ON ŽIVI SAM NA RAJSKOM OSTRVU I ČUVA GA 27 GODINA: Ali sada žele da ga proteraju odatle (FOTO) (VIDEO)

Više od 30.000 ljudi je potpisalo peticiju na internetu da čuvar čuvene ružičaste plaže to i dalje ostane.

Preporučujemo

OVO JE NAJOPASNIJE OSTRVO NA SVETU: A kada vidite zašto slediće vam se krv u žilama (VIDEO)

Budeli je ostrvce u Tirenskom moru, površine 1,6 kilometara kvadratnih, u arhipelagu uz obale Sardinije koji obično nazivaju po najvećemu od tih ostrva, La Madaleni, gde je dugo bio italijanski "Alkatraz" - zatvor iz kojeg je bilo teško pobeći, i koji je bio nesuđeno selo sastanka na vrhu G8, prebačenoga naprasno u zemljotresom razorenu L’Akilu. Budelli je smešten severoistočno od severnog rta Sardinije, nasuprot Korzici.

Ima jedno od prirodnih čudesa: ružičasti pesak, koje se uvek nađe na popisu desetorih najčudesnijih plaža na svetu. Na tom je žalu Mikelanđelo Antonioni snimao "Crvenu pustinju".

Foto: Flickr/Christoph Sammer

I zbog toga, a i zbog veoma bogatog podvodnog sveta, taj je arhipelag proglašen italijanskim nacionalnim parkom. A prvi potez države kao vlasnika mogao bi biti - tako se barem boje zainteresovani na Sardiniji, u Liguriji i Pijemontu (oblastima koje su činile Kraljevinu Sardiniju i oko kojih se ujedinila Italija) - da otera jedinog čuvara plaže u svakome godišnjem periodu, koji je pre dve godine pretrpeo i batine od protivzakonitih divljaka, premda već deset godina ne prima ni mizernu platu koju je ugovorio s prethodnim vlasnicima ostrva, švajcarskim konzorcijumom.

Posredi je Mauro Morandi (77), "Robinson s Budelija" kako ga, obiljem mašte, nazivaju italijanski novinari. Njega je još 1989. angažovala švajcarska kompanija koja je krajem šezdesetih "zaradila" to čudesno ostrvo, pa je on na njemu već 27 godina jedini stanovnik.

Angažovala ga je Nuova Galura, društvo iza kojeg su neki "misteriozni" švajcarski vlasnici. Ona je ostrvo kupila od milanskog trgovca nekretninama Pijerina Ticonija, a on od izvornih vlasnika Viđianija. Nuova Galura je, naravno, tu htela da gradi rizort. Galaso zakon im je to zabranio, kompanija je propala, Budeli je poslednjeg dana prodaje pokušao ga kupi rimski broker Andrea Koko Reveli, nadlicitirao ga je Novozelanđanin Majkl Harte za 2,94 milona evra, ali je Italijanska Republika, budući da je posredi nacionalni park, za koji se zahtevala pravo prvootkupa - pa ostrvo zasad visi u pravnovlasničkom ćorsokaku. I da nema Morandija, ne bi imao ko da se stara o tom dragulju. Istina, finansijska straža i obalna straža patroliraju, love kradljivce ružičastog peska i tipove koji se nedozvoljeno iskrcavaju, ali ih samo Morandi zatiče na samom tlu ostrva i upozorava, obično milom.

Foto: Wikipedia/trevis_lu

Na neki način je postao legenda, barem medijska, a valjda i ekološka. Pa ide na živce. Jer je, kako sam kaže, neugodan, držeći se prava kao pijan plota, što ga je stajalo mobinga dok je još bio učitelj fizičkog vaspitanja u Modeni, a direktora je iritiralo što nastavu prati muzikom.

I njemu je odgovaralo biti negde gde nema ljudskog bića da se s njime prepire. Preko ruba u samoću ga je gurnula prijateljica koja mu je savetovala Ričarda Baha i njegov roman o galebu Džonatanu Livingstonu. "Pa sam i ja prdnuo i odleteo", veli danas novinarima kad ga ispituju što ga je navelo u život osamljeniji od svetioničareva. "Bio sam umoran od društva, hteo sam drukčiji život", kaže.

Svejedno, sretne godišnje oko 1.000 osoba koje tamo dođu.

- Razgovaram sa svima. Prihvatam to da bih ih upoznao s ostrvom i njegovim lepotama. Ali na kraju krajeva samo patim: poštovanje spram prirode gotovo da im je na nuli, silna površnost, uz ponegde neki izuzetak, naravno. Ne, zaista nisam prikladan za ovakvo društvo.

Foto: Wikipedia/Aldo Ardetti

Hteo je da ide u Polineziju, zapeo je na Budeliju. Morandi nije izolovan: ima vaj-faj, mobilni telefon, Fejsbuk, Sunčevu energiju, prijatelja Enrika iz Đenove koji svrati, ribare.

- Jedva čekam zimu, kada smo tu samo ja, priroda, vetar i moje knjige -  kaže, i dodaje da mu je omiljeni autor nemački filozof Ernst Junger.

U torinskoj Stampi su ga u naslovu nazvali ne monarhom, nego "anarhom s Budelija". Morandi kaže: "Nisam anarhist, jer se protivim nasilju i smatram besmislenim svrgnuti neki poredak, pa ga zameniti drugim."

Doduše, anarhisti koji drže do sebe i do druge čeljadi takođe se gade nasilja, ne smatraju da poredak treba zameniti drugim, nego da se poretka treba odreći i živeti u slobodnoj zajednici slobodnih i svesnih ljudi, gde je pravo rezultat znanja, spoznaje i odluke, a ne prisile - ali pođi to sada nekome objasniti, kad ni samoća na Budeliju nije dovoljna da se to shvati. Veli Morandi: "Više sam anarh: živim nastojeći da me društvo ne umeša u se, ostajem nad njim."

Foto: Wikipedia/Gianni Careddu

Novinari s terena tvrde da je ostrvo sigurnije s njim nego bez njega, posebno kad poneki ilegalni turista poželi da naloži vatricu da napravi večeru. On, pišu,"zna svaku travku i svaki kamenčić" na ostrvu. Taj je imao je više od četvrt veka za upoznavanje i utvrđivanje gradiva.

Više od 30.000 osoba potpisalo je na internetu peticiju da Morandi ostane na ostrvu. Njihovo je geslo, pomalo infantilno ali sentimentalno,"Budeli je Mauro, Mauro je Budeli".

Čini se da će biti uzalud. Država je identifikovala svog neprijatelja. Neće valjda dopustiti anarhu da brani njeno. Radije će pustiti da to divljaci upropašćavaju nasiljem; u njima će država videti svoje ljude.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs / Izvor: Jutarnji list)