POSLEDNJI IZVEŠTAJ O STANJU NA ZEMLJI ZABRINUO I NAJVEĆE SKEPTIKE: Crni dani sve bliži, samo JEDNA stvar može da spasi svet

Porast temperature okeana "najveći je izazov naše generacije" koji menja konstituciju morskih vrsta, smanjuje ribolovna područja i počinje da širi bolesti među ljudima, piše u dosad najsadržajnijoj analizi o zagrevanju okeana.

Preporučujemo

POČELO JE NOVO LJUDSKO DOBA: Naša planeta dobila je još jednu epohu, OVO su njene karakteristike

Okeani su već apsorbovali ogromne količine toplote zbog povećanja emisija gasova, a to je uticalo na gotovo sve morske vrste, od mikroba do kitova, kaže izveštaj Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) u čijem je stvaranju učestvovalo 80 naučnika iz 12 država.

SRBIJA ĆE ZBOG GLOBALNOG ZAGREVANJA OSTATI BEZ PČELA: A evo šta to strašno donosi!

Značajne promene koje se događaju u okeanima počinju da utiču i na čoveka.

IUCN report includes recommendation to expand protected areas of ocean to help address threat of climate change https://t.co/8ZXCnORZdz

— The Kermadecs (@thekermadecs) 07. септембар 2016.

- Zbog domino efekta mnogi za čoveka važni sektori se nalaze pod pretnjom, kao što su ribarski pojasevi, život na obalama, upravljanje rizikom na obalama, zdravlje i obalni turizam - navodi se u izveštaju.

- Ono čemu trenutno svedočimo nalazi se van moći našeg uticaja. Ukupna slika budućnosti poprilično je crna - kaže Den Lafoli, jedan od glavnih autora studije.

NA IVICI SMO PONORA: Ovako će život na Zemlji izgledati za 100 godina!

- Verovatno nismo ni svesni našeg ukupnog uticaja na okeane. Jednostavno ne cenimo ono što oni znače za nas - tvrdi on.

Površinski sloj okeana debljine nekoliko metara ugrejao se za 0,13 stepeni Celzijusa od početka 20. veka, a procenjuje se da će do kraja 21. veka temperatura porasti za još 1-4 stepena Celzijusa.

NOAAResearch: RT NOAAFish_GARFO: New #IUCN report on ocean warming impacts on marine turtles and pelagic tunas #NO… pic.twitter.com/mP6TMRMfnI — William Berrington (@VBB_innovation) 07. септембар 2016.

Okean je apsorbovao 90 odsto viška toplote koju je stvorila čovekova aktivnost. Da je ista količina toplote koju je upila dva kilometra debela površina okeana otišla u atmosferu, površina Zemlje bi se tokom prošlog veka ugrejala za neverovatnih 36 stepena Celzijusa, a ne za jedan stepen.

PRIBLIŽAVA NAM SE SMAK SVETA: Ova godina je najtoplija u istoriji, situacija je alarmantna

U izveštaju se navodi da bi toplija voda mogla da otključa milijarde tona smrznutog metana s morskog dna i pusti ih u atmosferu što bi "skuvalo" Zemljinu površinu. Globalno zagrevanje već tera morske životinjske vrste da menjaju svoje ponašanje što dovodi do bežanja životinja ka hladnijim predelima oko polova. Ribe koje žive na severnom Atlantiku, kao što su inćun, haringa i skuša, već sada napuštaju svoja staništa i kreću se severnije u želji da pronađu bolje mesto za život.

New @IUCN report shows a complex story of change in the ocean: https://t.co/TaIBFFUpwh #climatechange #ActOnClimate pic.twitter.com/wsNsZwp8az

— AlaskaWild (@alaskawild) 07. септембар 2016.

Kretanje riba uveliko će uticati i na živote 4,3 milijarde ljudi koji se oslanjaju i na ribu koju koriste u ishrani. Tako bi u jugoistočnoj Aziji prinos od ribarenja mogao da padne za skoro trećinu do 2050. godine ako se emisije štetnih gasova ne smanje. Osim toga, čoveku prete i bolesti koje će se lakše širiti zbog toplijih okeana, kao što su kolera i trovanje hranom usled povećanja bakterija u vodi, a treba spomenuti i da će se broj razornih uragana povećati zbog povećanja energije u okeanima i atmosferi.

IUCN warns: Warming of oceans could be humanity's 'greatest hidden challenge' https://t.co/hoYLuX2m6u via @Independent @IrishWater — GEAIreland (@GEAIreland) 07. септембар 2016.

IUCN-ov izveštaj preporučuje proširenje zaštićenih okeanskih područja kao i smanjenje emisija štetnih gasova.

"HAARP JE ORUŽJE KOJE IZAZIVA ZAGREVANJE, SRBI ĆE OVO PLATITI ŽIVOTIMA": Da li je ovo najluđa TEORIJA ZAVERE na svetu?

- Jedini način da očuvamo raznovrsnost morskog života i zaštitnički kapacitet okeana jeste da značajnije i brže smanjimo emisije štetnih gasova - kaže direktorka IUCN-a.

(Telegraf.rs / Avaz.ba / Guardian.co.uk)