RUSKI HRAM OD KOJEG ZASTAJE DAH: Deluje kao prizor iz bajke, a nije, stvarno postoji! (FOTO)

 ≫ 
  • 6
Pogled na sabor Svetih Petra i Pavla u Peterhofu, nadomak Sankt Peterburga. Hram se nalazi na obali Olgine bare. Foto: Wikimedia Commons/Florstein Pogled na sabor Svetih Petra i Pavla u Peterhofu, nadomak Sankt Peterburga. Hram se nalazi na obali Olgine bare. Foto: Wikimedia Commons/Florstein

Sabor Svetih Petra i Pavla nalazi se u Peterhofu, "ruskom Versaju", na obali Olgine bare, nadomak Sankt Peterburga, i pripada toj eparhiji Ruske pravoslavne crkve.

Inicijativa za njegovu gradnju pojavila je 1892. godine; razlog je ležao u tome što uprkos velikom broju crkava, Peterhof nije imao ni jedan hram koji bi mogao da primi veći broj parohijana, stalnih žitelja ovog grada koji je zapravo "predgrađe" nekadašnje imperijalne prestonice.

Preko ministra Voroncova-Daškova peticija je došla do cara Aleksandra III, i upravo je Njegovo Imperatorsko Veličanstvo odlučilo da hram smesti na mesto od čije bajkovitosti zastaje dah.

Takođe, sam imperator lično je imenovao arhitekte koji će na projektu raditi, a sve je finansirano novcem Ministarstva Imperatorskog Dvora (kasnije će ova bogomolja biti i priključena dvorskoj kancelariji).

Pogled izbliza na sabor Svetih Petra i Pavla u Peterhofu, nadomak Sankt Peterburga. Hram se nalazi na obali Olgine bare. Foto: Wikimedia Commons/Florstein Pogled izbliza na sabor Svetih Petra i Pavla u Peterhofu, nadomak Sankt Peterburga. Hram se nalazi na obali Olgine bare. Foto: Wikimedia Commons/Florstein

Već 1894. godine počeli su pripremni radovi, a gradnja je trajala četiri godine. Kada je završena, bile su potrebne još tri za malterisanje, dekoraciju fasade te uvođenje grejanja i ventilacije. Konačno, još dve godine trajalo je unutrašnje oslikavanje i radovi na ikonostasu.

Rezultat je maestralan. Pogled na ovu crkvu izgleda kao prizor iz bajke. Ona sama je kao iz bajke, i mesto na kojem je smeštena je kao iz bajke. Oko hrama - sagrađenog u neoruskom stilu koji se pojavio u drugoj polovini 19. veka kao proces oživljavanja pre-peterinske, tradicionalne ruske arhitekture - nalazi se plato na kome su i zdanja crkveno-parohijske škole, kotlarnica i trafostanica. Sama crkva može da primi 800 ljudi. Svečano je osveštana 25. juna 1905. godine, uz prisustvo carske porodice.

Nakon Oktobarske revolucije crkva je nastavila da radi, sve do 1938. kada su je staljinističke vlasti zatvorile; čak se pričalo i da će je srušiti, ali se to srećom nikada nije dogodilo.

Sabor Svetih Petra i Pavla u Peterhofu, nadomak Sankt Peterburga. Foto: Wikimedia Commons/Florstein Sabor Svetih Petra i Pavla u Peterhofu, nadomak Sankt Peterburga. Foto: Wikimedia Commons/Florstein

Istina, tokom Opsade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu crkva je teško stradala, da bi posle oslobođenja bila korišćena kao stovarište, ali je barem ostala tu gde jeste, nije svaki njen trag uklonjen. Da se to desilo mi sada ne bi imali prilike da gledamo ovu lepotu.

1957. godine, međutim, jeste srušena kamena kapela prepodobnog Josifa Pesnopisca koja je podignuta još 1868. godine u njenoj blizini, i koja joj je bila pridružena.

Sedamdesetih godina je označena kao istorijski i kulturni spomenik, a tokom naredne decenije izvršena je njena delimična obnova. 1989. godine zdanje je vraćeno Crkvi, a restauracija je dovršena, tako da je patrijarh moskovski i sve Rusije Aleksej II mogao da je osvešta ponovo 9. jula 1994.

(O. Š.)

Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Više sa weba

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA