OTKRIVENA TAJNA DREVNIH BIBLIJSKIH SPISA: Pronađeni su pre 46 godina, a sada se saznalo i šta znače (FOTO)

Stručnjaci su pomoću novog kompijuterskog programa po prvi put doslovno "odmotali" stari, ugljenisani svitak biblijskog teksta, piše New York Times. Reč je o najranijem tekstu Biblije koji su koristili Hebreji, to jest jednom njegovom delu pronađenom 1970. godine u sinagogi kod En-Gedija, na zapadnoj obali Mrtvog mora.

Preporučujemo

KONAČNO REŠENA VELIKA MISTERIJA BIBLIJE? Pronađeno antičko groblje koje će ispraviti nepravdu u Svetoj knjizi (FOTO)

Spisi se sastoje od prva dva poglavlja Knjige Levitskog zakonika, a suglasnici u njemu su identični onima u Mazoretskom tekstu koji se smatra autentičnom verzijom hebrejske Biblije i koji su Jevreji koristili još u srednjem veku. Taj tekst se koristio i kao jedan od osnovnih izvora za prevod Starog zaveta u različitim protestantskim verzijama Biblije.

Najpoznatiji Spisi iz Mrtvog mora su oni pronađeni u pećini kod Kumrana između 1946. i 1956. godine, a sadrže verzije biblijskog teksta vrlo slične Mazoretskom tekstu, ali sa malim razlikama. Ovaj tekst nađen kod En-Gedija je ipak potpuno identičan ovoj ranoj hebrejskoj verziji Biblije.

Emanuel Tov, stručnjak za Spise iz Mrtvog mora koji radi na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu oduševljen je otkrićem:

- Nikada nismo pronašli nešto ovako zapanjujuće. Ovo je najraniji dokaz tačne forme srednjevekovnog teksta. No, to nam još uvek ne govori kakav je bio originalni tekst, nego samo da je srednjevekovna verzija jako, jako stara - kazao je Tov, osvrćući se na Mazoretski tekst.

ARHEOLOZI NA PRAGU SENZACIJE: Pronađeni tragovi kada su stvarno napisani biblijski tekstovi (FOTO)

Iako starost spisa iz En-Gedija nije precizno utvrđena, metoda utvrđivanja starosti ugljem C-14 kaže da je kopiran oko 300. godine, ali stil spisa sugeriše da potiče iz 100. godine, s čim se slaže i Emanuel Tov. Sam program pomoću kojeg je pročitan svitak, još uvek zarolan i u veoma krhkom stanju da bi se mogao otvoriti, a da se ne raspadne, razvijao je kompijuterski stručnjak V. Brent Seils sa univerziteta u Kentakiju.

Foto: Profimedia, Uppa entertainment

Seils je poslednjih 13 godina radio na metodi čitanja prastarih spisa, a ključni napredak postigao je kada je shvatio da uz CT skeniranja spisa, koja otkrivaju tintu na njima, treba prvo tačno rekonstruisati površinu papirusa koji je korišćen u spisima. Vremenom je razvio metodu poznatu kao "virtualno odmotavanje" koja površinu spisa precrta u mozaik malih virtualnih trouglova. Oni se nakon toga povećavaju toliko da se može utvrditi njihovo mesto u spisu, a mrlje od tinte, tj. slova, se dodaju na pripadajuće mesto u strukturi. Na kraju kompijuter celu 3D strukturu pretvori u 2D zapis.

Osim čitanja starih biblijskih spisa ova metoda mogla bi otkriti i šta piše u zaspisima koji su pronađeni u rimskom gradu Herkulanumu koji je 79. godine uništen u erupciji Vezuva.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)