SRBI SU STAROSEDEOCI NA BALKANU?! Ova legenda dokazuje da smo "NAROD NAJSTARIJI" (FOTO)

Legenda o tri brata, Stara Slovena, koji odlučuju da stanu na čelo svog plemena ili naroda i povedu ga iz prenaseljene prapostojbine ka novim teritorijama na kojima će imati više prostora, verovatno je najstarija od svih poljskih legendi.

Imena te braće su simbolična: tu je Leh koji je osnovao Poljsku, Čeh koji je naravno osnovao Češku, i Rus koji je osnovao Rusiju.

Da pojasnimo prvo nešto. Leška ili Lješka je stari, narodni naziv za Poljsku, u našem narodnom predanju sačuvan i kao Leđane, recimo u pesmi "Ženidba Dušanova" ("Kad se ženi srpski car Stjepane / nadaleko zaprosi đevojku / u Leđanu gradu latinskome / u latinskog kralja Mijaila / po imenu Roksandu đevojku"). Čak su i Kozaci sve do 19. veka Poljake zvali Ljasima.

Što se tiče Rusa koji je po legendi osnovao Rusiju, postoji mogućnost da se to odnosi na Ruteniju; u pitanju je latinski naziv za prvobitnu, Kijevsku Rusiju, koji se kasnije koristio za zapadnu Ukrajinu i Belorusiju; i Ukrajinci (poznati i kao Malorusi), i Belorusi, smatraju Ruteniju svojim istorijskim imenom.

Sloveni u svojoj prapostojbini, slika Alfonsa Muhe. Foto: Wikipedia/russianculture

Mnogi istoričari su pokušavali da smeste ovu legendu u neki konkretni vremenski okvir, pa se tako većinom slažu da se radi o periodu velikih seoba naroda, možda oko 6. veka, mada verovatno mnogo ranije. Samo poljsko predanje kaže da su tada Sloveni pričali jednim jezikom i živeli u jednoj zemlji.

Naravno, postoji mnogo varijacija ove legende, koju poljska deca uče i u školama i koja se nalazi u većini knjiga sa njihovim bajkama.

Kako su živeli naši preci pre 1.500 godina i čemu mogu da nas nauče? (FOTO) (VIDEO)

Osnovna je uvek, međutim, ista: tri brata napuštaju domovinu sa namerom da nađu novo mesto za život. Grupu prvi napušta Rus, koji donosi odluku da svoj deo naroda povede na istok, u beskrajne stepe po kojima vetar slobodno njiše nepregledno more trave.

Apoteoza slovenske istorije, slika Alfonsa Muhe. Foto: Wikipedia/Alfons Mucha

Drugi se odvaja Čeh, koji odlučuje da ide na zapad (Česi takođe imaju svoju verziju ove legende, ali su kod njih samo dva brata u pitanju, Leh i Čeh, dok Rusa nema; u njihovoj varijanti, Čeh je sa svojim delom naroda naselio planinu, ili bolje reći brdo, Ržip u centralnom delu bohemijske nizije).

Leh je sa svojim ljudima odlučio da nastavi da ide ka severu, i nakon što je prošao kroz mnoga nenaseljena područja koja nisu mogla da ih hrane, napokon je jednog dana odlučio da se radi dužeg odmora zaustavi u prekrasnoj zemlji sa gustim šumama i čistim vodama punih životinja i ribe.

Na tom mestu prisustvovali su neobičnom prizoru koji je od strane staraca protumačen kao dobro znamenje, zbog čega je odlučeno da to bude mesto na kojem će podići stalnu naseobinu.

Model staroslovenskog gorda, utvrđenog naselja iz 10-12. veka. Foto: Wikimedia Commons/Wistula

Naime, ogromni beli orao pojavio se nebu i potom sleteo na obližnji hrast na kojem je sagradio gnezdo. Ali, pre nego što je sleteo na stablo, orao se zaustavio u vazduhu širom raširenih krila dok su njegova bela pera napravila savršen kontrast sa crvenim večernjim nebom.

Tako je nastala poljska zastava, a na tom mestu je Leh sagradio tvrđavu i prvu njihovu prestonicu, Gnjezno: jedan od istorijski, kulturni i religijski najvažnijih poljskih gradova; ime tog grada znači "gnezdo" i aluzija je na gnezdo orla koji ih je dočekao, ali to ste već i sami pretpostavili.

OVAKO JE IZGLEDAO GRAD NAŠIH PREDAKA, STARIH SLOVENA: 15 slika zbog kojih će vam proključati krv (FOTO)

Arheološka iskopavanja na tom mestu utvrdila su da je tu zaista postojala staroslovenska fortifikacija sa prethrišćanskom bogomoljom na vrhu brda koje se, slučajno ili ne, naziva Lehovo brdo.

Foto: freeimages.com/Vince Varga

Dakle, da sumiramo u nekoliko koraka ovo predanje: 1) tri brata krenula su iz prapostojbine; 2) posle nekog vremena, jedan je otišao na istok; 3) nešto kasnije, drugi je otišao na zapad; 4) treći je nastavio da ide na sever dok nije našao zemlju pogodnu za naseljavanje.

Jedan na istok. Drugi na zapad. Nastavio na sever.

Ne morate da budete prokleti Ajnštajn da bi došli do zaključka da su se kretali iz pravca juga.

A šta je jug u odnosu na njihovu liniju kretanja, ako ne Balkan?

Bitka Slovena i Skita, slika Viktora Vaznecova. Foto: Wikipedia/art.1september.ru

Ali, to nije odgovor na pitanje iz naslova. Dakle, da li ova poljska legenda dokazuje da je prapostojbina Slovena zapravo ova zemlje gde mi danas živimo?

Ne.

Premda je istina da se narodna predanja danas olako odbacuju i da im se ne odaje dužna pažnja, iako u sebi kriju milenijumske istine i mudrosti, istina je i da svako predanje mora da ima potkrepu u materijalnim dokazima da bi bilo tretirano kao istina.

Njih u ovom slučaju nema, za sada. Ne znači da ih neće nikada biti, ali dok se to eventualno ne desi, hipoteza o balkanskoj prapostojbini Slovena se ne može tretirati kao istina i ne može naći svoje mesto u udžbenicima.

Slovenski žreci vrše obred svojim bogovima. Foto: Wikipedia/public domain

Istorija je svirepa nauka, istorija nije skup lepih, megalomanskih želja kojima je jedini cilj da se osećamo dobro, ugodno i zavarano lažnom veličinom.

A pored toga, čak i kada bi se ispostavilo kao tačno sve što se o srpskoj istoriji priča u narodu poslednjih decenija, narod bi ubrzo shvatio da se istorija ne maže na hleb i da ne hrani gladnu decu. Ne kažemo da istorija nije važna, jako je važna, i ako je sve što se priča istina i ako se to dokaže, onda to mora biti priznato na svetskom nivou, ali sve treba shvatiti ispravno i staviti u svoj kontekst.

A kontekst istorije je prošlost, koju ne možete promeniti, čak i ako dokažete da nešto jeste istina a da drugo nije. Budućnost, pak... Budućnost uvek možete da menjate, i ona samo od vas zavisi. A to većini teško pada. Možda je to razlog zbog koga je toliko ljudi opterećeno dokazivanjem stvarne ili izmišljene prošlosti. To je uvek nekako lakše.

(O. Š.)