kuća, a isto tako i kuće bez ljudi ovde. Toliko je jednostavno.
Ove godine, magazin Fortune je uvrstio Lućana u 50 najboljih svetskih lidera. Ovo ga stavlja u društvo ljudi kao što su papa Franja, glavni tim Apple-a, Tim Kuk i kanadski premijer Džastin Trudeu.
Oko 450 migranata koji su izbegli iz više od 20 zemalja izvan Evrope, sada žive u Riacu i čine četvrtinu populacije ovog sela. Naravno, postoje neke tenzije između njih i lokalnog stanovništva, a i pored toga Lućano je zadobio dovoljno poštovanja da je sada u toku njegov treći gradonačelnički mandat.
Neka deca koja su rodom iz Etiopije, a odrasla su u Riacu, sada tečno govore italijanski, kao i engleski i njihov maternji jezik.
Ipak, ne govore svi stanovnici tako dobro italijanski jezik. Na primer, Tahira koja je došla iz Avganistana otkako je došla u Riace naučila je da se bavi vezenjem od druge stanovnice. Sada radi kao njen pomoćnik i usput usavršava svoje jezičke veštine. Njen posao se nalazi u okviru programa za evropske integracije azilanata.
- Ono čemu se nadam da će se zaključiti iz ove priče je širenje humanosti, nade i antirasizma širom sveta - rekao je gradonačelnik.
- Drugi bi trebalo da vide kako je pružanje dobrodošlice migrantima moguće, a isto tako i korisno za zajednicu. Ova politika dala je selu nastavak i produžetak života i nije izazvala nikakav rat, ksenofobičnu histeriju ili lažne spekulacije. Ljudima su pružene na uvid nove vrednosti - dodao je.
Lokalno finansiranje podstaklo je otvaranje zanatskih radionica u kojoj migranti, kao što je na primer Ravda, može da zaradi platu baveći se zanatima koji su polako počeli da odumiru. Turisti kupuju ručno pravljene suvenire.
- Ne osećam se kao stranac ovde u Riaceu - kaže Ravda, koja je pre pet godina stigla tu sa mužem i petogodišnjom ćerkom, i dodala: - Ovo je nov život za našu malu porodicu. Moja deca ne bi mogla da idu u školu u Somaliji. Sada se osećam jako srećno što svojoj deci mogu da pružim budućnost. Oni će odrasti u građane sveta.
Jednu radionicu drži italijanski grnčar Franko i on govori sledeće: - Kada sam počinjao naučio sam stare tehnike lokalnih grnčara. Sada kada izlažem svoje radove na međunarodnim sajmovima u mogućnosti sam da podučavam ljude koji dolaze sa svih strana sveta, nadajući se da mogu da im obezbedim veštine pomoću kojih će se zaposliti.
Muž i žena Osajomor i Nikol kažu da su preživeli opasno putovanje preko Mediterana i da ih je napala grupa pobunjenika dok su stajali na plaži, spremni da krenu za Libiju. Žene i deca su se već nalazili na brodu koji je krenuo da isplovljava, a muškarci su se zaštitili od metaka na plaži.
Njihova ćerka Grejs se rodila devet dana nakon što je Nikol stigla u Palermo, na Siciliji.
- Bio sam zabrinut za svoju ženu. Bila je sama na brodu, u šoku i danima nije znala gde se ja nalazim - rekao je Osajomor.
Dolazak tako velikog broja migranata znači da su potrebni ljudi za rad u civilnoj zaštiti, kao što je Luka.
- Ponosan sam na Riace i njenog gradonačelnika, ali isto tako sam zabrinut za budućnost jer veliki broj novih ljudi svakodnevno stiže, a njihove potrebe su velike - kaže Luka i dodaje: - Finansiranje uz ponovno uspostavljanje populacije Riacea rešava problem napuštenih kuća i daje selu atmosferu novog života. Naravno, postoje kulturni problemi i nisu svi stanovnici spremni da pruže dobrodošlicu.
Isto tako se nije svaka izbeglica lako prilagodila. Izbeglicu iz Gambije, Šerifoa, spasila je italijanska obalska straža pre oko 10 meseci i smestili su njega i njegovu ženu u gornjem delu Riacea. Iako su lepo primljeni, on ima problem da nađe stalan posao, a trebnutno se bavi prodajem stvari turistima na plaži.
- Ovde nema posla, a ono što dobijam od države nije dovoljno za mene i moju ženu - kaže Šerifo.
- Naišli smo na dobrodošlicu, ali ovde postoji manjak zapošljavanja, a to se odnosi i na lokalno stanovništvo i na izbeglice. Ja se trudim da opstanem i preprodajem stvari koje moja žena kupi po manjoj ceni od drugih prodavaca, ali ne znam zašto ovde nema puno turista - dodao je.
Sa druge strane, za neke je Riace siguran raj.
- Posle dugog i teškog putovanja, srećna sam što sam ovde. Bilo je vrlo opasno i strašno sam se plašila za svoju ćerku - govori 25-godišnja Ester koja je stigla iz Nigerije.
- Zahvaljujući Riaceu i njenom gradonačelniku, moja ćerka je dobila šansu za bolju budućnost - istakla je Ester.
Na kraju, šta je to što Riace čini drugačijim od ostalih mesta na svetu? Migranti odgovaraju da je ključ svega gradonačelnik ovog mesta.
- On je imao viziju oživljavanja svog mesta i pokazao je inicijativu da novi stanovnici osećaju da su dobrodošli - kaže Manos Moshopulos, direktor kancelarije za inicijativu otvorenog društva Evrope.
- Model koji postoji u Riaceu izbeglicama nudi mogućnost da učestvuju u svom novom društvu, oslobođeni ekstremnih ekonomskih i socijalnih pritisaka sa kojima su ranije morali da se suočavaju kako bi preživeli. Migranti su dobili priliku da se fokusiraju na inkulziju u novo društvo, na učenje jezika, interakciju sa lokalnim stanovništvom i stvaranje veština pomoću kojih će sebi izgraditi bolju budućnost.
(Telegraf.rs / Izvor: bbc.com)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Tadija
Pa da nam se nakote ko Šiptari... I traze svoju drzavu!
Podelite komentar
Maverick
Kad bih se ja pitao,ja bih u ta napuštena sela uselio mladez iz domova koja nemaju nikog i nemaju nista.Tako bi imali kolko tolko za jedan novi početak,a nikako ove što ste naveli u tekstu!
Podelite komentar
Poli
Nikako,ako već hoćete da delite delite našim ljudima ima ko bi živeo na selu samo malo da mu se pomogne
Podelite komentar