Amerika će birati između dva zla na izborima, ali je ovo ubedljivo najgori američki predsednik (FOTO)

U toku je kampanja za predsedničke izbore u SAD koji će se održati 8. novembra, a kako mnogi navode, građani će na njima birati između dva zla - za Hilari Klinton ili Donalda Trampa. Ipak, postoji jedan bivši američki predsednik koji je bio gori od svih svojih prethodnika i naslednika.

Preporučujemo

KO MANJE MRZI SRBE: Šta je o Srbiji govorila Hilari Klinton, a šta Donald Tramp

Pre nego što su bili poznati kadidati za ovogodišnju predsedničku trku, mnogi su etikete najgorih ljudi koji su vodili zemlju prepisivali Džordžu Bušem Mlađem i Baraku Obami. Ali, za sve njih postoji i uteha da nisu oni najgori, a to je bivši američki predsednik Džejms Bjukenan, 15. predsednik SAD.

Bjukenan se rodio u Pensilvaniji kao drugo od desetoro dece u porodici irskog porekla. Tamo se školovao za pravnika, a od 1812. bavio advokaturom.

Kada je izbio anglo-američki rat, Bjukenan se prijavio kao dobrovoljac i služio u obrani Baltimora. To mu je kasnije poslužilo u političkoj karijeri, koju je započeo kao zastupnik Federalističke stranke u pensilvanijskoj državnoj skupštini.

Foto: Wikipedia / From Brady daguerreotype (Mathew Brady)

Iako je Ostendski manifest izdat u skladu s južnjačkim interesima - koje su uz pomoć ekspanzije u Latinsku Ameriku i stvaranje novih robovlasničkih država nastojale da održe ravnotežu sa slobodnim državama na severu, Bjukenan u severnjačkoj javnosti nije bio toliko kompromitovan da bi ga se shvatilo kao južnjačkog simpatizera. Zbog toga je na demokratskoj izbornoj konvenciji 1856. godine lako pobedio Pirsa i kao temelj svoje platforme istakao ignorisanje pitanja ropstva, koje je po njegovom mišljenju bilo "tehničko", a ne načelno. Bjukenan je držao kako za njega nije nadležna federalna vlast, nego države-članice, odnosno, ako dođe do nekakvog spora, Vrhovni sud.

Bjukenanu se na izborima po prvi put suprotstavila novostvorena abolicionistička Republikanska stranka i njen kandidat Džon Fremont. Iako je dobila veliki broj glasova, prevagu je na kraju odneo Bjukenan, najviše zahvaljujući tome što je Jug čvrsto stajao iza demokrata, dok su Severnjaci bili podeljeni između republikanaca i anti-imigrantske Američke stranke i njenog kandidata Milarda Filmora. Tome je doprinela i kampanja koja je Bjukenana prikazala kao umerenog Severnjaka, koji će biti u stanju da spreči secesiju i mogući rat između država.

Odmah pri Bjukenanovom stupanju na dužnost pokazalo se da neće biti tako. Vrhovni sud je doneo kontroverznu Dred Skot odluku kojom je priznata robovlasnička prava na novoosvojenim teritorijama. Bjukenan je vrlo brzo u severnjačkoj javnosti optužen da je bio jedan od ključnih ljudi u toj odluci, odnosno da je za nju lobirao među severnjačkim sudijama. Bjukenanu se isto tako počelo zamerati pristranost prema robovlasničkoj frakciji u Kanzasu, čiju je vlast mislio da prizna usprkos postojanju suparničke abolicionističke frakcije. Za Dred Skot govore da je jedna od najgorih odluka suda ikada dosad.

Foto: Wikipedia / John Wood

Bjukenanu je ipak najviše naškodila velika ekonomska kriza 1857. godine. Dok su industrijske države na Severu teško pogođene, dotle se na agrarnom Jugu gotovo nije ni osetila. To je dalo zamah tamošnjim sve radikalnijim političarima koji su zagovarali secesiju, držeći da im oslanjanje na severnjačke političare i federalnu vladu donosi više štete nego koristi.

Na Severu je, pak, politika popuštanja Južnjacima izazivala sve veće nezadovoljstvo, jer se smatralo da je politički uticaj Juga nije u skladu s njegovom ekonomskom moći i udelu u stanovništvu SAD. To se najbolje pokazalo na izborima za Zastupnički dom Kongresa 1858. godine. Iako praktički nije postojala na Jugu, Republikanska stranka je zahvaljujući podršci među severnjačkim glasačima osvojila većinu. To je i demokratske vođe, kao Stivena A. Daglasa, uverilo da je popuštanje južnjačkim političarima postalo kontraproduktivno.

Bjukenan je pak ostao pri stavu da se interesi Juga moraju štititi po svaku cenu, te je s Daglasom došao u sukob. Poslednje dve godine njegovog mandata su obeležene paralizom zakonodavne vlasti, i sve radikalnijom atmosferom. Mnogo ljudi je ostalo bez posla, velike kompanije i bogati ljudi su bankrotirali, a hiljadama ljudi su poništavani krediti i imovina zbog čega će on biti upamćen u američkoj istoriji, i to po lošem vođenju države. Bjukenan je, u skladu s obećanjem na inauguraciji, odlučio da se ne kandiduje ponovno za predsednika. U međuvremenu su južnjački političari zauzeli stav da će izbor republikanskog predsednika od strane južnih država biti smatran kao dovoljan razlog za već uznapredovale planove o otcepljenju.

Foto: Wikipedia / Library of Congress

Godine 1860. Demokratska stranka se na izbornoj konvenciji u Čarlstonu rascepila na severnu i južnu frakciju. Severnjaci su za predsedničkog kandidata odabrali Daglasa, a Južnjaci Bjukenanovog potpredsednika Džona K. Brekinridža. Taj je raskol osigurao da najviše glasova i elektora dobije republikanac Abraham Linkoln.

(Telegraf.rs)