POBEGLA JE IZ ZATVORA, SKRIVA SE NA KUBI VIŠE OD 30 GODINA: FBI nudi 2 miliona dolara za njenu glavu, ali niko neće da je izda (VIDEO) (FOTO)

Za neke militantni radikalista i osuđeni ubica, a za neke velika aktivistkinja za prava Afroamerikanaca u vreme segregacije, Asata Šakur (69) jedna je od retkih begunaca iz američkih zatvora za koje se tačno zna gde živi, a koju FBI, uprkos vrtoglavoj nagradi, nikako ne može vratiti iza rešetaka.

Preporučujemo

UHAPŠEN AMERIČKI ČETNIK: Preko 1.000 policajaca i FBI agenata jurilo ubicu u srpskoj uniformi 48 dana!

Ova žena, poznata i pod imenom Džoen Debora Česimard, već više od tri decenije uspešno se skriva na Kubi, koja uporno odbija da je izruči američkim vlastima.

Odrastajući 50-ih i 60-ih godina, kada su se u SAD Afroamerikanci sve glasnije počeli boriti protiv diskriminacije i segregacije, Šakur se već kao srednjoškolka počela zauzimati za prava Afroamerikanaca.

Vrlo brzo postala je članica skupine Crni panteri (Black Panthers), a posle se pridružila militantnoj organizaciji Black Liberation Army (BLA) koja je sedamdesetih i početkom osamdesetih delovala u SAD, a činili su je uglavnom pripadnici držine Crni panteri.

Foto: Wikipedia/FBI

Svoje ciljeve ostvarivali su oružanim borbama, a njihov potpis stajao je iza niza bombaških napada, oružanih pljački, otmica i ubistava.

U svojoj autobiografiji Šakur je jasno opisala kako je funkcionisala BLA.

– To nije bila centralizovana, organizovana skupina sa zajedničkim vođstvom i zapovednim lancem. Postojale su različite organizacije koje su radile skupa i međusobno su bile nezavisne – pojasnila je strukturu te militantne grupe, čiji su se članovi deklarisali kao antikapitalisti, antiimperijalisti, antirasisti i antiseksisti.

Samu Šakur, koja je ime promenila kad je ušla u organizaciju BLA, vlasti su označile kao “vođu i dušu” te radikalne skupine.

Učestvovala je u više oružanih pljački i napada na policajce, ali slobode je lišena tek nakon sukoba s policijom u Nju Džersiju 1973. Tada se vozila u automobilu s još dvoje istaknutih pripadnika BLA-e, kad ih je zbog razbijenog zadnjeg svetla zaustavila policijska patrola.

Kada je policajac od vozača zatražio vozačku dozvolu, Šakurova mu je bila sumnjiva pa je zatražio i da izađe iz automobila. Policajac je potom ubijen hicima u glavu, a u okršaju je život izgubio i vozač automobila, dok su drugi policajac i Šakur teško povređeni.

Na suđenju je preživeli policajac tvrdio kako je njegov kolega odmah u automobilu ugledao poluautomatsko oružje. Iako im je naređeno da se ne miču, Šakurova se prema tvrdnjama policajaca sagla i posegnula za pištoljem zataknutim za desnu nogu nakon čega je policajcu pucala u rame.

Ranjeni policajac zaklon je potražio iza svog automobila, dok je drugi ostao nepomično da leži.

Teško ranjenu aktivisticu i umirućeg kolegu treći je radikalista odvezao automobilom, a za njima je krenula i policijska potera.

Šakur je u jednom trenutku izašla iz automobila i predala se, dok je potraga za trećim učesnikom oružanog sukoba nastavljena.

Potera je uključivala oko 400 ljudi, helikoptere, potražne pse, a uspešno je okončana nakon 36 sati. Njoj se sudilo zbog više kaznenih dela, a aktivistkinja je uporno tvrdila kako nije pucala u policajca u Nju Džersiju. Njenu odbranu potvrdili su i medicinski veštaci koji su na sudu svedočili da je njena povreda mogla nastati samo dok je držala obe ruke u vazduhu, te da tako povređena nije mogla da puca.

Uprkos tome, Šakur je 1977. osuđena za ubistvo policajca, ali i za još šest drugih krivičnih dela i to na doživotnu kaznu.

– Stidim se što sam uopšte učestvovala u ovom suđenju. Porota je osudila ženu podignutih ruku – komentarisala je Šakur presudu, dodajući da su porotnici rasisti.

Radikalna aktivistkinja nije se mirila s takvom presudom pa je dve godine kasnije, uz pomoć troje članova BLA, pobegla iz strogo čuvanog zatvora.

Naime, njeni istomišljenici uspeli su da u zatvor prokrijumčare pištolj pomoću kojeg su razoružali dvojicu čuvara te ih uzeli kao taoce. Ukrali su i zatvorski kombi u kojem su napustili dvorište zatvora. Odvezli su se do obližnjeg parkirališta gdje ih je čekao novi automobil za beg, a otete zatvorske čuvare ostavili su nepovređene na parkiralištu.

Šakur se pet godina uspešno skrivala u SAD-u po tzv. sigurnim kućama i to zahvaljujući podršci brojnih pomagača. Dok je FBI okolo lepio njene plakate nudeći nagradu za njeno hapšenje, pristalice su nosile natpise „Asata Šakur je ovde dobrodošla“.

Za vreme bekstva, policija je pratila, nadzirala i prisluškivala sve osobe bliske begunki, uključujući i njenu maloletnu ćerku.

Radi sopstvene sigurnosti, Šakur je od svojih pomagača 1984. tražila da je prebace na Kubu gdje je dobila politički azil, a tamo joj se, godinu dana kasnije, pridružila i ćerka. Ubrzo je izdala i autobiografsku knjigu, a 1993. je napisala i drugu knjigu.

Koliko SAD snažno želi da Šakur vrati u američki zatvor, govori i činjenica da je guverner Nju Džersija 1997. javno od pape Ivana Pavla II zatražio da prilikom svoje posete Kubi kod Fidela Kastra lobira za njeno izručenje.

Američka vlada navodno je čak htela da povuče embargo protiv Kube u zamenu za izručenje 90-ak političkih begunaca među kojima je bila i Šakur. FBI ju je 2005. uvrstio na listu “domaćih” terorista i ponudio nagradu od milion dolara za informaciju koja će dovesti do njenog hapšenja.

No, niko nije bio spreman da je izda.

Na obeležavanju 40. godina od incidenta u Nju Džersiju, FBI ju je uvrstio na popis najtraženijih terorista i to kao prvu ženu u tom društvu. Istoga dana povećana je i nagrada za “njenu glavu” s milion na dva miliona dolara, ali, uprkos tome, Šakur i dalje mirno živi i radi na Kubi.

(Telegraf.rs / Vecernji.hr)