DECA ŽELJNA KRVI DRUGE DECE: Muče svoje žrtve, a onda ih ubijaju i uživaju u njihovim jaucima (VIDEO) (FOTO)
Priče o maloletnim ubicama prestravljuju i ujedno fasciniraju svakoga ko ih pročita, ali ni stručnjaci ne mogu da se odluče da li je za ubistva koja oni počine "kriva" njihova priroda ili odgoj.
Deca retko ispoljavaju sposobnost da izvrše ozbiljan zločin, a još ređe se dešava da to bude ubistvo. Upravo zato, slučajevi u kojima se to dogodilo ostaju u našoj svesti dugo pošto se završe suđenja njihovim akterima.
Oduzimanje tuđeg života je nešto za šta motiv ostaje nejasan i kod odrasliih ubica, a kamoli dece, ali sudeći po onome što se zna o monstrumima u telu mališana uglavnom je u pitanju naopaka potreba za dokazivanjem nadmoći ili patološka radoznalost, odnosno želja da se sazna kakav je osećaj ubiti nekoga.
DEČAK OSUĐEN NA PET GODINA ZATVORA! Kada vidite šta je uradio, shvatićete da je i to malo
Predstavljamo vam desetoro dece koja su bila kadra da učine tako nešto, iako je najstariji od njih imao 15 godina.
1. Erik Smit (12)
Dok je vozio svoj bicikl po njujorškom kraju u kom je živeo, Erik je naišao na četvorogodišnjeg Dereka Robija, koji se sam šetao ulicom. Smit ga je odvukao do obližnjeg šumarka, zadavio ga, bacio na njegovu glavu dva velika kamena, a potom mu unakazio telo granom drveta.
Osuđen je na maksimalnu kaznu zatvora koja je sudiji tada bila na raspolaganju za maloletne ubice, a koja je iznosila od devet godina zatvora, do doživotne robije.
Od 1993. godine, kada se dogodilo ovo stravično ubistvo, pa do 2001. njemu je osam puta odbijen zahtev za uslovno puštanje na slobodu, a naredni put biće razmatran 2018.
Prilikom obraćanja sudskoj komisiji 2005. godine, Smit je naveo da je zlostavljan u porodici, što ga je učinilo nasilnikom.
Međutim, stepen odsustva bilo kakve emocije dok je to izgovarao, naveo je sudske veštake psihologe da zaključe kako Erik nikada neće biti spreman za rehabilitaciju i vraćanje nazad u društvo.
2. Lajonel Tejt (12)
Ovaj tinejdžer je najmlađi američki državljanin koji je ikada osuđen na doživotnu kaznu zatvora, bez mogućnosti da ikada bude uslovno pušten na slobodu.
Kada je ostao nasamo sa šestogodišnjom Tifani Junik, koju je čuvala njegova majka Ketlin Groset, nakon 45 minuta prijavio je da Tifani ne diše, jer je udario njenom glavom o sto.
Povrede nesrećne devojčice odavale su "malo" drugačiji tok događaja: na osnovu pocepane jetre, napuknute lobanje, polomljenog rebra i otečenog mozga, tužilac je naveo da njene povrede pre odgovaraju padu sa trećeg sprata, nakon čega se ispostavilo da je Tejt skakao po šestogodišnjakinji sve dok nije podlegla povredama.
Ipak, osuđivanje njega na tako strogu kaznu izazvalo je brojne kontroverze, među kojima je prevagnula činjenica da pre izricanja presude nije izvršena kompletna procena mentalnog stanja optuženog.
Zbog ovoga je 2004. njegova kazna preinačena, pa je posle pet godina zatvora (ubistvo je izvršio 1999.) premešten, na još godinu dana, u kućni zatvor, a posle toga na uslovnu kaznu u trajanju od deset godina.
Po izlasku na slobodu, Lajonel je, očekivano, nastavio sa kršenjem zakona, a trenutno služi zatvorsku kaznu od 10 godina.
3. Džošua Filips (14)
Prema njegovoj verziji događaja iz 1998., ovaj dečak iz Džeksonvila, na Floridi, igrao se svojom košarkaškom loptom, kada je slučajno pogodio osmogodišnju Medl Klifton u glavu.
Plašeći se reakcije svog oca, pošto je devojčica bila sva krvava, Filips se uspaničio, pa ju je udavio telefonskim kablom, i izbo 11 puta nožem.
Njeno telo sakrio je ispod svog vodenog kreveta, gde ga je njegova majka našla nedelju dana kasnije.
Uprkos tome što obdukcijom nije utvrđeno da je devojčica bila silovana, njen leš nađen je bez donjeg dela odeće.
Iako nije imao prethodnu istoriju krivičnih dela, Džošua je na sudu tretiran kao odrastao, a za prvostepeno ubistvo koje mu se stavljalo na teret osuđen je na doživotni zatvor, bez mogućnosti puštanja na uslovnu slobodu.
4. Kreg Prajs (15)
Do svoje 16. godine ovaj tinejdžer nije postao običan ubica, već serijski: u svom komšiluku u Roud Ajlendu, ubio je četvoro ljudi.
Kada je imao 13 godina, Džošua je 1987. upao u kuću dva broja niže u svojoj ulici i 58 puta nožem izbo Rebeku Spenser (28), koja je potom preminula.
Policija ga nije dovela u vezu sa ovim ubistvom, sve dok tri godine kasnije nije počinio naredna tri, pa priznao i to prvo.
Nadrogiran marihuanom i LSD-em, Prajs je, i ovog puta, otišao kod svoje komšinice Džoan Hiton (39) i više od 30 puta izbo nju i njene dve ćerke Dženifer (10) i Melisu (8).
Posle užasavajućih dokaza iznetih pred sudom, a prema kojima je ovaj napad bio toliko divljački da su se drške noževa, kojima su žrtve ubijene, u toku ubadanja polomile, a sečiva ostala u njihovim telima, kao i činjenice da ubica nije pokazivao nikakve emocije u vezi sa zločinom, već je imitirao žrtve u umirućim mukama, osuđen je na 25 godina zatvora, jer je odbio da bude podvrgnut daljim psihološkim testovima, plašeći se da bi zbog njihovih rezultata mogao da bude osuđen na doživotnu kaznu.
Ipak, s obzirom na njegovo nasilničko ponašanje koje ispoljava i u zatvoru, sumnja se da će ikada biti pušten na slobodu.
5. Alisa Bustamente (15)
Tinejdžerka iz Misurija, 2009. godine počinila je zločin sličan onom u režiji Erika Smita: devetogodišnju devojčicu iz komšiluka Elizabet Oten, odvukla je u šumu i tamo je zadavila, polomila je vrat i ruke, a potom zakopala.
Problematična Alisa, koja je uz to imala problema sa depresijom, samopovređivanjem i više puta pokušala da se ubije, u svom dnevniku, nakon ubistva, napisala je da je nekoga ubila, a posle kraćeg opisa konstatovala da "ne zna šta oseća povodom toga".
Kasnije je dodala da je osećaj začuđujuć i da pričinjava prilično zadovoljstvo: "Malo sam nervozna i tresem se sada. Okej, sada moram u crkvu".
Suđeno joj je kao odrasloj osobi, pa joj je izrečena doživotna kazna zatvora, uz mogućnost puštanja na uslovnu slobodu, a njema majka ju je na sudu nazvala "zlim monstrumom", napominjući da je mrzi.
6. Džesi Pomeroj (11)
Rođen kao sin ratnog veterana u Bostonu, do svoje 11. godine odveo je više mlađih dečaka u šumu, gde ih je brutalno tukao pesnicama, kaišem i nožem.
1872. uhapšen je, okarakterisan kao mentalno zaostao i poslat u popravni dom, ali se dve godine kasnije vratio u svoju porodicu.
Ubrzo je napao desetogodišnju Meri Kuran, a potom i četvorogodišnjeg Horacija Mulina, i oboje ih ubio. Njihova unakažena i obezglavljena tela kasnije su nađena u podrumu njegove kuće.
Poglašen je krivim za ubistvo i osuđen na smrtnu kaznu vešanjem, ali je dve godine kasnije njegova kazna preinačena u doživotnu robiju, u samici.
7. Vili Bosket (15)
Po uzoru na svog oca, koji je osuđen za dva ubistva, i pre nego što se Vili rodio, još kao mali bio je nasilan, doživljavajući svoje loše ponašanje kao čast, što je podelio i sa socijalnim radnicima, kojima je rekao da želi da bude ubica kao i njegov otac.
Svoja prva ubistva počinio je u odvojenim oružanim pljačkama, kada je ubio troje ljudi, a za ove zločine je izuzetno blago kažnjen: poslat je na pet godina u popravni dom.
Reakcija javnosti na ovu neadekvatnu kaznu dovela je do usvajanja zakona prema kome deci starijoj od 13 godina, za teška krivična dela poput ubistva, može biti suđeno kao odraslima.
Do svoje 20. godine imao je još problema sa zakonom, zbog čega je na smenu bio iza rešetaka i na slobodi, sve dok 1989. nije osuđen na doživotnu kaznu zbog napada i podmetanja požara u zatvoru.
8. Meri Bel (11)
Dan pre svog 11. rođendana, 1968. Meri je namamila četvorogodišnjeg Martina Brauna u napuštenu kuću u Njukastlu, u Engleskoj, a dva meseca kasnije zadavila je trogodišnjeg Brajana Houa.
Njeno detinjstvo bilo je prilično surovo: Merina majka bila je prostitutka, koja je u više navrata pokušala da ubije svoju ćerku, svaki put se trudeći da to izgleda kao nesrećan slučaj: jednom prilikom joj je dala gomilu tableta, ubeđujući je da su slatkiši.
Pored toga, a prema rečima devojčice, majka ju je primoravala i na pružanje seksualnih usluga muškarcima, i to od njene četvrte godine.
U toku suđenja, psihijatri su dijagnostikovali da Meri pokazuje klasične znake psihopatije, a sudija ju je opisao kao opasnu.
Posle služenja kazne zatvora od 12 godina, Belova je puštena na slobodu 1980. od kad živi pod različitim pseudonimima, kako bi zaštitila ćerku koju je u međuvremenu rodila, u 27. godini.
9. Džon Venebls (10) i Robert Tompson (10)
Dvojica dečaka ostali su zabeleženi u istoriji britanskog sudstva kao najmlađe osuđene ubice, kada su oduzeli život dvogodišnjem Džejmsu Bulgeru, 1993.
Oteli su dečaka u tržnom centru u Merzisajdu i odveli ga na železničku prugu, gde su ga mučili: bacali su mu boju u oči, šutirali ga, gađali ciglama i kamenjem, a onda i gvozdenom pločom od 10 kilograma.
Dete je zadobilo toliko povreda, da patolozi nisu mogli da odrede koja - od njih 42 - je bila fatalna.
Pre nego što su otišli, Džejmsovo mrtvo telo ostavili su na pruzi, sa glavom koja je visila s nje, ne bi li ga voz, kada naiđe, prepolovio na pola, što se i dogodilo.
Osuda na po 15 godina zatvora izazvala je burne reakcije, sve dok polemika o njoj nije stigla do Evropskog suda za ljudska prava.
Obojica su pušteni na slobodu 2001. pod drugim identitetom, kako bi bili zaštićeni.
Džon Venebls je, nakon toga, više puta odlazio u zatvor, pod različitim optužbama, među kojima je bilo i onih za rasturanje dečije pornografije.
10. Džordž Stini Junior (14)
Na suđenju koje je trajalo svega nekoliko sati, ovaj tinejdžer iz Južne Karoline osuđen je 1944. godine na smrtnu kaznu, zbog ubistva Beti Džun Biniker (11) i Meri Eme Tejms.
Prema zapisniku sa suđenja, na kom su porotu činili isključivo belci, i to muškarci, dečak je priznao zločin, ali ne postoji nikakav drugi trag te izjave.
2014. godine, 70 godina pošto je Džordž pogubljen na električnoj stolici, čime je postao najmlađi Amerikanac u 20. veku koji je ovako skončao, njegova presuda je posthumno preinačena.
Iako niko nije doveo u sumnju da je tinejdžer izvršio zločin, utvrđeno je da mu nije omogućeno fer suđenje, kao i da je prekršen šesti amandman američkog ustava, koji nalaže da optuženom mora biti obezbeđeno brzo i javno suđenje, kao i da su vlasti dužne da ga obaveste o prirodi i vrsti dela za koje je optužen.
(Telegraf.rs / Mirror.co.uk)
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Petar
Sve ameri bolesni!
Podelite komentar
Ceca
Sto znaci da covek ne postaje ubica i monstrum on se tajav rodi. Ovu bolesnu gamad ne treba nikad ni pustati na slobodu. Drzati ih u okove dok ne skapaju bilesni umovi.
Podelite komentar
brana
O ovom poslednjem detetu Dzordzu je snimljen i film koji pokazuje ono sto cela crna Amerika zna a to je da u juznoj Karolini ni 40-tih kao ni danas nije usorenjen rasizam.Ivog decaka su ekspresno optuzili,osudili i pogubili jajo bi zatvorili slucaj i sacuvali lokalnu belu seljacinu koji je silovao i ubio ove 2 devojcice.Malom je pod pretnjom i batinama iznudjena izjava koju on nije znao ni da potpise a kamoli da sastavi a uzeta je kao njegovi priznanje i to je sve od dokaza!?Zato su 2 decaka Engleza zasluzila upravo njegovu kaznu ali su pustena posle 5 gidina popravnog doma koji je bio kao hotel sa 5 zvezdica.Gledao sam pre 15 dana emisiju o deci ubicama i bio je njihov slucaj,to je nesto najgore sto sam video od sve te poremecene dece.
Podelite komentar