PUTIN SE RUGA MOŠTIMA ROMANOVIH? Oblast gde su iskasapljeni nosi ime njihovog ubice (FOTO)

Jakov Sverdlov je rođen u Nižnjem Novgorodu 3. maja 1885. godine, u šestočlanoj jevrejskoj porodici; nakon smrti majke, otac - inače graver, falsifikator dokumenata i čuvar oružja za revolucionare - mu se konvertovao u pravoslavlje i ponovo oženio, te dobio još dva sina iz drugog braka.

Preporučujemo

Jakovljevog najstarijeg brata Zinovija - koji će kasnije postati francuski general i diplomata - usvojio je slavni pisac Maksim Gorki. Generalno, vrlo čudna i uspešna porodica.

Sverdlov je pristupio Ruskoj socijaldemokratskoj radničkoj partiji 1902. godine, a potom i njenoj boljševičkoj frakciji, te je postao pristalica Vladimira Lenjina.

1905. je učestvovao u neuspeloj revoluciji dok je još živeo na Uralu, gde je pohađao srednju školu i gde je postao istaknuti komunistički agitator.

U periodu između 1906-1917. godine veći deo je proveo ili u zatvoru ili u egzilu unutar granica Carske Rusije, poput onog u sibirskom gradu Turuhansku gde je bio zajedno sa Staljinom.

Jakov Sverdlov, šef Sovjetske Rusije koji je odgovoran za ubistvo Romanovih. Foto: Wikipedia/public domain

U Petrograd je stigao nakon Februarske revolucije 1917. godine, kada su se svi istaknuti komunisti slili u prestonicu; tamo je aprila meseca prvi put upoznao Lenjina, bio reizabran u partijski Centralni komitet i postao predsedavajući sekretarijata tog organa.

Dobro mu je tada došla neverovatna memorija koju je posedovao; pamtio je imena i detalje svih svojih saboraca, a njegove organizacione sposobnosti su dovele do formiranja na hiljade lokalnih partijskih komiteta.

Odigrao je važnu ulogu u planiranju Oktobarske revolucije (koja se, strogo tehnički, pre može nazvati državnim udarom), nakon čega je izabran na funkciju predsedavajućeg Sveruskog centralnog izvršnog komiteta (SCIK), najviše zakonodavne i administrativne institucije Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike (iznad je bio samo Sveruski kongres sovjeta, ali samo tokom zasedanja; između sednica to je bio SCIK).

Boljševik, slika Borisa Kustodijeva. Foto: Wikipedia Commons/Kalki

Tako je Jakov Sverdlov postao pravno gledano šef države sve do svoje smrti (Lenjin je za to vreme, iako bitniji, pravno gledano bio samo šef vlade, premda se to nije tako zvalo).

Na toj funkciji Sverdlovljeva je uloga u raspuštanju Sveruske ustavotvorne skupštine (konstituisane nakon izbora na kojima su boljševici pukli, a pobednica bila nesložna Partija socijalista-revolucionara) i posledičnog proglašenja Kongresa sovjeta, u svom trećem sazivu, za novo vrhovno upravno telo, kao i u potpisivanju separatnog mira sa Nemačkom u Brest-Litovsku, bila ogromna.

Mnoštvo izvora tvrdi da je odigrao važnu, ako ne i ključnu ulogu u zverskoj likvidaciji cara Nikolaja II, carice Aleksandre, carevića Alekseja i velikih kneginja Olge, Tatjane, Marije i Anastasije (kažemo zverskoj jer kako drugačije opisati postupak haotičnog streljanja praktično bez upozorenja, seckanja na komade, natapanja benzinom i spaljivanja, rastapanja većih kostiju u sumpornoj kiselini i sahranjivanja u šumi onoga što je ostalo).

Podrum kuće Ipatijevih u Jekaterinburgu, u kojem su boljševici streljaci carsku porodicu, posluge i pse. Foto: Wikimedia Commons/rusarchives.ru

Dok jedni kažu da je baš Sverdlov izdao naređenje, drugi tvrde da je to učinio Lenjin a da je Sverdlov samo to prosledio ka Filipu Gološčekinu i Jakovu Jurovskom, čekisti koji je u Jekaterinburgu neposredno ubio cara i komandovao vodom dželata.

Lav Trocki je u svom dnevniku zabeležio razgovor koji je vodio sa Sverdlovim nakon povratka sa fronta (u tom trenutku, boljševici su vodili građanski rat protiv belogardejaca, mahom pristalica monarhije).

- Uzgred, gde je car? - upitao je Trocki Sverdlova.

- Pogubljen, naravno.

- A njegova porodica?

- I porodica s njim.

- Cela?

- Cela. O čemu razmišljaš?

- Ko je doneo odluku?

- Mi ovde smo doneli odluku. Iljič je smatrao da ne sme biti živog barjaka za njih.

Kuća Ipatijevih u Jekaterinburgu, u podrumu koje su ubijeni Romanovi. Njenim rušenjem 1977. godine neposredno je rukovodio Boris Jeljcin. Foto: Wikimedia Commons/Lewa

"Njih" se odnosi na belogardejce, dok je barjak u ovom slučaju korišćen kao metafora za čoveka oko kojeg se okupljaju pristalice.

Nema pisanih tragova i materijalnih dokaza koji bi potkrepili bilo koju tvrdnju sa ovim u vezi. Ipak, navodno su belogardejci nakon osvajanja Jekaterinburga (samo nedelju dana nakon likvidacije Romanovih) pronašli potpisanu telegrafsku instrukciju za likvidaciju koja je došla od Sverdlova. Navodno! Bilo kako bilo, čekista Jakov Jurovski nije mogao na svoju ruku da ubije Romanove, naređenje je moralo da dođe s vrha. U najboljem slučaju, Sverdlov i Lenjin dele odgovornost.

Jakov Sverdlov je preminuo 16. marta 1919. godine, veruje se od španskog gripa koji je zakačio tokom posete Orelu. Sahranjen je u nekropoli pored Kremaljskih zidina u Moskvi.

Spomenik Jakovu Sverdlovu u Jekaterinburgu 2004. godine. Foto: Wikimedia Commons/Sandrine

Međutim, istoričar Arkadij Vaksberg tvrdi da su tada kružile pouzdane glasine o tome da je zapravo bio pretučen nasmrt od strane radnika u Orelu, zbog svog jevrejskog porekla, te da je sve zataškano da ne bi došlo do nekog antisemitskog pogroma. Drugi spekulišu da je likvidiran jer je nameravao da organizuje atentat na Lenjina.

U njegovu čast, Jekaterinburg je preimenovan 1924. godine u Sverdlovsk. U pitanju je vanredni cinizam boljševika, jer su upravo u tom gradu ubijen car i njegova porodica. Šta više, celu oblast čiji je Sverdlovsk bio glavni grad nazvali su Sverdlovskom oblašću.

Kada je Sverdlovsk 1991. godine ponovo postao Jekaterinburg, ime oblasti nije promenjeno. Ono je i dalje nepromenjeno. Ono je i dalje Sverdlovska oblast. Čak ni Putin, kojeg mnogi s pravom smatraju za obnovitelja tradicionalne pravoslavne Rusije, ne čini ništa po tom pitanju.

Hram na Krvi u čast Svih Svetih u Zemlji Ruskoj rasejanih. Tako se zvanično zove crkva sagrađena na mestu na kojem se nalazila kuća Ipatijevih u podrumu koje su ubijeni Romanovi. Foto: Wikimedia Commons/Vladimir Udilov

Neke monarhiste i tradicionaliste u Rusiji to ne čudi, budući da je Putin mnogo puta cara Nikolaja II nazvao "Krvavim Nikolajem"; u pitanju je pogrdni nadimak nastao još za njegovog života a zbog zločina koji su nad narodom vršile njegove trupe (premda bez njegovog naređenja).

Pored toga, vide ga kao bivšeg komunistu i agenta KGB-a, te protežea i naslednika pokojnog Jeljcina (istog Jeljcina koji je 1977. godine neposredno, kao lokalni partijski šef u Sverdlovsku, rukovodio rušenjem kuće Ipatijevih koja je postala mesto hodočašća monarhista i poštovalaca svirepo ubijenog cara i njegove porodice).

Tako danas imamo bizarnu, uvrnutu situaciju: Hram na Krvi u čast Svih Svetih u Zemlji Ruskoj rasejanih - kako se zvanično zove crkva podignuta na mestu srušene kuće Ipatijevih - nalazi se u oblasti koja nosi ime po čoveku čiji su zločini direktno doveli do toga da taj hram Rusi moraju da sagrade.

Ali, možda Putin ipak odluči da ispravi nepravdu. Ili nepravde ni nema, i nema šta da se ispravlja?

(M. N.)