Zašto ova američka savezna država na svojoj zastavi ima PRAVOSLAVNI KRST?! (FOTO)

Ako ne računamo krst sa četiri ocila, koji je više nacionalni nego religijski simbol, jedan od najprepoznatljivih krstova u srpskom pravoslavlju je trolisni krst.

Preporučujemo

Iako je korišćen i u srednjevekovnoj Srbiji, posebno je tokom poslednjih nekoliko decenija postao kod nas cenjeniji i od patrijaršijskog (onaj koji ima kraću vodoravnu liniju iznad centralne duže) i od ruskog krsta (onaj koji je kao patrijaršijski, ali ima i kosu liniju ispod centralne).

Uprkos tome što nije zastupljen striktno samo u našoj simboličkoj tradiciji već i na Zapadu, i uprkos tome što dosta liči na dvanaestokraki krst, pa donekle i na štakasti i stoga i na jerusalimski krst (klikom na priložene linkove možete lako shvatiti o čemu pričamo), trolisni krst je postao na neki način simbol srpskog povratka hrišćanstvu nakon 45 godina "progona" od strane komunista, u toj meri da ga se često naziva i "pravoslavnim krstom".

Trolisni krst sa zaobljenim krajevima, posebno cenjen u srpskom pravoslavlju. Foto: Wikimedia Commons/Melian

(Taj progon od strane komunista je, naravno, u dobroj meri izmišljotina i preterivanje, ali je lakše okriviti "zle komuniste" koji su, eto, tobož branili da se slavi slava nego priznati da je to bio svesni izbor i "prodaja vere za večeru".)

Koliko mi možemo da zaključimo, u pravoslavlju ne postoji neka posebna opsesija upravo ovom formom krsta; Rusi i dalje najviše poštuju svoj ruski krst, primera radi.

No, nema nikakve sumnje da se bez obzira na to radi o nosiocu snažne hrišćanske simbolike: pored toga što je očigledno oruđe kojim je Isus Hrist ubijen (kao i svaki drugi krst), tu su i po tri lista na svakom kraku koji simbolišu trojediničnog Boga odnosno Svetu Trojicu odnosno Oca, Sina i Svetoga Duha.

Car Dušan u svojoj desnoj ruci drži tzv. patrijaršijski krst, najčešće žezlo u zemljama koje su bile pod kulturnim uticajem Vizantije. Međutim, ovde se verovatno vidi i uticaj Zapada, budući da je ovaj krst ujedno i viljuškast. Foto: Wikipedia

Međutim, kao što rekosmo, trolisni krst nije prisutan samo u pravoslavnoj tradiciji već i u katoličkoj, pa čak i u anglikanskoj. Upravo je ova poslednja važna za današnju priču.

Čarls I, kralj engleski, dao je svom podaniku Džordžu Kalvertu nasledno zvanje lorda baltimorskog, kao i porodični grb. Na tom se grbu nalazila zlatno-crna kosa šahovnica, simbol njegovog oca, ali i grb njegove majke iz kuće Krosland, koji je smeo da koristi budući da je ona bila jedina naslednica svoga oca: u pitanju je trolisni krst (nezaobljenih krajeva) podeljen na četiri belo-crvena polja, invertovane boje, nazvan i Kroslandov barjak u ovoj specifičnoj varijaciji.

Pošto je iz njihovog poseda u Novom svetu nastala kolonija Merilend, njihov porodični grb postao je i simbol te kolonije; nakon sticanja nezavisnosti posle Američke revolucije, pa dobrano u 19. vek, tek 1854. godine, zvanično je određeno da samo zlatno-crna šara bude simbol Merilenda.

Trolisni krst podeljen na četiri belo-crveno polja, invertovan. Takozvani Kroslandov barjak, jedan od simbola Merilenda. Foto: Wikimedia Commons/Pbroks13

Ali, onda je izbio Američki građanski rat i Kroslandov barjak je postao simbol merilendskih pristalica Konfederacije, budući da su crveno-bele boje viđene kao "secesionističke".

Jer, premda je ova savezna država ostala u sastavu Unije, onih koji su bili na strani Juga bilo je u ogromnoj meri, možda u egalu sa pristalicama Severa ili čak i u većini; posebno je takvih bilo u centralnim delovima Baltimora i u na jugu države.

Uglavnom, veliki broj njih borio se u redovima konfederalne, glasovite Armije Severne Virdžinije, pod zapovedništvom generala Roberta E. Lija, pa su na svoje kape ili sive uniforme kačili bedževe sa Kroslandovim barjakom. Sa druge strane, Merilenđani u redovima jenkijevske Armije na Potomaku koristili su na isti način zlatno-crnu kosu šahovnicu.

Demonstracije u savremenom Baltimoru. Ponovo se sve vrti oko rasne nejednakosti. Foto: AP/Tanjug

Nakon rata morali su da se pomire, bila je to i poluzvanična politika u SAD, pa su dva simbola ponovo spojena; prvobitno je Kroslandov barjak bio u gornjem levom uglu, ali su mesta verovatno zamenjena jer je ipak Unija pobedila.

Iako je u svojoj sadašnjoj formi korišćena još od 1880. godine, zvanično je usvojena tek 1904.

Pre petnaestak godina jedna anketa sprovedena u Sjedinjenim Državama i Kanadi rangirala ju je kao četvrtu najlepšu u Severnoj Americi, kada se računaju 72 zastave svih kanadskih provincija te svih američkih saveznih država i teritorija.

(O. Š.)