POČEO NOVI VERSKI RAT U FRANCUSKOJ?! Da li se istorija u toj zemlji ponavlja posle 450 godina? (FOTO)

Svet je još jednom potresla vest o terorističkom napadu u Francuskoj, uprkos tome što postaju gotovo svakodnevica. Razlog je strašan: islamisti su upali u crkvu u jednom gradiću, tokom jutarnje službe, i zaklali 86-godišnjeg sveštenika.

Preporučujemo

Znaci da u toj zemlji tiho bukti građanski kvazirat s verskom motivacijom definitivno postoje. Ne samo sa strane islamista koji napadaju etničke Francuze već i sa druge strane koja na to reaguje napadima na sve muslimane. Prošle godine broj takvih zabeleženih slučajeva je utrostručen, pa ih tako sada ima godišnje skoro pet stotina.

Bez obzira što je broj veliki, i dalje nije alarmantan, imajući u vidu kolika je Francuska kao zemlja i koliko ima stanovnika, i koliko ima muslimana u njoj.

Ali ovo je prvi put da je musliman, bez obzira što je terorista i džihadista, zaklao jednog "domorodačkog" sveštenika na francuskom kopnu. Reakcija etničkih Francuza će se tek videti, ali je za očekivati da će se broj napada mnogostruko povećati. To je ta spirala u koju smo svi uleteli.

Foto: http://ser-ta-paroisse.over-blog.org, Profimedia/Alamy

Posebno zato što je to napad na crkvu a katoličanstvo igra užasno važnu ulogu u kolektivnom francuskom identitetu, uprkos tome što se diče da su sekularna republika. Treba imati u vidu da je razdvajanje crkve od države tokom Francuske revolucije bilo samo privremeno i da su konačno odvojene tek pre stotinak godina. Identitetski nikada.

Zato je Žofrua Didije, potpredsednik Regionalnog saveta za regiju Il-de-Frans (tzv. Pariska regija; istorijsko i zvanično ime doslovno znači "Ostrvo Francuske" a dolazi od činjenice da je ta oblast smeštena između nekoliko reka sa praktično svih strana), mogao posle ubistva sveštenika da kaže da je napad na crkvu zapravo napad na srce Francuske.

- Budimo jasni: napad na crkvu je želja da se unište najdublji koreni Francuske - rekao je.

Foto: Wikipedia/M-Knight76, Google Maps

Vratimo se malo unazad. Maločas smo rekli da je ovo prvi put da je musliman na francuskom kopnu zaklao katoličkog sveštenika.

Musliman da, ali nije prvi put.

Ako izuzmemo pomenutu Francusku revoluciju tokom koje su republikanski fanatici ubijali sveštenstvo i palili crkve i manastire - a izuzećemo je jer to nije sa obe strane bio verski motivisan sukob - postoji još jedan istorijski period kada su se ovakve stvari događale.

U pitanju su Francuski verski ratovi, poznati i kao Hugenotski ratovi. U pitanju je sukob između katolika i protestanata u drugoj polovini 16. veka.

Pokolj katolika nad protestantima u Vasiju 1562. godine kojim su otpočeli Hugenotski ratovi. Foto: Wikimedia Commons/gallica.bnf.fr

U decenijama koje su mu prethodile došlo je do bujanja protestantizma u čitavoj Zapadnoj Evropi, pa tako i u Francuskoj. Prvo u luteranskoj formi, a potom i u kalvinističkoj. Ova druga struja je važna, jer su hugenoti bili kalvinisti; takođe, zato što je veliki deo plemstva prešao u kalviniste, počev od Luja de Burbona, princa kondskog.

Prvi početak progona protestanata je vezan za 1534. godinu kada je izbila takozvana Afera s plakatima, na kojima su se nalazile snažne antikatoličke poruke u kojima su se napadala uverenja koja i pravoslavni dele; sve se završilo spaljivanjem umešanih protestanata na lomači ispred katedrale Naše gospe u Parizu (tzv. Notr-Dam).

Jedanaest godina kasnije odigrao se po naredbi kralja Fransoe I takozvani Merendolski pokolj uperen protiv protestanata; u celom tom kraju uništena su 22 od 28 sela, a neke procene govore o stotinama hiljada ubijenih, mada nema sumnje da se radi o dramatičnom preterivanju; verovatno su u pitanju hiljade, što je opet mnogo.

Protestanti pljačkaju i uništavaju katoličke crkve u Francuskoj. Foto: Wikimedia Commons/JeanBono

Progon nije mnogo pomogao i protestantstvo je nastavilo da jača. Pretpostavka je da je do sredine 16. veka pola plemstva bilo kalvinističko, da je postojalo oko 1.200 njihovih crkava i da bilo dva miliona kalvinista.

1560. godine veliki nemiri su izbili u Ruanu i La Rošelu gde su protestanti uništavali katoličke crkve i sve u njima (ikone, statue); naredne godine ovo se ponovilo u 20 gradova širom zemlje, ali su i katolici onda krenuli u krvavu odmazdu.

1562. regentica Katerina de Mediči je pokušala da problem reši i smiri provinciju Sanžermenskim ediktom kojim je hugenotima (kako su kalvinisti počeli da budu zvani, iz nejasnih razloga) dozvoljeno da se mole van gradova i privatno u njima.

Navodna zverstva protestanata nad katolicima u Francuskoj u 16. veku. Propaganda je i tada radila punom parom. Foto: Wikimedia Commons/Richard Rowlands

Međutim, 1. marta iste godine četa na čelu sa vojvodom Anrijem iz tada svemoćne kuće Giz (koja je stvorila i predvodila Katoličku ligu u ratovima koji su usledili) prišla je grupi hugenota u blizini Vasija u Šampanji dok su se molili, počela da ih provocira, vređa, onda i da ih udara. Nastalo je komešanje i vojvoda je sam ozleđen u obraz. Prizor krvi njihovog gospodara bio je dovoljan za vojnike da počnu pokolj koji se nije završio sa tu prisutnim kalvinistima već se odvijao i u samom gradu.

Pokolj u Vasiju je otpočeo "prvi" rat; kao što ste mogli i da zaključite po samom imenu ovog konflikta (Francuski verski ratovi ili Hugenotski ratovi) nije u pitanju bio samo jedan rat već ih je bilo nekoliko, međutim, pošto su međusobno povezani i praktično uvezani kratkim primirjima proisteklim iz neuspešnih edikata o toleranciji, posmatraju se jedinstveno.

Tačan broj tih ratova je predmet spora među istoričarima, ali se može kazati da ih je bilo devet; prvih sedam nemaju posebna imena, osmi je bio Rat tri Anrija, a sve se završilo Franko-španskim ratom na kraju veka.

Vartolomejska noć, kada je u Parizu i širom Francuske izvršen pokolj nekih 25.000 protestanata. Foto: Wikimedia Commons/herodote.net

Najzloglasniji i svakako najpoznatiji događaj i pokolj tokom ovog perioda verskih ratova je bio Vartolomejska noć kada je nekoliko hiljada hugenota ubijeno u noći između 23/24. avgusta 1572. godine, pre svega u Parizu, gde je sve i počelo. Do kraja septembra ubijeno je 25.000 hugenota širom zemlje (neki daju dvostruko veće procene).

Povod za ovaj događaj je bilo venčanje kraljeve sestre Margarite za protestantnog kralja Anrija od Navare; tom prilikom mnogo se protestanata slilo u Pariz, verujući da su bezbedni i da je vreme rata prošlo. Vođa hugenota, Luj de Burbon, vojvoda kondski, spasao se bekstvom kroz prozor.

Inače, mladoženja će kasnije - usled izumiranja dinastije Valoa i činjenice da je on bio prvi u liniji nasledstva - postati i francuski kralj Anri IV. Preći će u katoličanstvo da bi ga većina francuskog naroda prihvatila.

Jutro ispred vrata Luvra, slika iz 1880. Katerina de Mediči posmatra poklane protestante nakon Vartolomejske noći. Foto: Wikimedia Commons/clermont-ferrand.fr

Tokom celog tog perioda, i katolici i hugenoti klali su sveštenike jedni drugih, a klali su i obične vernike. Niko u toj priči nije bio nevin.

Hugenotski ratovi su okončani Nantskim ediktom 1598. godine kada su hugenotima data značajna teritorijalna, politička i verska prava, što znači i kontrola nad nekim tvrđavama. Katolicima se to nije sviđalo i u tome su videli paralelnu državu.

Anrijev unuk Luj XIV će 1685. ukinuti ovaj edikt i počistiti preostale protestante sa francuskog tla, mada je i za vreme njegovog oca Luja XIII on već počeo da se krši (uspešna Opsada La Rošela 1627-28. godine u izvedbi kardinala Rilješea je jedan primer) jer su hugenotima nakon toga ostala samo verska prava. Nakon Luja XIV, dakle, nikakva prava.

Kardinal Rišelje tokom opsade La Rošela. U pozadini je Fransoa Lekler du Tramble obučen u bež odoru kapućinera. Foto: Wikipedia Commons/World Imaging

Postoji paralela sa današnjom situacijom u kojoj se Francuska nalazi, ali nije naravno apsolutna. Postoje katolička većina i jedna verska manjina, tada hugenoti a sada muslimani.

Razlika je međutim u tome što je veći deo današnjih katolika u Francuskoj pripadnik te religije samo nominalno; inače su ili ateisti ili katolici po sili nacionalnog identiteta ili pak neubeđeni s religijske tačke ali ipak kažu da veruju jer o tome ne razmišljaju.

Kao i kod Srba, malo Francuza istinski ŽIVI religiju kojoj nominalno pripada. Jedan od razloga zbog kojih su francuski katolici u korenu sasekli uspon protestanata u 16-17. veku je u tome što su istinski verovali u to za šta se bore.

Foto: Tanjug/AP

Kako će danas da odbrane nešto u šta istinski sumnjaju?

Postoje tri puta. Ili će se manji deo Francuza sam radikalizovati u katoličanstvu i povesti većinu za sobom protiv muslimana, ili će islam zavladati Francuskom, kao što je hrišćanstvo zavladalo Rimskim carstvom čiji su narodi upali u duboku krizu vere.

Treći put je najbolji i najmanje verovatan. To je put razuma, na kome se nalaze tolerancija i mirni suživot.

Varijanta trećeg puta je potpuna integracija muslimana u sekularno društvo i eliminacija društvenog uticaja te religije na isti način na koji je eliminisano hrišćanstvo. O njemu se više ni ne sanja. Toliko je neverovatan.

(O. Š.)