ZAŠTO SE KAŽE PLAVA KRV? Dizali su mačeve visoko da bi pokazivali splet svojih vena. Kome i zbog čega? (FOTO)

Sveti Jakov ubija Maurina, slika Đovanija Batiste Tijepola. Sveti Jakov je najvažniji španski svetac kojeg oni zovu Santjago. Foto: Wikimedia Commons/szepmuveszeti.hu

Preporučujemo

Priča počinje u 8. stoleću, kada Omejadski kalifat pokreće invaziju na Pirinejsko poluostrvo, odnosno Vizigotsko kraljevstvo, koje - rastrzano unutrašnjim rivalstima - pada pod muslimansku vlast za svega sedam godina.

Dok Arapi i Berberi (koji će kasnije na prostoru Magreba i Španije postati poznati kao Mavri ili Mauri) napreduju preko Pirineja u današnju Francusku, samo jedan mali obalski pojas, zaštićen Kantabrijskim planinama na samom severu, ostaje slobodan.

Tu se povlače poslednje hrišćanske snage, ona malobrojna vizigotska vlastela kojoj nije padalo na pamet da klekne pred "muhamedancima" i da bude pokorena, u zamenu za garanciju da će zadržati privilegije (one koji su kleknuli istorija je progutala, više ne postoje). Visoko na planinskim vencima, okruženi oblacima i čistim nebom, osnivaju Kraljevinu Asturiju 718. godine.

Kantabrijske planine u koje se povukla hrišćanska vizigotska vlastela pred naletom muslimanskih vojski, gde je formirala Kraljevinu Asturiju iz koje će nastati savremena Španija i Portugalija. Foto: Wikimedia Commons/Mick Stephenson mixpix

Stotinak godina kasnije proširiće se dalje na jug, koristeći unutrašnje nemire u al-Andaluzu (kako su Mauri zvali prostor buduće Španije i Portugalije), ali će Asturija kao jedinstveno kraljevstvo postojati samo do 910. godine kada će se, nakon što je ispunila svoju ulogu i spasila hrišćanstvo podno Pirineja, raspasti na tri dela i kada će biti formirana dva nova kraljevstva, Leon i Galicija.

Da skratimo priču, tri veka kasnije imaćemo Portugaliju, Galiciju, Leon, Kastilju, Navaru, Aragon, Kataloniju. Svi su oni deca Asturije, i svi su oni svu svoju energiju, baš kao i njihova majka, koristili za borbu protiv Mavara.

Crkve Svete Marije kod Naranka je asturijski hram smešten na obronku planine Naranko, 3 km od Ovijeda. Foto: Wikimedia Commons/José Antonio Gil Martínez

Jedan po jedan komad zemlje, strpljivo i postojano, vraćali su pod kapu stare vizigotske vlastele koja je - u teoriji - i dalje vladala svim tim kraljevstvima.

Istoriografija to zove "rekonkista", ponovno osvajanje. Mi to zovemo ronjenje brega tihom vodom.

Zašto? Zato što je rekonkista trajala osam stotina godina, dok muslimanski zavojevači napokon nisu januara 1492. godine proterani sa Iberijskog poluostrva.

Konj pase travu na obali jezera Ersina, visoko u Kantabrijskim planinama gde je uspostavljena Kraljevina Asturija, poslednja brana pred najezdom muslimanskih Mavara. Foto: Wikimedia Commons/Himarerme

Upravo se u periodu rekonkiste krije i odgovor na pitanje iz naslova.

Otkud izraz "plava krv", kad svi znamo da je krv crvena kog god da ste staleža, naroda ili rase?

Na španskom to glasi "sangre azul", a prvobitno su ga koristili upravo pripadnici španskih kraljevskih kuća i visokorođeno plemstvo kako bi potvrdili da se nisu mešali sa Mavrima. A pored toga, i da se kao plemeniti nikada nisu bavili fizičkim poslovima; sunčanje na polju tokom rada dovodi do crnjenja, pa se plave žile ne vide.

Crkva Svetog Mihaila kod Lila, asturijska crkva smeštena na obronku planine Naranko. Foto: Wikimedia Commons/Zaiste

Plave žile? Da. Beli ljudi generalno mogu da vide svoje vene kao plave, ako imaju tanku, negovanu i neosunčanu kožu, a imajući u vidu da je kroz ceo srednji vek bledi ten bio ideal lepote kojem se težilo, sve vam je jasno.

Britanski istoričar Robert Lejsi ovako opisuje genezu izraza:

"Bili su Španci ti koji su svetu dali predstavu o tome da krv aristokrata nije crvena već plava. Špansko plemstvo je počelo da se formira tokom 9. stoleća na klasičan ratnički način, okupirajući zemlju na leđima konja.

Slapovi u Asturiji, u prirodnom rezervatu Muniljos. Možda se ovde kupao neki vizigotski vlastelin, nakon povlačenja u Kantabrijske planine pred muslimanskom najezdom i stvaranja Kraljevine Asturije. Foto: Wikimedia Commons/Javier Pérez

To će trajati još čitavih pet vekova, cepkajući deo po deo poluostrva iz ruku mavarskih okupatora, a plemići su svoj pedigre demonstrirali tako što bi visoko dizali ruku s mačem kako bi pokazali filigran plavih vena ispod blede kože - dokaz da njihovo rođenje nije bilo kontaminirano tamnokožnim neprijateljem".

Sporno je da li je špansko plemstvo počelo da se formira u 9. veku, i mnogi će argumentovano tvrditi da je to počelo barem vek ranije, ili još ranije, jer ne treba zaboraviti Vizigotsko kraljevstvo, ali ostatak citata je nesporan.

Portret dona Gabrijela de la Kueve, kasnije vojvode od Albukerkija. Tipičan izgled španskog plemića iz sredine 16. veka, kada je ova zemlja bila na vrhuncu moći i istinska supersila. Foto: Wikimedia Commons/wga.hu

Dakle, vlastelin se obraća svojim podanicima, ili sebi ravnima pozivajući u pohod, diže ruku s mačem uvis, njegov rukav pada nadole i ceo svet može da vidi splet njegovih plavih žila kao dokaz da u njegovoj lozi nema ni kapi mavarske krvi, da je čisti hrišćanin i da je potomak vizigotske aristokratije.

Prilično efikasno, morate priznati.

Za kraj, možda je zgodno podsetiti i da španski prestolonaslednik od kraja 14. veka uvek nosi titulu princa Asturije. U čast kraljevine-majke, bez koje danas ne bi bilo ni Španije, ni Portugalije, ni izraza "plava krv". A grb Asturije je prikaz Pobedničkog krsta, drevne relikvije iz 10. veka koja se i danas čuva u katedrali Svetog Spasa u Ovijedu.

(O. Š.)