Porodica Jelčić gaji ovo zdravo voće i za njih je ono pravo zlato: Prave od njega sve i svašta, donosi im ogromne pare

 ≫ 
  • 3

U naselju Krvavac nedaleko od Metkovića udomaćila se ova egzotična biljka kao da je tu prisutna već stotinama godina. Raste na plantaži porodice Jelčić i donosi dobar rod. Nije zahtevna za uzgoj, a ima tržište, dakle, i sigurnu prodaju. Crne bobice, najsličnije ribizli ili borovnici, za kojima vlada pomama u čitavom svetu zbog njihovih lekovitih svojstava, pažljivo se beru i pripremaju za preradu. Tu je na delu prisutna prava ekološka proizvodnja.

Aronija je u Srbiji "tajno" gajena još pre 40 godina, a NEĆETE VEROVATI U KOJE SVRHE JE KORIŠĆENA (FOTO)

Sibirska aronija se inače često naziva i super voćem ili vitaminskom bombom zbog svojih nutritivnih vrednosti i antioksidansa te uspeha u lečenju karcinoma, dijabetesa, kao i kardiovaskularnih bolesti.

Hektar aronije upravo je ovih dana dospeo za berbu. Neugledni grmići puni crnih bobica nikli su u okruženju stabala mandarina, koje takođe treba obrati. Na plantaži je 1.700 grmova aronije, na kojima će se ove jeseni ubrati oko sedam tona kvalitetnih plodova. Što se ne preradi u sok ili pekmez, koristi se za čaj.

Aronija se sporo bere jer je plod sitan i to je jedina mana ovog uzgoja. Spretan berač za osam sati rada može ubrati oko 80 kilograma aronije, znači osam kilograma po satu.

Ovo voće i povrće NIKADA ne treba da ljuštite! Saznajte zašto

- Sve se ovde radi porodično - kaže vlasnik plantaže Luka Jelčić.

Kad je Luka sa svojom porodicom, ocem i braćom pre tri godine krenuo u sadnju aronije mnogi su se čudili. Malo je ljudi verovalo da u Neretvi može da raste bilo šta osim dinja i mandarina. A aronija raste na svim vrstima tla, ne smeta joj podzemna voda, pa je idealna biljka za neretvansku dolinu.

Foto: Telegraf Foto: Telegraf

Zanimljivo je da su Jelčići nasad mandarina doslovno zamenili nasadom aronije. Početni ulog nije velik. Za pripremu zemlje, kupovinu sadnica i sadnju utrošili su oko 5.400 evra. A kako se plantaža razvijala, ove jeseni su nabavili nabavili modernu liniju za proizvodnju soka koja može služiti za ceđenje i drugog voća.

OVAKVE lubenice nikada niste videli, a kamoli PROBALI! Kad čujete koliko koštaju, POLUDEĆETE! (VIDEO)

Prošle godine su Jelčići proizveli i prodali 3.300 litara soka od aronije. Sve se prodalo na kućnom pragu jer su ljudi prepoznali kvalitet domaće ekološke proizvodnje. Ove jeseni namjeravaju iscediti oko 5 hiljada litara kvalitetnog soka koji će se izvoziti i u Slovačku.

Foto: Telegraf Foto: Telegraf

Plod aronije nije baš ukusan, ali je prava vitaminska bomba. Bobice su dosta oporog, nejestivog ukusa. Ali sok i pekmez su nešto sasvim drugo, pa se aronija stoga uglavnom prerađuje, a osim klasičnih proizvoda, Jelčići ove jeseni planiraju i proizvodnju praha i kapsula od aronije. Reč je o dodatku ishrani za sportiste.

U OVOM POSLU SU VELIKE PARE: Uzgajanjem ove voćke možete da zaradite do 13.000 evra

Što se proizvede to se i proda, a da se proizvede i duplo više moglo bi se bez ikakve muke prodati. Trgovački centri doslovno vape za domaćom ekološki proizvedenom aronijom i prerađevinama od aronije, posebno pekmezom i sokom.

Neposredno nakon branja, aronija se skladišti u posebno izrađenom kalupu gde se odvaja sok od komine. Tako je sok koji se dobija od aronije najboljeg kvaliteta, bez dodataka šećera i konzervansa. Zatim se sok puni u staklene boce, a vrlo važan korak u tom postupku je brzo hlađenje soka što je ujedno i završni čin proizvodnje.

Kao retko koja biljka, aronija nema prirodnih neprijatelja, pa se ova biljka uopće ne prska. Tako zapravo postaje voće budućnosti i u dolini Neretve, jer bez obzira koliko se intenzivno sadila, njena cena će biti uvek veća u odnosu na drugo voće, posebno mandarine, pre svega zbog njene ljekovitosti i nutritivne vrednosti.

(Telegraf.rs/Moja Hercegovina)

Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Više sa weba

Komentari

  • milan

    13. april 2017 | 15:56

    stvarno vec je dosta,hvaljenja neceg stranog a da u zaborav pada domace i mnogo vrednije,evo primera,dren,glog,dud pa cak i trnjina,oni koji se razumiju u ishranu i hrannjive vrednosti plodova potvrdice

  • Aranđel

    13. april 2017 | 10:56

    Ovo na slici su trešnje, a ne aronija.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA